Вече Шантића у Херцег Новом

Вечерњи програми у Кући Иве Андрића настављени су и ове сриједе, у организацији СПКД Просвјета, уз сарадњу и подршку  ЈУК Херцегфест-а.

Вече је  посвећено великом пјеснику Алекси Шантићу, који је овјековјечио Боку – невјесту  Јадрана,  дивним стиховима, у једној од својих најљепших и најпознатијих пјесама, написавши „Никада се тебе нагледао не би!“.

Шантићево вече је уприличено поводом 90 година од његове смрти. Након поздравне ријечи Оливере Доклестић у име СПКД „Просвјета“ са неколико уводних реченица о Шантићу, као првом подпредсједнику мостарске „Просвјете“ с почетка XX вијека, програм је започео конферансом о Шантићевом животу и поезији, које је припремила Снежана Вукићевић Чворо.

Шантићеве пјесме говорили су глумци : Горан Славић и Милован Лаловић, професорица и пјесникиња Винка Перишић – Шаренац и спикерка и пјесник Бранка Денда и Оливера Доклестић и ученик основне школе „Орјенски батаљон“ Ђорђе Лиликић. Валентина Кулиновић и Кристина Мијатовић су отпјевале популарне пјесме на Шантићеве стихове. Публика је посебно реаговала на снажни глас Кристине Мијатовић док је пјевала сјетну „Емину“ и пјевала уз њу. У вокалном извођењу Шантићеве пјесме представила се и Винка Перишић Шаренац.

Горан Славић, професионални глумац, прије рецитовања пјесме „Остајте овдје“ подсјетио је да је и он Мостарац и да му Шантићева поезија, као ни једна, топло лежи на срцу.

Снежана Вукићевић Чворо је веома надахнуто говорила о Шантићевој поезији. Између осталог је рекла:
-Мислим о томе како је пјесник спреман да да своје крви, свог живота, себе, … за поезију. зашто јен поезија важна? Тај јединствени језик и дух којим говоре неки људи и уопште умјетност, та мала пукотина кроз коју наслућујемо свијет ван овог свијета, а у њему смо, можда траг оног говора када су људи причали једним језиком. Претпостваљам да је то био језик љубави. Јер, поезија са чемером који носи, без љубави је бесплодна. Пјесник је љекар другим душама. он је тај који дефинише оно што вас мучи. Од поезије свима може бити боље, чак и пјеснику који у многим случајевима преживљава захваљујући управо дару стиховања. Ово је вече посвећено једном таквом пјеснику – Алкеси Шантићу. Упокојио се прије 90 година, оставивши иза себе „храну за душу“ увијек гладном човјечанству.

Сала у Кући Ива Андрића је овог пута била премала да би примила све који су жељели да уживају у казивању о Шантићу и слушају његове стихове. Својим присуством организаторе су обрадовали његова екселенција генерални конзул Републике Србије, господин Слободан Бајић, и вд предсједника општине Милан Вајагић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: