Годишњица НАТО злочина у Мурини: Никад заборавити – никад опростити

У Мурини је данас обиљежена шеснаеста годишњица од када су се разорни пројектили НАТО пакта сручили на лимски мост и недужне мјештане ове варошице на сјеверу Црне Горе.

У НАТО бомбардовања Мурина, једном од најтежих злочина током агресије на СР Југославију, страдало је шест цивила, од чега троје дјеце.

НАТО авијација је без икакве објаве и објашњења са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин нијесу учествовали у ратним дејствима, међу њима двије дјевојчице и један дјечак.

Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“ Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић.

У нападу су тешко повријеђени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.

Мост на Лиму је оштећен, а није било ниједне куће у окружењу која није претрпјела штету. Страдали су и погон текстилне конфекције, стари хотел, мјесна продавница, као и Дом културе.

Помен невиним жртвама, пред бројним гостима и мјештанима, служило је свештенство Српске православне цркве.

По завршетку службе, окупљени грађани су у мимоходу одали почаст муринским страдалницима. Традиционални помен, ове године су уз МЗ Мурино, организовали Српски национални савјет и Удружење књижевника Црне Горе.

Помену су, поред породица страдалих, присуствовали и лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, као и општински руководиоци Берана, Плава и Гусиња.

Након помена чланови Удружење књижевника Црне Горе говорили су стихове посвећене невино настрадалим у Мурини.

Сраман поступак директора школе

Директор Основне школе „Петар Дедовић“ Радомир Јочић није дозволио ученицима те школе да присуствују обиљежавању 16. година од страдања у НАТО бомбардовању Мурина.

Након протеста ученика, он је дозволио да само једно одјељење, и то деветог разреда, присуствује помену за невино страдале.

Како незванично сазнајемо, једна наставница из Плава је ученицима, који су одлучили да ипак присуствују помену, дала јединице у дневнику, због изостанка са часа.

Со на ране

Актуелна црногорска власт годима се срамно односи према невиним жртвама НАТО бомбардовања у Мурини.

Елементарни ред је био да црногорска влада 30. април прогласи даном жалости, јер је у НАТО бомбардовању Мурина страдало шест становника, међу њима и троје малишана који су тек били закорачили у живот, али од тога није било ништа.

Додатно стављене соли на рану представљала је недавна одлука Врховног суда Црне Горе који је наложио породици Коматина из Мурина, чији је члан страдао током НАТО бомбардовања, да држави врати 69.000 евра, колико им је исплаћено на име нематеријалне штете.

Од породице Коматина тражено је да плати и трошкове парничног поступка у износу од 4.851 евро.

Радомир Коматина, наставник дјеце која су прије 16 година страдала у Мурину од НАТО бомби, поручује је недавно да је кампања црногорске власти за улазак Црне Горе у ту војну алијансу злочин према жртвама и народу.

Он је упитао зар би у НАТО требало ући преко гробова невине дјеце која су страдала од пројектила тог војног савеза.

Сјећајући се тог стравичног дана прије 16 година, Мирко Кнежевић, отац убијеног Мирослава, каже да вријеме не може да залијечи ране.

Остаје се, каже, и без суза и без ријечи, а ране још јаче боле, „тим више што актуелна црногорска власт ни оком не трепну на ту трагедију, већ с ‘Милосрдним анђелом’, како НАТО назва своју агресију на Србију и Црну Гору, иде руку под руку као с најрођенијем“.

„То је био дан какав се ни у најстрашнијим морама не може видјети. Све је ових протеклих година казано, али коме? Од првог дана агресије НАТО-а на нашу земљу, на Мурину, та црна црногорска власт, на челу са Милом Ђукановићем, стала је на страну нашег најљућег непријатеља и вјерно му служи и дан-данас, наравно, све из личних интереса, како би што дуже владали и тако сачували енормно богатство стечено на сумњив начин. А шта рећи за нас рањене и наше убијене? Ништа“, казао је Кнежевић.

Додатно боли, како истиче, што су убице прошле без казне, а жртве без одговарајуће сатисфакције.

Одговорност Ђукановића

Предсједник Мировног покрета „Не у рат не у НАТО“ Гојко Раичевић сматра да је тужно да ни након 16 година породице страдалих у НАТО агресији не добијају ријечи утјехе и извињења од чланица те алијансе, које, како каже, себе називају демократским државама.

Тужније и срамније је, оцјењује Раичевић, што црногорска власт данас подржава ту организацију и што није 30. април прогласила даном жалости јер су тада страдала њена дјеца.

“Премијер Мило Ђукановић се ни послије 15 година не оглашава поводом тврдњи угледног западног државника да је управо он тражио бомбардовање сјевера Црне Горе. Више пута сам навео ту чињеницу, а до данашњег дана нема демантија. Наставићу да је понављам јер то се не смије заборавити. О злочину у Мурину, мање-више, све је речено. Можемо само да истакнемо да ни послије 16 година немамо одговоре које породице страдалих са правом очекују”, рекао је Раичевић за „Дан”.

Како је додао, на дан када бројне делегације и појединци одају пошту невино страдалима, национални координатор за НАТО Веско Гарчевић врши пропаганду на Грађанском сату у организацији ЦДТ-а.

“Нечувено је то што господин Гарчевић потиче управо из краја који се овако сурово „упознао” са НАТО савезом. Ту нијесу чиста посла. Да је НАТО оно што Гарчевић и његови послодавци тврде, онда би чистог срца дошао на комеморацију у Мурину и био заједно са нама и породицама жртава”, истакао је Раичевић.

Члан Управног одбора Покрета за неутралност Владислав Дајковић казао је да размјере које узима НАТО кампања најбоље илуструје чињеница да на годишњицу погибије шест цивила из Мурина национални координатор за НАТО Веско Гарчевић „држи час пропаганде у инфо сату“.

„Умјесто да пођу и искажу пијетет према Оливери, Мирославу и Јулији, Гарчевић и екипа беспризорно манипулишу. Колико су перфидни показује и податак да је и сам Гарчевић из Мурина, што мало грађана зна. Тај факат је сасвим сигурно био један од опредјељујућих да он постане национални координатор, што је незабиљежена морбидност“, истиче Дајковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: