ИН4С

ИН4С портал

„Црногорски синдром“ – занос сопственом пропашћу

1 min read

Ђукановићева ера у којој су произведени Шарићи, Калићи и многи други „хероји“, шири и несносан задах труљења једног дивног мита о етици Црне Горе, у који  је, као и у Бога, ваљало вјеровати по цијену опасности да је све само фикција!

rip-him-up

Хапшење Сафета Калића на бечком аеродрому свакако је главна вијест у Црној Гори ове недеље, чему ће се највише обрадовати политичка арена  узбуркана бројним међустраначким и унутарстраначким препуцавањима којима обилује и од којих неизлечиво болује медијски простор Црне Горе.

С обзиром на ранг Калића у свијету нарко-бизниса, не чуди што се за њега занима широка јавност, али је за хроничаре друштвених феномена важно сагледавање аспекта кроз који се овај криминалац представља на разним форумима, друштвеним мрежама и дијелу медија, гдје све врви од величања и похвалних изјава.

„Баш ме брига чиме се бавио, био је добар човјек и нема тога ко му се обратио, а да није помогао. Учествовао је у градњи цркве и џамије, покренуо привреду и донио много радних мјеста за Рожајце. Да га нијесу склонили, Рожаје би данас била најнапреднија општина у Црној Гори!“, овако би отприлике гласио став већине Рожајаца, које смо чули или читали претходних дана.

Да Рожајци нијесу изузетак, могли смо видјети и на примјеру обрачуна са Шарићима, када је из Пљеваља кренула лавина хвалоспјева на рачун Дарка Шарића, трговца кокаином у свјетским оквирима. Пљевљаци су чак уприличили и протесте којима су тражили „правду“ за браћу Шарић и њихове компаније, а такође је кружила петиција подршке империји коју су саградили кокаинским новцем.

И Калић и Шарић представљају слику нове Црне Горе, а великим новцем који су направили на трговини наркотицима, у својим срединама су, умјесто осуде, добили епитете савременог „Робин Худа“.

Тако би неко, ко не зна бекграунд ових сторија, остао запањен ријетко виђеним примјерима филантропије и био одушевљен њиховом пажњом и бригом за потребе народа и ближњих, религијских заједница, општинских структура, спортских и других асоцијација и,  наравно – своје драге државе, чијем су отцјепљењу, свако на свој начин, а обојица силним новцем, итекако били од користи.

Ређе ћемо чути да су њих двојица, међу дјецом ширили болест наркоманије, водећи је у извјесну прерану и духовну и физичку смрт и у коначну неупотребљивост за социјалну заједницу.

Штокхолмски или „црногорски“ синдром

Да се не чудимо оваквим приказима најгорих криминалаца, помогле су нам болне тековине 25-годишње владавине комунистичког мутанта ДПС-а, које су нам анестезирале и упокојиле вредносни ситем, каљен вјековима 

Оно што би у неком другом времену била делегитимишућа ставка: политички заокрети, преумљавања, преваре, лажи, пљачка, непотизам, криминал…. пред нашим очима се претвара у разлоге обожавања и дивљења за челника таквог система, које  добија озбиљне обрисе религијског заноса. Тиме је јаснија и шира слика моралне пропасти цијеле заједнице.

Иако и птице на грани знају да је Ђукановић на многе начине инволвиран у високе кругове глобалног криминала, то му не смета да и даље буде на челу Црне Горе. Напротив.

Но, није то најирититантније, нити чињеница да увијек успије да украде довољно потребних гласова и поткупи довољан број политичара из супростављених табора како би опстао на власти, која му је једини гарант недодирљивости. Он ради оно што зна и како зна, па ће као доказано интелигентан човјек знати да се суочи са последицама својих (не)дјела.

Као и у  Рожајама и Пљевљима и овај примјер нам показује да еквивалентно збрајању Ђукановићевих грехова, расте глорификација његових непочинстава.

Значајан број људи у Црној Гори се удруженим личним силама, по сваку цијену труде да га одрже на власти, ниједног тренутка не постављајући себи моралну, али ни разумску дилему: у чему они то учествују и кога одржавају на власти?

Попут штокхолмског синдрома, социологија и психологија ће у неким освешћенијим годинама, које неминовно слиједе после ових, добити нову категорију за персонификацију поистовјећивања жртве и виновника недјела.

Бездушје које влада под актуелним режимом и који цијепа духовне оквире, културолошке посебности и цивилизацијске шавове овом народу, а све под фирмом „демократичности“, „либерализма“ и људских слобода, довео је Његошев народ на само дно моралне лествице, у којој се не преза ни од, до јуче, најнеопростивијих дјела, које су у нашем епском и митском памћењу заслуживали само презир.

Ђукановићева ера у којој су произведени Шарићи, Калићи и многи други „хероји“, осим тога шири и несносан задах труљења једног дивног мита о кодексу Црне Горе, у који  је, као и у Бога, ваљало вјеровати по цијену опасности да је све само фикција!

Када је тако, треба ли се чудити локалним фасцинацијама Сафетом Калићем и Дарком Шарићем?

Подржаваоци, чланови, потписници петиција, гласачи и управљачи… у суштини само војници Содома, важан су стуб једној новој Црној Гори, која нема везе са истоименом историјском категоријом, ни у државном ни у вриједносном смислу.

То говори о менталитету и тог дијела народа, којем није важно да ли су на „мрвицама“ трагови хероина, кокаина, или пак крви из трговине људским органима, убиствима и широким опусом најгнуснијих злочина! 

Забога, новац је новац!

А ми смо то што смо…

 

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

10 thoughts on “„Црногорски синдром“ – занос сопственом пропашћу

  1. Politicari u Crnoj Gori govore sto narod rado slusa i pokusavaju izaci u susret svojim biracima,bilo na nacionalnom ili nekom drugom planu.
    Uspjesno su rijec PRIVATIZACIJA iskoristili koliko i rijec DRUG,
    Imali sto ljepse od rijeci DRUG i u ekonomiji privatna sopstvena proizvodnja.
    Sigurno da nema,u Austriji savremeni ekonomisti idu dotle da je sve moguce privatno finasirati sem izvrsne vlasti u stvari sudstvo jer to vec nije vlast i policiju.
    Roland Bader novinar i naucnik je zastupnik Austriske skole ekonomije koja uci da je glavna kocnica u ekonomiji drzava koja se mijesa u tokove poslovanja i razvoja drustva,naravno ovdje se polazi o svijesti ljudi u drzavi koji bi sproveli to ucenje.
    Ako se malo pogleda tok te skole nijesmo mi daleko od tog ucenja koje Austriska skola zastupa ko najsavremeniji model funkcionisanja drzave,jeste ima malih iskakanja koja odudaraju od te misli Kod nas je drzva u sudstvu i policiji privatna,sto mozda ima nekih sporednih posledica ,ali za funkcionisanje ekonomije nema tu nekih problema.
    Sve je privatizovano i sve funkcionise do perfekcije kako se samo zamisliti moze,lijecenje saobracaj bankarstvo ,jedino procenti kod nas nijesu na zadovoljavajucem nivo jere se ovdje zaovoljstvo naroda krece do !,5-1,7% sto vjerovatno samo pocetna faza koja ce uz pomoc svijeti ovoga naroda biti prevazidjena,ja se u to duboka nadam ili bar se malo nadam.?

  2. Svaka čast za tekt. Hirurški precizna analiza stanja svijesti čuvenog crnogorskog naroda poslednjih decenija. Ipak,dodaću i jedan svoj stav koje se takodje vremenom samodokazivao : Ogroman broj crnogorskih „intelektualaca“ vec dvije decenije disciplinovano odbija da konstatuje makar nelagodu, zbog svega sto se desava sa Crnom Gorom i njenim istorijskim i drugim nasledjem. To će mi uvijek biti dovoljan razlog da za degenerisanje ovog drustva i ove države okrivim prvo njih i njihovo ćutanje , odnosno davanje prećutne podrške. Živim za to da i njih jednog dana stigne pravda za sve ovo što tolike godine trpi ovaj jadni , napaženi, poniženi i opljačkani narod .
    Svako dobro…i samo nastavi….

  3. E PA STA RECI, OSIM DA JE OVO JEDNA TUŽNA I ISTINITA PRIČA KOJA OKRUŽUJE I CG, ALI I SVE DRUGE ZEMLJE U EX JU. GENERACIJE ĆE ISKIJAVATI OD OVE POŠASTI.

  4. Калић, Шарић, Ђукановић, Кривокапић… има овдје простора за још набрајања метафора времена које ће се памтити по бешчашћу.
    Питање је да ли ће стубови овог система, оличени у њиховим сатрапима, икада одговарати због улоге коју данас обављају за, како аутор рече „мрвице“ са господаревог стола, док остатак сународника грца у глади и немаштини, али и безнађу и духовној пустоши коју ова катаклизмична власт оставља иза себе.

    1. Veseline, uzaludan ti je trud da, za rad političkog profitiranja, pomiješaš babe i žabe, da spojiš i u jedan koš staviš nespojivo. Otkud (pri tom ne mislim na političke činioce koji su kod tebe, imam osjećaj, presudni) Krivokapića stavi u ovaj kriminalistički milje?
      U kakav je on to posao sa drogom umiješan? Prosvijetli nas i kaži što znaš o tome. Nijesam čuo da ga iko zbog toga proziva. Nijesam čuo ni da je aktivno, čak ni neposredno učestvovao u nekoj sumnjivoj privatizaciji. Nešto drugo je mali Vujica. On je sklapao ugovore (pretakao med i ponekad, olizao prste) i radio projekte ali Krivokapić..?
      Njega, očigledno, mrziš zbog toga što nije dozvolio da svinje (na slici) budu veprovi iz susjedne nam države. Čini mi se da je to po tebi, dragi moj Veseline, njegov neoprostiv grijeh.

      1. Па да не водим рачуна о рjечнику, заиста бих ти „одговорио дивно“ за све око Кривокапића, али нећу да употребљавам заслужујуће изразе и поганим овај ријетки простор слободне Црне Горе. Је ли то онај Кривокапић који је на приватни рачун добио 400 хиљада евра за посао око которске луке? Је ли то онај Кривокапић, који због тога одустаде да руши ДПС, јер му је Мило из малог џепа извадио цјеновник? Је ли то онај Кривокапић који је сувласник новог и највећег ланца кладионица у Црној Гори? Сироти Кривокапић!!! Ту ћу да станем. А има још… Дакле, или си тотално наиван, или си веома покварен када си ме то питао. Хоћу да вјерујем у ово прво и желим ти свако добр од Господа!

  5. Odavno smo mi poprište na kojem će se napisati mnogi doktorati iz raznih društvenih nauka. Na našem primjeru će profitirati i đavo, ali i oni koji će svoj narod htjeti da zaštite od đavola. Mislim da jeste suština u „čmintićima“, a ne u samoj Ćminti i da ovaj sistem podržavaju sitne duše, koje jedino tako mogu da se probiju na društvenoj lestvici. zato ih ne treba amnestirati kada i ako dođe dan da se svedu računi.

  6. Najtužnije je to što je na sceni bespovratni proces preinačavanja svih vrijednosti. Zlo se prikazuje dobrim i obratno. Teško da ikada povratimo stvari! Ovom poštenom i tačnom pogledu fenomenalno je legla i ilustracija koja kao da je pravljena na temu o kojoj je riječ, a koja bi se mogla nazvati tužnim degradacijom i propascu ljudskosti! Bravo!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *