Краљ Петар: „Разрешавам вас заклетве према краљу, према отаџбини не могу!“
После месеци константних напада далеко јачих Аустроугара, српска војска се нашла на корак од краха – без хране, одеће и обуће, са мало муниције и, што је најгоре, слабог морала.
Агонија је трајала два месеца… у блату, по мразу, снегу и киши… стално на опрезу, стално у рову и под непријатељском паљбом… без сна и одмора… Колубара 1914. године… Ова дирљива прича десила се управо тада.
После месеци константних напада далеко јачих Аустроугара, српска војска се нашла на корак од краха – без хране, одеће и обуће, са мало муниције и, што је најгоре, слабог морала. Аустроугари су стигли до Колубаре, на бечком дрвору већ се славила победа, а светски медији јављали су о пропасти Србије.
А онда је пред Колубарску битку, остарели краљ Петар са оба своја сина сишао у ров. Забележено је да је ово говор који је одржао исцрпљеној и уморној војсци:
„Децо моја!
Ви сте се заклели да браните отаџбину и свога Краља, али ја вас разрешавам заклетве дате мени, јер животи, и ваши и мој, припадају само Србији за коју морамо сада победити или умрети!
Ја сам дошао међу вас да је, са онима који хоће да се боре за њену слободу, одбранимо или погинемо!
Сад је дошло време да ми бранимо своју земљу, њиве, огњишта. Међу вама има и оних који су посустали и зато сваки онај који не може, нека слободно одложи оружје и нека се врати кући, ја му праштам.
Остали, напред!”
Речи народног „краља Пере” одзвањале су много шире од блатњавог рова. И, као у бајци, учиниле су немогуће!
Препорођени војници, одморени у складу са бриљантним планом генерала Мишића, незаустављиво су јурнули на непријатеља и потиснули га доносећи Србији победу о којој се и данас прича у војним школама широм света.
Немачке новине су после Колубарске битке писале:
„Србија је још једном васкрсла из гроба Косова поља и из Колубарског врела црпиће током читавог једног века горду храброст за највеће битке.”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
https://www.youtube.com/watch?v=74Q7RsDEP3E
https://www.youtube.com/watch?v=Fy2W24ldcG0#t=53
Vredi napisati koju o sadejstvu gen. Z. Misica i gen. P. Sturma.
Autor čuvenog „Sirano de Beržerak“, Francuz Edmon Rostan, divio se viteškom postupku kralja da dijeli sudbinu svoje vojske i zajedno sa njima pregazi po ledu i bespućima Albanije put do Drača, iako star i bolestan. Pjesma se zove „Kralj Petrova četri vola“, a na žalost dosta kvaliteta je izgubila na prevodu, mada se vidi da je izuzetno nadahnuta.
Kralj Petrova četiri vola
Kralj Petar ide, jer ići mora
Preko busenja, stenja i gora.
Tajanstven pred njim stoji put.
Sa štapom, samo u svom mundiru,
On ide moru, izgnanstvu, miru.
Ide u bajke rečne kut.
Četiri vola, s jarmom u luku,
Raonik slave, herojstva vuku.
No unuk Karađorđa, lav,
Da se sa bojnog polja iščupa
Četiri vola moraju skupa
Da upotrebe napor sav.
Srbin, taj pesnik, ratnik, što stvori
Da zemlja peva, da barut zbori,
Da Petra Prvog, borca tog
Osvetli dušu, stvori za Njega
Ta kola, spojiv ostatak sprega
S ostatkom zadnjim topa svog.
Srbija ce opet vaskrsnuti iz groba Kosova polja i iz Kolubarskog vrela crpice gordu hrabrost za najvece bitke
„U istoriji dugog mučeništva Srbije nije bilo herojskije figure od kralja Petra. Patriota među patriotama, on se borio zajedno sa svojim vojnicima, sve dok nije pao u nesvest od proste iznemoglosti, u toku bitke kod Pirota, i inspirisao je trupe svojom hrabrošću…“
„The Ilystrated London News“ od 4. decembra 1915.
Највећи краљ кога је Европа имала у 20. вијеку, без премца по односу на Круну, државу, народ и Цркву. Свему је знао мјесто, а себе је светосавски стављао ниже него је то требало. Све је подређивао држави и свом народу! Велики Краљ Петар Ослободилац!