Из дневника Атанаса Ступара

Данас у 09 сати и 15 минута Црна Гора је добила дугоочекивану, кажу нам и насушно потребну позивницу да се прикључи војној сили НАТО пакта. Тим поводом Министарство просвете ће већ сјутра расписати конкурс за најбољи писмени састав на тему “Најрадоснији дан (јутро) нове црногорске историје.”

Црногорски школарци ће се надметати, а жири имати тежак задатак да изабере и награди најбољи рад. Са зграде Владе вечерас ће се испалити велелепан ватромет што је постала уобичајена пракса у ситуацијама кад Влада побиједи народ. Предсједник државе ће се сликати на америчком носачу авиона. Премијер ће формирати експертски тим који ће у разумном року успјешно окончати тендере око продаје земљишта и изградње Нато базе.

Безбједност државе биће додатно учвршћена одлуком да се у циљу пуног валоризовања Нато позивнице и будућег унапређивања Нато амбијента Предсједник и Премијер у наредне четири године замијене на својим функцијама обезбеђујући за тај геостратешки важан маневар већинску подршку на изборима, признатим и верификованим од стране наших нових Нато партнера. А онда … ?

Онда ће у току њиховог осмог или деветог мандата костернирани Нато војници дестабилизовани алкохолом, дрогом или постафганистанским синдромом испуцати своје шанжере у пролазу на црногорске цивиле, дјецу, пролазнике…На колатералну штету црногорска власт муњевито ће реаговати. Вођа Партије и Државе позваће Нато институције да раде свој посао и процесуирају виновнике инцидента тврдећи да нико не смије довести у питање крваво заслужену Нато позивницу и вредности пуноправног Нато чланства захваљујући коме ће Црна Гора коначно ући у нову етапу остваривања давно зацртаног циља а то је бољи и просперитетнији живот њених грађана. Реченици која је изазивала салве аплауза готово три деценије аплаудираће се опет. И опет. И опет. О глобалном значају реченице Нато витеза, говориће млади Нато штитоноша на телевизијама, трибинама, свечаним академијама, округлим столовима….без лапсуса. Велики успјеси црногорске политике у глобалном позиционирању Црне Горе мотивисаће власт да промијени име партије у ГПС. У следећу изборну кампању кренуће под слоганима типа: “Из несигурне прошлости, кроз искушења садашњости до сигурне будућности с ГПС-ом.” “ГПС је увијек на правом мјесту.” “С ГПС-ом нема тумарања” “С ГПС-ом сте свој на своме” “ГПС вам гарантује сигурну позицију на сваком терену”. “С ГПС-ом најкраћим путем до зацртаног циља”. “Гласајте за ГПС.”

А народ? Народ ће у духу црногорске политичке традиције – гладан незаситог подржава, усхићено и поносно узвратити ГПС -у старом пјесмом.
“Гласаћемо ГПС да нећемо леба јес”

Гласали не гласали исто нам се пише. Незасити су боље организовани и на локалном и на глобалном нивоу.

Ако би се којим чудом догодило да се захваљујући достигнућима ГПС –а црногорски народ окрене око себе и схвати у каквом се друштву, држави, моралној и духовној ситуацији налази? Аххха ха. Што онда?

Ништа. Премного би било очекивати од народа који већ живи у бајци да повјерује како се може обрети и у некој наводно новој бајци.

пише: Ранко Рајковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: