Антић: Велика Албанија одговара само Турској и спонзорима са Запада

Западне силе су током 19. и 20. вијека тежиле да спријече утицај Русије, односно, СССР на Балкану, а Албанци су им у томе били природан савезник. Ипак, албански народ би требало да се замисли над цијеном коју је он платио, оцјена је Чедомира Антића, историчара и председника Напредног клуба.

У разговору за „Новости“ он говори о томе зашто је током историје Запад био уз Албанце, због чега би обједињавање албанских територија данас одговарало само Турској, зашто велике силе нијесу дозвољавале приближавање српског и албанског народа, али и о неспособности српских елита да схвате вријеме…

Албанце као „штићенике“ Запада многи историчари виде још од Призренске лиге, чије је настајање потпомогнуто британским напорима. Којим су циљевима били вођени тадашњи „спонзори“ албанске националне државе?

– Рекао бих да је претјерано увјерење да су велике силе – а већина њих припада Западу – биле увијек и искрено уз Албанце. Призренска лига није имала успјеха. Пропала је. Њене тековине уништило је само Османско царство. Албанци су једини балкански народ који никад није успио да изврши пуну националну интеграцију, а посебно им то никад није пошло за руком да учине сопственим снагама. Албанци су имали повољнији положај и услове од Срба 1878. и 1990, али дубоки унутрашњи проблеми албанског друштва успорили су процес стварања њихове уједињене националне државе. Западне силе су током 19. и 20. вијека тежиле да спријече утицај Русије/СССР на Балкану, Албанци су у томе били природан савезник чија је цијена била ниска. Ипак, албански народ би требало да се замисли над цијеном коју је он платио – пораз у свјетским ратовима, деценијска изолација под Енвером Хоџом, да им није било Броза и Милошевића не би имали ни ово што сада имају. Вјерска и социјална мржња спријечила је њихове претке да прихвате Нишки и Тирански споразум који су у вријеме почетка Првог свјетског рата склопили Пашић и Есад-паша. Тако би постепено добили више него што су им до данас дале све велике силе заједно, а рјешења би била праведнија.

Велика Албанија је по ријечима албанског премијера прастари мит, али ње има у програмима Листе за природну Албанију и Црвено-црне коалиције. Ако је ријеч о „прастаром страху Србије“, због чега ни Грци ни Македонци нијесу равнодушни при помињању овог пројекта?

– Понашање елите албанског народа у Тирани и Приштини показује велику фрустрацију. Тврде да је „велика Албанија“ мит – а онда крпу са картом тог мита и сликом једног аустријског агента – називају националним симболом. Политичари говоре неистине на много отменији начин. Ако је „велика Албанија“ мит зашто онда руше Македонију? Септембра ове године је усред Скопља врло релевантна политичка снага прогласила „Репубљик Иљирида“. Када би Србија на уједињењу српског народа протеклих година радила на исти начин на који Албанија дјелује на уједињењу Албанаца била би бомбардована…

Вашингтон предводи српске непријатеље

Којим интересима на Балкану је био вођен Вашингтон када је стао иза косовских Албанаца и њиховог отцепљења од Србије? Због чега није остављен простор за неку другу опцију, осим независности?

– Два су разлога: потреба да Хладни рат буде настављен до распада руске државе. У Вашингтону око те политике постоје колебања и недоумице, али снаге које су помагале Албанцима то желе, раде на томе и превладале су 1998, 2008, 2013… Други разлог је неспособност српских елита да схвате вријеме… Милошевић је имао седам година да нешто уради на Косову и Метохији… Није учинио ништа осим што је повећао већ превелику корупцију. Упоредимо само шта је Русија урадила у Чеченији за седам година (после 2001), а шта Србија на Косову од 1989. до 1997. Слично је било и касније, ми смо се држали неодрживе форме, а Албанци су, уз помоћ великих сила, тражили једноставно легализацију наметнутог постојећег стања.

Када је Косово доспело у дневнополитички фокус Тиране и због чега?

– Мислим да је ријеч о традицији „камена у туђој руци“. У Европи – гдје постоји разумевање за однос Шпаније и Британије око Гибралтара, па не доспијевају у исту групу на фудбалским првенствима – нема разумевања за Србију. Рама је пренио поруку „великих пријатеља“ нашег премијера, који никад нијесу били пријатељи српског народа. Ми морамо да сарађујемо, пријатељи нијесмо и нећемо бити док не буде створена српска држава, уједињена у мјери у којој већ постоје уједињене хрватска и албанска држава, и док коначно не престану да „извозе“ своје проблеме код нас.

Коме би данас, осим Албанаца, одговарало обједињавање територија „природне Албаније“?

– Вјероватно само Турској. САД, Британија и Њемачка (представљају спољнополитичку позадину наше народне несреће) спонзоришу опстанак Македоније и Црне Горе, које не би постојале уколико би била створена уједињена албанска држава (пошто су Скопље и Подгорица у оквиру њених граница), а слично је и са Грчком.

Србија да одустане од ЕУ

Шта је Еди Рама поручио Бриселу својом изјавом: „У реду је ако у ЕУ постоји замор од проширења, али постоји и замор стрпљења који пријети Балкану, и ако стрпљење дође до краја боље да не предвиђамо шта ће се десити“?

– Питам се да ли он заиста мисли да у Берлину или Бриселу пролазе те пубертетске уцјене? Поручио је да је лош политичар који се издвојио као градски технократа са смислом за слагање боја.

Хоћемо ли бити сви једног дана заједно у ЕУ и каква ће нас Унија сачекати док „стасамо“ за њу?

– Видимо да је Унија данас другачија него прије десет или двадесет година. Било би добро да смо тада ушли. Послије 2010, посебно послије срамотног безусловног пријема Хрватске и наметнутог Бриселског споразума, нама више није мјесто у том њемачком политичком простору. Наше елите улазе у ЕУ безусловно и беспоговорно вођене сопственим интересима. Биће нам исто као што нам је и сада. Иживљаваће са на нама неке Раме и Јосиповићи. Мислим да имамо алтернативу, а то је заустављање интеграција и приступање европском економском простору према предлогу професора Беговића.

Ко данас држи у рукама конце на Балкану?

– Свакако да САД и Њемачка имају највећи политички, војни и економски утицај. Међутим балкански народи имали би више самосталности када би грађани били зрелији и посвећенији демократским вредностима, а елите одговорније и мање корумпиране. Читаве слојеве становништва искорумпирали су европски фондови и бирократија. Да сам Њемац, забринуо бих се за будућност нације и државе пошто таква методологија не може завршити без штете по оног ко је примењује.

У ком правцу ће кренути односи Запада и Албанаца када почне да ради Специјални суд за злочине ОВК?

– САД и ЕУ су преко овог суда одлучили да дисциплинују Албанце, али тек пошто су им дали државу која је неупитна, на другој страни Хашки трибунал је полуга у обесправљивању Републике Српске. Мислим да ће зато односи остати непромењени.

Колику је улогу имала религија у односима Срба и Албанаца током историје?

– Свакако је имала значаја у вријеме османске владавине. Од настанка албанске нације религија је у овим сукобима у другом плану.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: