In memoriam: Влатко Вујовић – синоним за професионално новинарство и човјечност

Новинар Влатко Вујовић напустио нас је након краће и тешке болести, а његово име остаће упамћено као синоним за професионално новинарство и човјечност.

Новинарска заједница Црне Горе опростила се од свог угледног члана, који је био путоказ за новинарску преданост и људску честитост.

Опраштајући се од Вујовића, његов пријатељ Живко Пековић подсјетио је да је Влатко био и један од оснивача Црногорског народног клуба.

„Кад се човјек роди, цио свијет се радује, а само он плаче. Али, човјек треба да живи тако да, кад умре, цио свијет плаче а само се он радује“, говорио је наш патријарх Павле. Влатко Љубов Вујовић је био саздан од суште доброте и хришћанске врлине,  цијели свој живот проживио је чисто и часно, привржен истини, традиционалним породичним и националним вриједностима, тако да данас имамо за ким плакати.  Доброта је највећа врлина, Истина је лијек за душу, а несебичност најузвишенији вид живота. Зато је  Влатков живот био образац истинске љубави, доброчинства, истинољубивости и праведности. Оставио је дубок и неизбрисив траг на овом свијету, праведна дјела своја, живећи смјерно у врлинама које воде у живот вјечни“, навео је Пековић.

Како је казао, Вујовић је у послу био велики професионалац, одмјерен, отмен, господских манира, увијек доброћудан, смирен и благ.

„Само сам га једном у животу видио љутог и разочараног, онда када му је матична кућа, на чије су чело у овом смутном времену дошли  нишчи духом и без стида, учинили подлу и незаслужену неправду. Али и то је он брзо опростио и пребродио. Ожалошћена породице, будите поносни на свога супруга, оца, дједа и брата, истинољубивог и праведаног човјека, и на име које вам је оставио у наслеђе, јер вам је то највеће и назначајније неслеђе које сте, у ово доба хаоса, неморала и похлепе могли од овог поштеног и дичног Црногорца да добијете. Увијек сте му били највећа радост и понос“, истакао је Пековић.

Према његовим ријечима, подмукла и тешка болест прерано је истргла Влатка из загрљаја  најмилијих и из друштва старих пријатеља.

„Тужни смо данас због Твог одласка и саосјећамо са Твојима, посебно са Твојом оданом и вољеном супругом Славицом, са којом те од ране младости веже јединствена, велика и истинска љубав,  са Твојим дивним и према тати изузетно пажљивим ћеркама, и са унучићима које си толико волио, а који су изненада остали без Твоје заштите, љубави и топлине. Са великом захвалношћу и поносом ћемо се сјећати нашег ријетко искреног и дуговјеког другарства и пријатељства, које датира још од студентских дана, с почетка седамдесетих. Својим животом и дјелом бранио си најузвишеније људске вриједности.  Био си примјер у свему. И као младић, и као студент и спортиста, и као новинар, и као зрео и породичан човјек, читав свој живот. Опраштамо се од Тебе који си увијек био на страни слободе, истине и љубави према човјеку. Опрости нама грешнима ако смо те нечим несвјесно повриједили. Истински гајимо најдубље поштовање и захвалност за незаборавне године другарства и пријатељства. Једно мјесто ће заувијек остати празно на нашој слободној територији, на коју смо се редовно окупљали.  Али, сматраћемо да си ту, са нама, као што си увијек и био“, казао је Пековић.

Опраштајући се од Вујовића, његов колега – новинар и публициста Будо Симоновић казао је да је из црногорског, српског и југословенског новинарског строја на вјечни пут отишао један од оних који су били понос ове тако проклето лијепе професије, примјер како јој треба предано и часно служити.

„Одлази Влатко Вујовић, човјек и новинар професионалац чије ће име бити уписано крупним словима у 145 година дугој историји црногорског новинарства и седамдесетогодишњој историји Удружења новинара Црне Горе, односно Савеза новинара Југославије, сада Савеза новинара Србије и Црне Горе. Вјечно ћемо га памтити и по новинарском, стваралачком трагу, а још више по људској и професионалној доследности, принципијелности и непоколебљивости на путу истине и правде, том основном постулату и темељу ове професије, који је, ваљда као никад, био и јесте на искушењима управо у овом времену“, навео је Симоновић.

Он је казао да се Вујовић по завршетку студија и богате и успјешне спортске, карате каријере, у новинарству појавио прије 40 година као сасвим зрео и озбиљан човјек.

„Ушао је на велика врата, као дописник Танјуга из Црне Горе, тада једне од четири најпознатије и најпоштованије новинске агенције у свијету. Ушао у тај велики новинарски расадник, стао и остао под тим барјаком до последњег даха, чувајући углед и славу и новинарства и ове агенције, коју су деценијама свијетом проносила сјајна новинарска пера“, рекао је Симоновић.

Како је навео, преданошћу професији, истинољубљем, па и новинарском и људском куражношћу, Влатко Вујовић се достојно сврстао у Танјугову елиту.

„Уз велики ризик да ћу се о некога невољно огријешити, некога ненамјерно заборавити, данас и овдје над одром Влатка Вујовића хоћу само да споменем неке од тих великана Танјуга који су у ту агенцију, тај новинарски универзитет на Обилића вијенцу у Београду, као и Влатко Вујовић доспјели из Црне Горе. Споменућу једног од оснивача, Михаила Лалића, и једног од најбољих, не само Танјугових новинара, Михаила Шарановића. Споменућу Рада Војводића, Алексу Брајовића и Николу Станојевића, па браћу Лалиће, Бора и Воја и, наравно, Ива Поповића првог Влатковог уреника  у дописништву у Титограду, односно Подгорици, и нераздвојног пријатеља све до Ивове изненадне смрти прије три године“, казао је Симоновић.

Како је рекао, агенцијско новинарство, велики жрвањ, који непрестано меље и буквално из минута у минут просијава нове вијести и информације, не пружа толико могућности за неки опширнији, сериознији новинарски размах.

„Влатко Вујовић је, ипак, искористио шансу да се новинарски огласи и докаже кад се као дописник Танјуга нашао у Риму, односно у Италији. Управо тај период, тај новинарски опус ће му заслужено донијети и  највећа новинарска признања, поред осталог и Награду за животно дјело Савеза новинара Србије и Црне Горе и награду за животно дјело „Вељко Влаховић“ Удружења новинара Црне Горе“, навео је Симоновић.

Драги Вале, додао је он, увјерен сам да дијелим осјећања и многих наших колега и пријатеља, и оних које си сабрао и окупио и толиких других – сви смо бескрајно срећни што смо те имали за друга и пријатеља и вјечно жалосни што смо те ипак прерано изгубили.

„Хвала ти за бреме часног живота које си оставио својој дивној породици и нама твојим пријатељима и колегама, за понос и част са којом ћемо те сви вјечно памтити и спомињати. Нека ти је лака црна земља и вјечна слава и хвала“, казао је Симоновић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: