Све примитивнији балкански новинар Шеки Радончић је на порталу “Аналитика” недавно објавио крајње неозбиљан, петпарачки ауторски текст под насловом “Вријеђање геноцидне творевине.”

Бјеше то у далеком Китају, најмногољуднијој земљи свијета. Предсједник парламента дукљанске статистичке грешке са диктаторским амбицијама, Катунски Гебелс отишао да порине испод чекића нови брод који ће свјетским морима вијорити његов љубљени дукљаноидни барјак. 

Сваком писцу је циљ да добије читаоце. И то неравнодушне читаоце.

У земљи у којој је националсоцијалистички транс оковао живот, добошари мржње су повлашћена, свештеничка класа. 

Џаба, не прође ни боговетни дан да се неко у Црној Гори не објави смрадом, тако да забазди пола региона.

Да је Црна Гора данас примјер друштвеног система чији пандан у Европи не постоји, сем у неким земљама Централне Азије или подсахарске Африке је више него очигледно.

Колико мораш бити човјек да све поодузимаш, да све аминујеш, да све поткрадеш, да све сазнаш и да ћутиш?

Са првим мразом и сњеговима (који су по обичају изненадили надлежне у сред јануара кад им вријеме није), уз појаву грипа, слинавке, шапа и штенећака појавио се ево и неки вирус који нагриза стамено и монолитно дукљанство.