Јер зашто? Зашто пљувати изнад себе? Што „У здраву ногу трн забадати“? Зашто мени каже мој друг, високи функционер ДПС-а прије неки дан: „Види, па ближи си ми ти него....“ нећу рећи ко да ме не оптуже да мрзим неког (а само то и мрзим, да мрзим било кога), али ти „ неко“ су њихови дугогодишњи савезници, тог истог ДПС – а. Неприродни, анахони, експанзионистички, свакако.
„ Како смо то постали ближи“ ? Вјерује(м) да би му прије ја понио цигарете и пресвлаку као стари пријатељ у Спуж сјутра него они мишеви који већ сада калкулишу куда се окреће и куда плови њихов партијски брод...?!!! И бих вјероватно, ја сам хришћанин, донекле... и не заборављам пријатељство. Али ово није безвезарија... Ово питање....
Хоће ли то ове године пући? Ове 2012 – те? Тај невјероватни конгломерат немогућности, спојен на брзину, планиран дугорочно, на власти вјечно? Хоће ли нас већ једном оставити на миру...? Која је то партиократија која замјењује ову партиократију (јер то је дефиниција преласка у демократију након овакве 67 – могодишње комунистичке тортуре, а и сваке) и колико им времена треба да схвате да је њихово вријеме прошло?
Може ли ојађена, разуђена, моја... опозиција да да нову снагу? Ко су ти људи ? Могу ли они без помоћи изнутра, без расцјепа ових што држе власт да завладају? А пукотина је видљива, јер када се прича о њој она је заиста ту, јер зашто би се поништавала, потенцирала, оправдавала и помињала, да је нема?
Ко сад смије да каже да ће бити на правој страни, једном кад тај сукоб јавно почне? Ђукановић је имао 7 људи кад је Момира рушио, па га је срушио ?!! Колико има нови претендент? Пет, седам или седамдесет седам ? Или је усамљен и чека шансу? Која га то интересна група гура у раскол? Да ли је похватао контакте какве мора да има човјек који руши? Има ли помоћ са стране? Је ли му УДБА наклоњена? Који интелектуални кругови га подржавају? Које земље су му савезници? Може ли он то? Смије ли?
Фингира ли ово све неко ко води ову земљу? А један је те исти води од 1997- ме године и није ли ово опет његова воља да завади па смири? Ако је то смислио онда боље да ми не мислимо... него је можда боље да вјерујемо да нам боље нити треба, јер нисмо бољи?
Вјерујемо ли у промјену која мора доћи? Дувају ли вјетрови података са Пацифика тако јако да могу да одувају жабокречину са Горице или је она добро заклоњена новоизграђеном Подгорицом, па јој вјетар не може ништа? Шта значи ова страшна смјена, горег са горим у Управи полиције? Или ова сљедећа, са незнавенијим од незнавенијег у ДБ-у ? Је ли то козметика или припрема за крај који сваком мора доћи?
Кад су Јежова, Стаљиновог џелата број 1 у тридесетим, гонили у смрт, рекао је „ Макар ћу као човјек да одем на онај свијет! “ Је ли неко то спреман да у Црној Гори умре политички као драги друг Купина (Јежов) ? Или му је и даље пријемчивије да остане тамо макар му жену гонили и убили као на примјер Буђонију (Стаљиновом маршалу) ?
Хоће ли несрећни Универзитет дићи глас, да не дозволи да разни фризери постану академици? Је.Бе...на тебе мислим(о) ? Има још, таквих Јеврема...има ли? Презвитери мистификација, преторијанци дукљанштине хоће у Академију наука? Докле смо ми стигли, мој Бого?
Лукшић на томе инстистира, Вујановић ће то да потпише, па докле људи моји ? Је ли могуће да човјек на власти, у данашњој Црној Гори, у 21 – вом вијеку, чува своју фотељу тако што пристаје на лудило и озваничава га? Гдје је срам и стид? Гдје је поштење, макар оно елементарно? Гдје су ти културни радници? Гдје је елита? Професори? Студенти, цвијет једног народа? Но кад народа и нема, макар већинског, тако ће бити све, зар не?
Је ли могуће да људске нагрде (ружноћа је Божја нагрда) хоће да нам продају своје мишљење тако што ће из Кине дијелити лекције о самоопредјељењу и квази памћењу, али и о економској флоти ?
Можемо ли Цркву нашу одбранити? Или ћемо и њу пустити? Хоћемо ли тад знати да нам спаса нема кад га и не заслужујемо? Шта овај народ треба да доживи од ових афера да би реаговао? Јесмо ли посали аморфна маса? Топовско месо за нихилизам и непотизам будалаштине која је саму себе произвела у мисаоност? Је ли осредњост наш пут? Је ли бирократизам, достојан Гвоздене гузице (надимак Молотова) идеал како треба живјети? Можда је једини начин да опет дође вријеме да плата нема, па да улица проради? Или ћемо и тада бити сретни да можемо да „ Једемо коријење“ ?
А шта ако сама власт схвати да ово мора да мијења? Шта ако нас све претекне? Шта ако простудира ситуацију достојанствено хладно и реагује тако да замаскира проблеме, укључи незадовољне, истргује са зловољнима, подиђе интересџијама и направи компромис?
Како ће онда да дође нови дан а да у њему не буде ништа више сем козметичких промјена? Хоће ли се народ, навикао на једно те исто и гвоздену песницу, тиме умирити? Можда ће власт предуприједити опозицију, Запад, Исток и опет направити компромис достојан Великог Вође? Шта ће израсти из тога? Црна Гора опет подијељена или њена мука залијепљена фластером који је слабашан да затвори рупу насталу вријеђањем?
Ко је као ми ? Нико... Ко је као ја ? Нико... (Велшка пословица ) Можда је и црногорска?
