Гафови америчких амбасадора

Писано дипломатско право настало је на Бечком конгресу 1815. године, али, без САД, јер су тада још биле на Дивљем Западу. Зато амерички амбасадори у Подгорици и у Београду дају изјаве „ала Џон Вејн“ којима крше Бечку конвенцију о дипломатским односима из 1961., члан 41, став 1: „Не дирајући у њихове привилегије и имунитете, сва лица која уживају те привилегије и имунитете дужна су да поштују законе и прописе државе код које се акредитују.

Она су такође дужна да се не мијешају у унутрашње ствари те државе“.

Амерички амбасадор у Подгорици, Су Кеј Браун, рече да „сукоби базирани на уским партијским интересима уназађују Црну Гору на путу ка ЕУ и НАТО“, посебно у избору врховног државног тужиоца, па „све партије да раде заједно да пронађу рјешење“. Амбасадори немају право да јавно дају оцјене о унутрашњем стању у земљи свог агремана, нити да дају налоге како да се они рјешавају. Дакле, госпођа Браун је прекршила поменути чл. 41 мијешањем у независно судство Црне Горе и црногорски министар спољних послова дужан је да предузме законске мјере према њој, ако држи до државности и достојанства Монтенегра.

Амерички амбасадор у Београду, Мајкл Кирби, огријешио се о дипломатске законе обје сестринске државе. Није му довољно правно насиље које чини када тражи од Србије да призна суверенитет Украјине над Кримом, иако он не признаје суверенитет Србије над Косметом, већ укида и суверенитет Србије над Рашким округом и суверенитет Црне Горе над „сјевером“, јер је у Новом Пазару користио искључиво термин „Санџак“, који је у Србији само историјска категорија, а не службени назив. Дакле, амерички амбасадор Кирби крши законе и прописе Србије.

„Санџак“ данас подразумијева дјелове територије двије међународно признате државе Србије и Црне Горе, па је у политичком погледу могуће да настане само сецесијом од сестринских држава. Дакле, шта је хтио да поручи Кирби Сулејману Угљанину, Расиму Љајићу, Харуну Хаџићу, муфтији Зукорлићу и другим „санџаклијама“? Није ли то баш оно што су они тражили као вође СДА 1991. и коалиције „Санџак“ касније, а сада то промовише Кирби кроз регионализацију и „европеизацију“ ради стварања тзв. прекограничне регије “Санџак”, која ће обухватати дјелове обје државе, а оно „Санџак Република“ ће послије доћи само по себи. Ради припреме тога је бивши амерички амбасадор у Србији, Мантер Камерун, формирао „Пријатеље Санџака” чији су чланови дипломате-инструктори из САД, Британије, Њемачке, Француске, Швајцарске, али и Турске. То је форма коју Запад користи за форсирање сепаратизма (“Пријатељи Косова”, “Пријатељи Сирије”, “Пријатељи Тибета“, итд.).

Није ли Кирби наговијестио сецесију Рашког округа и „Сјевера“ од држава матица преко канцеларије европске прекограничне аутономне регије „Санџак“ у Бриселу, чиме се практично уједињују ове области (у дипломатским кулоарима кружи да је Господар ово прихватио као услов Запада да добије независност). Потом иде формализација независности „Санџака“ и његово повезивање са Сарајевом на путу ка „Зеленој трансверзали“.

Операција „Санџак Република“ је успорена отпором Републике Српске и растом руског утицајау њој. Можда је и Крим то мало одложио, али пројекат „Зелене трансверзале“ је једна од окосница америчке политике на Балкану да би се задовољили турски апетити и компензовао турски неуспјех у европским интеграцијама.

Нереаговати на овакве изјаве страних амбасадора, значи дозвољавати им да те понижавају у твојој земљи. Зашто на то пристају црногорски и српски властодршци?

 
ПИШЕ: ДРАГАН МРАОВИЋ, НЕКАДАШЊИ ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛ СРЈ У БАРИЈУ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: