Дјецу им не смијемо опростити

Треба ли подсјетити и на то да 1999. година није била тако давно и да су ране из Мурина и широм Црне Горе још свјеже? Нашу свету дјецу са тог моста и малу Милицу им не можемо опростити.

Пише: мр Дејан Ђуровић

Црна Гора нема никаквог разлога да се прикључи НАТО пакту. С друге стране, Црна Гора има много разлога да буде војно неутрална земља.

Сви економски и безбједносни, државнички и национални параметри говоре у прилог овој тези. Ако хоћете, то је и питање самопоштовања, а и морала.

Свједоци смо да се данас о тзв. НАТО интеграцијама много прича. Најчешће и највише о томе причају они који о томе суштински ништа не знају, већ су на форумима владајућих партија (које се листом залажу за НАТО) начули понешто о поменутој теми и прихватили беспоговорно да је то циљ за који (ако, не дај Боже, треба) вриједи и погинути.

По оваквом понашању, они личе на своје идеолошке претходнике који су били загледани у „свијетлу будућност коју нуди земља радника и сељака„, а да о томе нису знали ништа.

Неријетко о НАТО интеграцијама говоре и бивши првоборци „Рата за мир“ који су почетком 90-их година јуришали на Дубровник, а сада (ваљда још увијек жељни јуришања) уводе санкције Русији. (Мој отац и још многи из његове генерације не могу да схвате да је такво лудило ухватило представнике власти па су увели санкције Русији.)

На сву срећу, у Црној Гори постоје покрети, удружења, појединци, па ако хоћете и политичке партије (којима власт није основни мото постојања) и које разумију суштину ствари и залажу се за војну неутралност Црне Горе. Врло је важно истаћи и да су црногорски грађани свјесни погубности могућег учлањења Црне Горе у овај војни савез и да су у великој већини против те идеје. То стално показују сва истраживања која се на ову тему врше.

Лаж је теза коју ова власт заступа да су тзв. НАТО интеграције услов за интеграцију у Европску унију. Као да нема земаља које су чланице ЕУ, а нису у НАТО-у. На крају, и сами челници и НАТО-а и ЕУ више пута су поновили да се ове двије ствари међусобно не условљавају.

Треба можда прије размислити о томе шта шеф режима дугује САД-у, па се свим силама труди око учлањења наше државе у НАТО, а европске интеграције гура у други план!? Да ли тај дуг сеже у 90-те године и да ли је везан за његову ратну прошлост и илегалну трговину цигаретама!? Како је он прешао пут од тезе да „Црна Гора треба да буде острво комунизма у Европи“ из 1990. па до толике опчињености западном војном алијансом!?

Црна Гора је земља која није угрожена ни од једне друге земље. Њој не пријети никаква опасност. То су, на крају, и тезе које заступају и челници владајућих странака. Према томе, она нема потребу да се ставља под било чију заштиту. А да НАТО представља стварну заштиту зар би се дешавали Мадрид, Лондон па недавно и Париз?

Црна Гора нема интерес да се мијеша у сукобе на Блиском Истоку, у Авганистану, Ираку, Либији или Сирији. У вријеме пријетеће опасности од тероризма Исламске државе и Алкаиде наша држава управо треба да задржи неутралну позицију и препусти великим силама да се обрачунају са овом пријетњом, а не да призива терористичке акције по Подгорици, Улцињу, Бару и другим градовима Црне Горе.

О односу према Русији треба ли шта и говорити?

У свијетлу актуелних дешавања у Украјини, званична Подгорица не може себи да дозволи да уђе у конфротацију са Руском Федерацијом и то из неколико разлога. Увођењем санкција Русији правимо огромну штету својој економији и прекидамо трговинску размјену, умјесто да управо искористимо тренутни прекид увоза производа у Русију из ЕУ и боље се позиционирамо на тржишту Русије.

Традиција која у нашој земљи никад није била занемарљива говори нам и опомиње нас да би Црна Гора окретањем леђа Русији окренула леђа сама себи и свом самопоштовању имајући у виду да се братски односи Црне Горе и Русије одржавају вјековима.

На крају, треба ли подсјетити и на то да 1999. година није била тако давно и да су ране из Мурина и широм Црне Горе још свјеже? Нашу свету дјецу са тог моста и малу Милицу им не можемо опростити. НАТО пакт у који наша власт толико жури колико јуче нас је бомбардовао (бомбама са осиромашеним уранијумом), а последице и данас осјећамо кроз неизлечиве болести наших грађана.

 Да поменем још и то да је под окупацијом тог савеза на Косову и Метохији учињен покушај легализације геноцида над српским народом и проглашена лажна држава коју српски народ у Црној Гори, као и огромна већина оних који се изјашњавају као Црногорци никад неће прихватити без обзира на срамоту коју је власт направила признајући ову НАТО творевину.

Вријеме је већ да ова власт (заправо нова власт након будућих дешавања и промјена) почне да служи своме народу, а не центрима моћи преко Атлантика.

Треба рећи још и ово, разговори које лидери опозиције воде са СДП-ом око формирања владе националног спаса морају, кад је НАТО у питању, имати само један исход: организовање слободног и фер референдума о интеграцијама у Сјеверноатлантски савез, као најдемократскијег облика одлучивања о овом важном питању, али тек НАКОН расписивања слободних избора (мада би тада био непотребан јер резултат би био унапријед познат). А не да будемо и останемо таоци садашње државне политике. Све друго било би неприхватљиво и постизање трулих компромиса на штету Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: