Књига о заливском мештру

Бријач је занатлија који брије, штуцује браду и бркове, али и подшишава, шиша, пере и фенира косу – мушкарцима. Униформа бријача и фризера јесте бели мантил. Бела се униформа сматрала обележјем уредности и чистоће. Шегрти су носили блузе, такође беле, а калфе и мајстори – мантиле. На мантилима се обавезно налазио горњи џеп, подељен на четири уска џепића за бријаћу бритву, бритву за фазонирање, чешаљ и маказе – сазнајемо из књиге „Бокешки берберин“ Николе Маловића, чији се роман „Једро наде“ почетком године нашао у ужем избору за НИН-ову награду. По први пут у жанру документарне прозе, Маловић потписује фотомонографију о властитом оцу, Бијељанину, Милораду Мињу Маловићу (1944), најстаријем заливском берберину.

Колико је било тешко написати књигу о властитом оцу?

Изузетно. „Бокешки берберин” је свједочанство о човјеку који је изучивши један користан и древан занат себи и породици обезбиједио будућност, а другима задовољство да из бријачке и фризерске бутиге изађу вазда уредни и намирисани. Да буду људи, у естетском смислу.

Не описујете само Мештрово детињство, школовање и каријеру, него сте документовали и збивања на домаћој и светској сцени. Колико дуго настаје овако сложени документ?

Све што се важно догодило у свијету и над Боком Которском у посљедњих седам држава у којима је живио занату одан мештар, потказано је унутар корица. Иако деценијама гледам оца како шиша и брије, пет година сам му интензивно постављао питања. Ко жели да уђе у есенцију фризерског заната, ко жели да види како је то бити бријач, уживаће у описима из бутиге која вазда мирише на лосионе, креме и пудер. Читамо о начину на који расте длака, о врстама косе и браде, о алатима потребним да се човјек доведе у ред, о политици увијек присутној у бутиги.

Назив „Бокешки берберин“ неодољиво асоцира на филм Никите Михалкова „Сибирски берберин“. Како је тај филм својевремено забрањен у Америци, хоће ли и ваша књига проћи исто?

Да је замишљена као роман, прошла би, ако ни због чега, а оно зато што главни јунак одлично памти НАТО бомбардовање из 1999.

Ако живот пише романе, да ли се у берберницама животне приче фризирају, неке обликују, а неке скраћују?

Берберинов говор понекад је биранији од говора трговаца. Посао бријача није само занат, него и обред. У берберницама траје друго, паралелно вријеме. Муштерије сазнају све о граду, његовој историји и тренутној политичкој ситуацији. Бријач је и дипломата, јер са сазнањем да је већина увијек уз власт, шиша како владајућу, тако и опозициону класу.

Школовали сте се од маказа и бритве вашег оца. Да ли су зато ваши романи оштри и бритки?

Не, али зато од оца који ме шиша потражујем годинама кратку, солдатску фризуру. То је сасвим у складу с темом романа „Једро наде“ који за тему има феномен морнарске мајице – најпознатијег, најсексуалнијег и најавантуристичкијег модног дезена на свијету – који је уједно и војна униформа у свим морнарицама свијета. Нисам војник, али интензивно носим пругасту униформу откако је снаге Запада усташе на Русију.

Колико су у књизи о Бокешком берберину присутни женски ликови?

Има их много, посебно у поглављу „Писма брату Борису поморцу“, гдје сам направио избор од 200 мејлова послатих брату од тренутка када је први пут запловио свјетским морима (2004) до тренутка када је унапријеђен у 1. официра трговачке флоте (2014). Ти женски ликови одреда су пуни живота, чак и када, попут тетке Цветке, ридају над умрлим сином, такође поморцем.

Видимо ли супругу Бокешког берберина?

Књига не би била својеврсна жанровска посвета родитељима на 200 страна да кроз причу о наочитом занатлији не провијава лик Словенке, Марјете, у коју се мој отац заљубио крајем 60-их година прошлог вијека. Уједно, то су и три љубавне приче у једној, јер се најстарија сестра из Словеније удала за Бокеља, па јој је млађа сестра дошла у госте, љети, па јој је, кад се и ова заљубила и остала, моја мајка дошла у госте, такође љети.

Колико сте провели времена у салону свог оца, одрастајући али и пишући књигу? Који су вам се мириси занавек увукли у нос?

Књига о Бокешком берберину настајала је годинама, јер сам оцу морао да поставим на стотине питања да бих добио одговоре од којих читалац може да направи слике. Одрастао сам у фризерској бутиги и нагледао се ликова, од рибара и ремућадура, преко помораца, наутичких и авио пилота, до универзитетских професора. Памтим ноту „питралона“, мирисне формуле која се више не може наћи у парфимеријама.

Да ли је тачно да мушкарци, без обзира на године, у салону за мушкарце највише причају о женама, парама и политици?

Млади мушкарци мисле само о парама и женама. Временом се у разговор уводе спорт и политика. Бријач се, тј. фризер, у разговорима ако је вјешт – више појављује као исповједник, мање као савјетодавац или политички активист.

Да ли је ваш брат, поморац и мецена књиге, откупио цео тираж или књигу „Бокешки берберин“ можемо да купимо?

Договор с братом поморцем је био овакав: да сваки члан многобројне породице, и сваки потомак у првој линији сродства, са свима кумовима, добије примјерак. Трећина тиража тако је подијељена. Трећина тиража планула је на промоцији у Бијелој. У овом тренутку само у херцегновској Књижари Со могу да се купе преостали примјерци.

Ко је највећи пријатељ једног берберина а ко једног писца?

Не рачунамо ли вјенчане супруге, то су вјерне муштерије и рафинирани читаоци.

„Бокешки берберин“, Милорад Мињо Маловић, читавог живота вечера само јабуку. Има ли он још који оригинални рецепт за здравље, љубав или срећу?

Има једну хвале вриједну спознају. Да се људи највише уједине око какве несреће, али да на слављима увијек буде и оних с дозом зависти. Такав је живот, дијагностикује мој отац, такви су људи.

Ваш отац је шишао Зуку Џумхура и бријао Иву Андрића. Да ли се умна глава „по длаци познаје“?

Не. Бријач и фризер опажа врсту длаке, начин на који расте, и метод како да је доведе у ред. У том се смислу Андрић који је имао јаку браду а осјетљиву кожу не разликује од муштерија којима, примјерице, коса на тјемену расте укруг а око врата узбрдо.

За каријере дуже од 50 година рекло би се да су ретке?

Мештар Мињо шиша и брије преко 50 година. Понекад пет генерација из исте фамилије. Ошишао је преко 100.000 глава. Ваљда је зато и постао заливски занатски бренд. Ваљда је зато он дебото – Бокешки берберин.

Бранислава Мичић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: