Аналитичари: Сусрет патријарха Кирила и папе Фрањa историјски, али симболичан

Сусрет поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање и патријарха московског и све Русије Кирила на Куби, 12. фебруара, је историјски и од њега се може очекивати отопљавање односа две цркве, али не и доношење важних одлука, слажу се аналитичари…

Сусрет поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање и патријарха московског и све Русије Кирила на Куби, 12. фебруара, је историјски и од њега се може очекивати отопљавање односа две цркве, али не и доношење важних одлука, слажу се аналитичари, који, међутим, различито говоре о томе како ће тај сусрет утицати на однос СПЦ и Католичке цркве и евентуални долазак папе у Београд.

Председник Центара за истраживање религије, политике и друштва у Новом Саду Никола Кнежевић је у изјави за Тањуг каже да мисли да ће у извесној мери тај сусрет утицати на однос СПЦ и Католичке цркве, док научни сарадник Института за новију историју Србије Александар Раковић сматра да он неће наручито утицати на те односе.

„Морамо имати у виду да Српска православна црква, иако независна и аутокефална, изузетно уважава мишљење патријарха Кирила, те има посебно снажне и добре односе са РПЦ„, рекао је Кнежевић.

Он је указао и да је јасно да ће пресудан утицај на односе СПЦ и Римокатоличке цркве имати рад заједницке комисије о Алојзу Степинцу, као и да ће утицати на евентуалну посету папе Фрање Србији.

„Дакле, решавање отворених питања из прошлости која оптерећују односе СПЦ и Ватикана кроз рад заједничке комисије имаће пресудан значај на долазак папе„, рекао је Кнежевић.

У сваком случају, истакао је, веома је битно да до те посете дође јер то у одређеном смислу оптерећује и односе Хрватске и Србије, два братска и географски и културно блиска народа.

„Морамо признати да ситуација у региону није нимало наивна с озиром на ескалацију национализма и који долази из екстремно десних политичких кругова„, рекао је.

Са друге стране, Раковић каже да састанак руског патријарха и римског папе неће наручито утицати на односе СПЦ и Римокатоличке цркве.

„Чини ми се да код нас у јавности постоји извесна доза заблуде да ће овај сусрет допринети и продубљењу односа и сарадње Римокатолочке цркве и СПЦ у смеру који би довео до посете папе Србији, Београду. До тога неће доћи и овај сусрет са тим нема никакве везе и у том смислу не треба га на тај начин ни тумачити„, рекао је Раковић.

Он је оценио да СПЦ има са Римокатоличком црквом отворено питање – питање канонизације Степинца о чему тек сад треба да се дискутује у оквиру заједничког заседања две комисије.

„Видећемо где ће водити исход тог дијалога између СПЦ и Римокатоличке цркве о тој врло спорној, горућој, теми каква је канонизација Степинца, који је био поглавар Римокатоличке цркве у усташкој Независној Држави Хрватској„, закључио је Раковић.

Говорећи о самом сусрету, саговорници Тањуга наводе да је без сумње реч о историјском тренутку у сваком смислу те речи, који је, како се чује, планиран две деценије.

„Ради се о сусрету представника две најстарије хришћанске конфесије. Разуме се, Патријарх Кирил не представља све православне земље, али представља највећу помесну православну цркву и у том контексту знацвај сусрета је велики, нароцито јер се ради о првом сусрету поглавара две цркве. У једном романтицном аспекту, то је сусрет новог и старог Рима, две сестринске цркве које носе баласт историјско-политицких сукоба„, каже Кнежевић.

Напомиње да овај сусрет, свакако, има конкретан циљ – а то је скретање медијске пажње на тешку ситуацију у којој се налазе хришцани на Блиском Истоку, Африци и у свету уопште, а коју је папа једном приликом оценио као „геноцид“.

„Велики број хришћана се под најездом исламског екстремизма налази у готово безизлазној ситуацији. Док, западне земље оберучке прихватају мигранте из Сирије и Ирака, на тим просторима, али и у Нигерији, Сомалији догадају се прогони хришћана незапамцених размера„, навео је.

Верује, каже, да ће два верска поглавара разговарати о начинима како да се ова ескалација насиља заустави.

„Свакако, у овакве разговоре би требало укљуцити и представнике треце и друге по велицини, хришцанске конфесије – Протестаната који поред Римокатолика поседују највише ресурса за решавање ових питања. Ова посета може имати и импликације на једну врсту отопљавања односа измеду Русије и Запада„, рекао је.

Подсетио је на то да су се Путин и папа Фрања састали прошле године и да су везе измеду цркве и државе у Русији изузетно јаке, те да је њихов састанак био и увертира у овај.

„Патријарх Кирил и папа Фрања одлуцили су да оставе отворена питања по страни, попут оних која се тицу и сфере утицаја обе цркве у Украјини и уједине се око тренутно највећег проблема који превазилази конфесионалне поделе и представља претњу целокупном хришћанству„, навео је Кнежевић.

Раковић, пак, сматра да сусрет двојице поглавара може допринети отпољавању односа Римокатоличке цркве и Руске православне цркве.

„Овај сусрет је планиран, колико чујемо из извора Римокатоличке цркве, читавих 20 година. То је дуг временски период„, каже Раковић и објашњава да до сусрета, како каже, није дошло због тога што Руска православна црква инсистирала да постоје проблеми са нелегитимним прозелитизмом Римокатоличкле цркве на територији Московске патријаршије.

Ово је, истиче, прилика да се дискутује о овој теми и другим темама, а колико, како каже, можемо да видимо из извора блиских и једној и другој цркви дискутоваће се о кризи на Блиском истоку и прогону хришћана који се догађа на том простору.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: