ИН4С

ИН4С портал

Геополитичка псовка

1 min read

Довољно је једном мјесечно прећи релацију од Котора до Херцег Новог, или од Будве до Петровца, да би око опазило промјену у географији.

OLYMPUS DIGITAL CAMERAЛуксузна насеља аветињски су празна од сезоне до сезоне

Немилице се гради дуж обалне бококоторске линије. Читава насеља ничу у залеђу с погледом на море. Од природе се отимају чак и опасне косине по ободима градова, јер расположивог простора за челик, бетон и стакло – у подножју нема. На мјесту приземних кућа и једноспратница, еректирају се луксузне зграде са становима за продају на махом туристичком тржишту. У томе и лежи проблем…

Од краја октобра до ускршњих дана многи дјелови свих приморских градова су ненастањени, пусти, чудо за око, недостижни сјај који боде очи јер иза завјеса нема никог ко би плавичастом свјетлошћу телевизора или монитора посвједочио да је ту. Ако нека мала продавница из комшилука током сезоне прода на стотине векни, зими их наручи тек по коју десетину. Нисам чуо да би се ко уселио у туђ обијен стан, иако унаоколо све врви од парова без властитог крова над главом. Бити подстанар у Котору кошта 300 евра. Срећан је онај ко нађе привремену адресу за 200. Да не напушта рент-а-избу током љета, судбина је само изабраних срећника.

Руски се језик више не чује тако интензивно као у годинама за нама, премда је и даље најзаступљенији мимо српског. Из разговора с власницима агенција за некретнине не добијам јасан одговор шта ће бити с морем руских некретнина уколико Црна Гора, без референдума о уласку у НАТО, уђе у тај клети савез. Уколико Руси масовно буду понудили станове на продају, ко ће да их купи? Платежних помораца и људи блиских власти има кудикамо мање од све силесије станова који се огледају у морском огледалу. Не бих се изненадио да инвеститорска група мала али одабрана, а западна, или албанска пак, курвински сачека најоптималнији моментино, кад Грчка изађе из евро-зоне, ор сометхинг, и за мале паре дође у посјед респектабилне количине плаво-бијелих метара квадратних.

И сад: како год да се буде одвијала геополитичка игра унутар Европе ће постојати клуб ексклузивних држава, потом оних држава којима ће се повремено дозволити приступ за сто првозваних, па следећи круг коњушара, па круг кандидата за коњушаре, у „чијем су врху“, ко би други био – Црна Гора и Србија.

Из данашње констелације може се наслутити гдје би се Европа иза окуке наших дана могла раставити да би се саставила као унија три зоне. Њемачка би гравитација окупила оно што је економски и системски највиталније, у састав Медитеранске уније ушле би обалне земље од Португала до Грчке (?), док би трећу лигу чинила Источна Европа, од Балтика до Балкана.
Но ће све ове прекомпозиције бити узалудне – види се с нулте надморске – док се год Европа буде хушкала с оне стране Атлантика да стално устаје на Русију. Умјесто мира и равноправности као руског геополитичког концепта, на сцени је наставак западноевропског манира ширења власти и утицаја – силом.

Европа је јерес, казивао је владика Николај. Не може с миром. Умјесто да, крштена, буде луча другим народима, предводик је миленијумског рата – стално властите користи ради.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Геополитичка псовка

  1. Odlican pocetak i los (geopoliticki) zavrsetak? Mozda bi autor trebao da procita (ako nije?) Spenglerove (Propast Zapada) misli o kulturama (Rusija) i civilizacijama (Zapad). Ono sto je pricao vladika Nikolaj – bjekstvo od Zapada i povratak u neki panslovenski i panpravoslavni raj (koji nikada nije postojao) je samo izbjegavanje da se sagleda istina. Proces ide u nama nepoznatom pavcu. Ali, vracanja u Raj nema. U stare gluposti, nazalost, ocigledno ima. Mi smo beznadezno zarobljeni u proslosti. Zato, za sada, i nemamo buducnost?

    Ruska „miroljubivost“ i mir nijesu bas sinonimi. Za miroljubive ruske drzavne interese treba pitati narode Azije koje su nasilno porobili? I odakle onda taj ogromni strah od Rusije kod njehih bivsih saveznika/drzava (Poljska, Balticke republike, isl.)? I zasto se, uopste, taj miroljubivi ruski svijet (SSSR) raspao? Od dobra niko ne bjezi? Volio bih da nam autor malo vise objasni u cemu je razlika izmedju „americke agresije“ i „ruske miroljubivosti“? I jedni i drugi brinu iste brige. I imaju slicne snove. Da vladaju svijetom. Razlika je mozda u tome sto Ameri misle da mogu vladati svijetom – Rusi znaju da (trenutno) ne mogu. I dok se dvojica svadjaju – treci (Kina) ce profitirati?

    P.S. Kao sto rekoh, prvi dio je tacan. Mislim da rijetko ko u CG shvaca proporcije zla kojega nam je donijela (i donosice sve vise) pohlepa i divlja izgradnja kuca i stanova – bez kupaca? Uz to, po pravilu, uzasno ruznih?! Da li smo mi svjesni koliko milijardi kapitala je zarobljeno u praznim kucama i stanovima? Novac mora da cirkulise jer je „krv privrednog sistema“. Mi smo ga okamenili – „okucili“. I time podigli spomenike i hramove – nama. Nasoj pohlepi. Nasem neznanju. I nasoj (ne)kulturi. Zasluzili smo sve sto cemo dobiti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *