Како је земља глади постала економско чудо

Три деценије након што су стравичне слике из Етиопије шокирале свет, ова афричка земља је постала миљеница организација за развој широм света, али и рак-рана активиста за људска права.

Другу земљу по броју становника у Африци, коју на инвестиционим конференцијама истичу као пример који би требало да следи цео континент, организације попут “Хјуман рајтс воча” описују као “једну од најгорих средина на свету када је реч о слободи медија”.

Етиопија је право економско чудо. За 10 година привредни раст је скоро удвостручен, а истраживања показују да ова земља производи милионере брже од било које друге државе на континенту. На улицама Адис Абебе увелико се гради, између осталог, вртоглаво високи облакодери и тзв. “моножелезница”, која се креће по једној шини у ваздуху.

Етиопска влада тврди да је, када је у питању развој, на путу да испуни већину циљева утврђених на преласку у нови миленијум и да ће до 2025. имати средњи приход по становнику.

Френетична урбана експанзија је, међутим, отерала хиљаде сељака са њихове земље, а они који се усуде да дигну глас завршавају у затвору, тврде критичари. Од 547 посланика у парламенту, само је један члан опозиционе партије.

Активисти и новинари говоре о држави орвеловског типа, која будно прати сваки корак. Хиљаде чланова бирократског апарата, налик на припаднике некадашњег источнонемачког “Штазија”, прислушкују и снимају телефонске разговоре и надгледају електронску пошту. Протести оних малобројних који се усуде да изађу на улице, бивају сломљени уз примену силе и проливање крви.

Архитекта оваквог развоја, који подсећа на кинески модел, јесте покојни премијер Мелес Зенави, који је наводно рекао “да не постоји веза између демократије и развоја”.

Међу онима који убирају плодове његове политике је и директор компаније “Муллер Реал Естате” Мулугета Тесфакирос, чија пословна империја обухвата некретнине, логистику, транспорт, производњу намирница и заједничку фабрику вина са Бобом Гелдофом. Прошле године винарија је остварила профит од пет милиона долара.

Док се тајкуни попут Тесфакироса даве у новцу због скока цена некретнина, Бекеле Нега, генерални секретар опозиционе партије Оромо-Национални конгрес, посматрају ствари из другачије перспективе:

“За нас ово није ‘развој’”, каже он. “Ми то сматрамо прогоном аутохтоног становништва, који ће изгубити културу и идентитет. Влада каже да шири Адис Абебу, али истина је да желе да се отарасе људи који не подржавају ЕПДРФ (владајући Етиопски народни револуционарни демократски фронт).”

Етиопија и даље спада међу земље које примају највећу помоћ за развој од Велике Британије, око 300 милиона фунти. Новац пристиже и из САД. Нега сматра да се та средства погрешно троше:

“Запад нас је напустио, напустио је народ. САД помажу диктаторима и жмуре на нашу судбину. Зашто? Исто је и са Британијом, која новац пореских обвезника даје за куповину оружја и полицију да би хапсила људе”, каже он.

Партија Оромо-Национални конгрес представља највећу етничку групу у Етиопији и противи се владином плану ширења Адис Абебе. Око 150.000 припадника народа Оромо отерано је са земље без икакве надокнаде. Очевици тврде да је полиција приликом демонстрација ове године убила најмање 17 демонстраната, укључујући и децу и студенте, док је стотине људи завршило у затвору, а да преходно нису оптужени.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: