Хрватима благо и српске цркве

На врху листе потраживања према Србији, званични Загреб ставио је повратак културних добара која су склоњена у време рата 90-их и похрањена у неким од културних институција у Србији.

И све би било у реду, јер украдено увек треба да буде враћено власницима, да се иза безобзирног захтева Хрватске не крије вазда прећуткиван податак да се у највећем броју ових потраживања ради о имовини Српске православне цркве и предмета који су део културног и националног идентитета Срба из Хрватске. Оног народа и оне цркве које су хрватска војска и њени бранитељи пљачкали, палили и уништавали у биткама које Загреб сада слави као део „домовинског рата у борби против српско-четничког окупатора“!

Овај логички нонсенс, да се лоповима и уништитељима враћа оно што су они у рату уништавали изнова шокира, поготову што од званичног Београда и након управо завршене посете српског шефа дипломатије Ивице Дачића Загребу, изостаје адекватан одговор.

– Хрватска покушава да докаже да је то хрватска културна баштина, исто као што покушавају да Србе претворе у Хрвате. Они не кажу шта се десило са оним културним благом које је остало иза протераног српског народа. Не кажу, јер је највећим делом уништено. Ја сам дошао до податка да је око 7.000 икона Српске православне цкрве нестало за време рата у Хрватској, а ми не постављамо питање Загребу шта је са тим благом. Када бих био злобан могао бих рећи да то сада враћају да би следећом приликом могли да униште – примећује Милојко Будимир, некадашњи директор Музеја Книнске Крајине.

У српском Министарству културе и информисања кажу да Хрватска потражује нешто више од 1.000 предмета.

Како је објаснила председница српског дела мешовите српско-хрватске комисије за повраћај културних добара Асја Драча-Мунтеан, већим делом ради се о иконама Српске православне цркве, „али су на списку и предмети из приватних колекција и из институција културе“.

Отуд се намеће питање какав је став СПЦ? Да ли српска црква пристаје да о њеној имовини одлучује мешовита државна комисија, у којој се на српској страни већ годинама мењају људи, неретко недовољно упућени и без енергије да заштите културну баштину Срба из Хрватске?

– Православне иконе и духовну баштину српске цркве треба вратити у Хрватску кад се у њу врати и избегли српски народ – износи став СПЦ владика далматински Фотије.

Али како истиче владика, и две деценије после окончања рата, српске цркве и манастири у Хрватској су мета изгредника.

– Безбедније су оне светиње где има више нашег народа. Из ове чињенице се јасно види да проблем обнове цркава и манастира Епархије далматинске, као и евентуални повраћај културног блага из Србије, није могуће одвојити од повратка Срба на просторе Далмације. То мора бити паралелан процес – истиче владика.

Милојко Будимир примећује да је владика Фотије у почетку имао став да све што је склоњено од ратног пожара треба вратити, али да је и он сада променио став, јер инциденти који угрожавају имовину СПЦ у Хрватској не престају, док хрватска држава опструише споразум и своју обавезу да српске богомоље доведе у функционално стање пре него што иконе и остала блага буду враћена.

– Нажалост, Србе који су отуда нико не пита. Наши људи који су избегли нису да се то врати, јер су изневерена њихова очекивања да се у Хрватској створе услови за њихов повратак и статус равноправних грађана. Уместо тога, након што су нам узели статус народа, сада нам се, када нова хрватска председница изјави да су сви грађани у Хрватској – Хрвати, прети и са одузимањем статуса националне мањине – коментарише Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске.

Кусовац: Спасли смо 1.000 икона

Дугогодишњи кустос Народног музеја у Београду Никола Кусовац био је део трочланог тима којег је Србија по избијању ратова 90-их формирала са циљем да се спасу културна блага у ратним подручјима. Кусовац истиче како се све радило да та баштина буде похрањена на адекватним локацијама и заштићена.

– Цела ова прича је хрватски цинизам. Ми нисмо отуђивали већ смо спасли око 1.000 икона из богомоља СПЦ, а многе од тих цркава су у рату уништене и девастиране. Па ја сам лично присуствовао уништавању имовине владичанског двора у Пакрацу – каже Кусовац.

Он истиче да српска црква аљкаво води евиденцију своје имовине, а да је несумњиво да су иконе и два иконостаса из 18. века из цркава у селима Велики Бастаји и Лисичине у Славонији доношењем у Србији спасена од уништења.

– Где да се врате ти иконостаси када су те цркве уништене? Да се врате у хрватске музеје, па то је бесмислено – сматра Кусовац.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: