ИН4С у Рију – девети дан: Ништа, чекамо уторак!

Већ смо били дигли руке од стријелаца и очекивања да ће баш данас, у посљедњем наступу, нешто направити. Такође, нијесу нам ни Фрис ни Немеш били главне узданице у рвању. (Зна се да чекамо Штефанека за који дан.) Па ипак, у једном моменту, данашњег дана, обилатог догађајима – све је личило на најаву нечег лијепог и великог. Послије друге фазе квалификација у троставу за мк-пушку, Миленко Себић је био убједљиво први, а искусни Плетикосић направио серију од три везане „стотке“, на другој страни рвач Виктор Немеш је доста лако савладао Узбекистанца и прошао у четвртфинале. Рекло би се, ето медаља кад смо им се најмање надали, ето лијепе надокнаде за оно што смо већ отписали са Новаком, Вељом, барјактарком Иваном и осталима. Међутим, услиједила је катастрофална серија стријелаца, која је Себића бацила, са првог на 11. мјесто и оставила га без финала, а Плетикосића гурнула чак до 25. Потом је Немеш поражен од данског рвача, а шансу у репесажу, да се ипак бори за бронзу, и прву медаљу Србије у Рију – испустио је касно вечерас, поразом од Иранца, против кога је водио 2 : 0 већи дио меча.

Ништа онда… што би се рекло. Нећемо кукати, нити мислити да нас је неко уклео, нити да смо избаксузирани навијачким очекивањима. Медаље у Рију већ су освојили Хрвати (2 злата и једно сребро), Словенци (по једну мадаљу од сваког сјаја), тзв. „Косово“, Порторико… чак и Фиџи! Србија чека своје медаље. Па ето, замислите само, каква смо ми спортска велесила, када послије потпуног неуспјеха тенисера, веслача, пливача и стријелаца (а све су то редом спортисти свјетског и европског „крема“ у својим дисциплинама),   ми се тек спремамо да навијамо у борбама за медаље које нам предстоје. Ето, то је спортска Србија!

Данас су двије женске спортске екипе, одбојкашице и кошаркашице, избориле пласмане у олимпијско четвртфинале. То су већ сами по себи, резултати вриједни поштовања. Али, како наше дјевојке играју, имамо право да навијамо и да се надамо, да неће тамо стати. Иако их чекају веома неугодни противници. Кошаркашице ће играти против Аустралије, а одбојкашице чекају противника, који ће им (према новим пропозицијама) доћи из жријеба. Зато је Тезић против Холандије извео комбиновани тим – јер евентуална побједа није могла да одлучи противника.

У Србији и Црној Гори пада ноћ. Чекамо да се дјевојкама придруже момци, односно да ватерполисти и кошаркаши „одраде“ своје Јапанце и Кинезе, па да све наше очи окренемо ка уторку. Уторак је дан који ће, у многоме, одредити коначан успјех Србије у Рију. Ако нас добри Бог погледа, и ако нам опрости све љутње на наше спортске хероје, и све оно нереално и препотентно што је било у нашим очекивањима, могло би се десити да се наш салдо на Олимпијским играма у Рију, од тоталне нуле, у само један дан, окрене ка финој и респектабилној бројци. Гледаћемо наше екипе у четвртфиналима. Гледаћемо рвача Штефанека и Богдановићку у теквандоу. Тога дана веслаће се финале у кајаку, у дисциплинама чије квалификације почињу сјутра. Наступиће сестре Молдован са својим саборцима. Тога дана у квалификацијама наступа и Ивана Шпановић.

Па ето… ништа онда. Чекамо уторак у Рију. 16.август 2016. И молимо се, да наше момке и дјевојке, Господ укријепи, да покажемо свијету, колико можемо и колико вриједимо…

Србија!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: