ЕУ: Калифат Исламске државе постоји и на Балкану

Европска унија ће са 10 милиона еура помоћи земље Западног Балкана да се изборе са исламском радикализацијом и приливом терориста.

То је предложила Европска комисија (ЕК) у склопу осјетног јачања битке против тероризма на тлу Европе, а посебно је указано и на хитно активирање плана о сарадњи ЕУ и држава Западног Балкана у спречавају шверца ватреног оружја које се у великим количинама из тог региона шверцује у Унију.

Нове предложене мјере ЕУ треба да укључе и досад недовољну обавјештајну сарадњу и размену информација између самих чланица Европске уније, што би се одвијало „у најстрожој повјерљвости“ преко ЕУ полицијске агенције Еуропол, а у склопу Европског антитерористичког центра.

Чланице ЕУ и Комисија су истовремено, како је указала и портпаролка у ЕК Маја Коцијанчич, „осудиле страшни и злочиначки напад“ исламског терористе на полицијску станицу у Зворнику и подвукле да је то „напад на институције БиХ које раде на томе да заштитиле и осигурају интересе народа БиХ“.

Високи функционер ЕК задужен за битку против тероризма Жил де Керков је недавно у расправи о безбједности у Европском парламенту ставио до знања да се прати дјеловање исламских терориста у Босни.

На питање да ли нове мјере за сарадњу са Западним Балканом у циљу сузбијања тероризма значе да се види и опасност ширег повезивања исламских екстремиста у или преко региона, што је македонски предсједник Ђорђе Иванов својевремено назвао „пријетњом балканског калифата“, европски дипломатски извори су узвратили да „баш таква сазнања не постоје“.

Предочили су, међутим да скровишта и јатаци исламских терориста, укључујући Ал-каиду и „калифат“ тзв. Исламске државе, дјелом постоје на простору Западног Балкана, нарочито у Босни, Албанији, Косову, па и Македонији, јер је одатле у редове „Исламске државе“ у Сирији и Ираку регрутовано више стотина екстремиста.

Европске дипломате су рекле да томе у прилог свједочи и чињеница да су бугарске власти недавно на бугарској територији ухапсиле исламске екстремисте који су путовали за или из Ирака и Сирије.

У документу ЕК Европски програм за безбедност 2015-2020 се такође подвлачи да је „кријумчарење оружја прерасло у крајње опасне спољне размјере, јер се велике количине ватреног оружја шверцују у ЕУ из сусједних земаља где и даље постоје велике залихе војног наоружања.

И, како се наводи, „недавни оперативни акциони план с државама на Западном Балкану мора се у пуној мјери спровести и, ако се покаже да је дјелотворан, примјенити и на друге сусједе, посебно на Блиском истоку и сјеверу Африке“.

Званичници у Бриселу су указали на поруку ЕК да су „недавни терористички напади на људе и вриједности Европе били утаначени преко граница“.

„То показује да се морамо заједно борити да осујетимо те пријетње… а прекогранични изазови доводе у питање способност појединих земаља да се с тим боре, тако да то захтева подршку ЕУ да се изгради повјерење за сарадњу, размјењују информације и заједнички дјелује“, навели су.

У ЕУ је то, како су примијетили, постало високо осјетљиво политичко питање и због тога што, како показују најновији налази Еуробарометра, скоро половина грађана европске 28-орице сматра да је тероризам главна невоља с којом је сучељен стари континент.

Нове мјере, које је предложила Европска комисија у склопу Европског програма за безбједност 2015-2020, превасходно би биле усредсређене на битку против тероризма, организованог криминала и сајбер криминала, као и спрјечавање екстремистичке исламистичке индоктринације преко интернета.

Европска комисија наводи да ће „ојачати подршку партнерским земљама да се ухвате у коштац с изазовима тероризма“ и прецизира да ће пет милиона еура бити намјењено за спречавање „радикализације на подручју Сахела и Магреба“, а још пет милиона еура за спречавање доласка исламских терориста у ЕУ са Западног Балкана, сјевера Африке и блиског истока.

Предлоге Комисије у Бриселу треба у мају да потврди Савјет министара ЕУ, а висока представница ЕУ Федерика Могерини је изјавила да „овим новим предлозима желимо да партнерима ЕУ помогнемо да се ухвате у коштац с тероризмом, сукобима, трговином људи и екстремизмом.

Комесар ЕК за унутрашње послове и миграцију Димитрис Аврамопулост је упозорио да су темељите мере нужне зато што „нема безбједности без слободе, али ни слободе без безбједности“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: