Империјализам европских либерала

Лидер Либералне партије у Европском парламенту, Ги Верхофстат дао је интервју посвећен Русији, који може да се сматра програмским, притом, не само за европске либерале.

Oптужујући Путина за невоље које су задесиле ЕУ и ускраћујући руским бирачима право на избор, он се не разликује од империјалисте, што коначно дискредитује либерализам.

Бивши белгијски премијер Верхофстат – један је од малобројних европских политичара који су се нашли на списку у оквиру узвратних мера Русије на ЕУ-санкције. У програмском интервјуу Дојче Веле он је говорио о свом виђењу ситуације у ЕУ и у свету. Тај интервју веома је занимљив са становишта проучавања начина мишљења не само европских либерала, него и читавог русофобског политичког крила – и у Европској унији и у Украјини и у самој Русији. У сваком случају, неке изјаве Верхофстата изгледале би сасвим природно и да су дошле из уста Петра Порошенка или Михаила Касјанова.

Главни либерал Европског парламента, на пример, ради „загревања“ даје следећу изјаву: „Ја уопште нисам против Русије као земље или против њених грађана, једноставно, ја не сматрам Владимира Путина за демократског лидера“. Притом не даје никаква објашњења.

 „Не сматрам за…“ – и то је све.

За њега не постоје ни резултати исказане воље бирача Русије, ни бројних социолошких анкета (које су поред осталих спроводиле и западне истраживачке службе). Односно, фраза овог политичара треба да звучи овако:

„Ја уопште нисам против Русије као земље или против њених грађана, једноставно – баш ме брига за њихов избор“.

Уосталом, у наставку постаје јасно да га је такође баш брига и за избор грађана земаља Европске уније.

Притом, новинар који га је интервјуисао (Жана Њемцова, ако је то за неког важно) указује на чланак Верхофстата под звучним насловом „Показати Путину где му је место“, у којем европски либерал оптужује руског председника „за четири од шест криза са којима се суочила Европа“.

Некако је одмах замирисало на Украјину где је Путин лично руководио растеривањем евромајдана и свим операцијама устаника на Донбасу, а такође није дозволио Порошенку да прода „Рошен“ и успео је да двоструко повећа стамбено-комуналне тарифе.

„Мачка је одбацила мачиће – Путин је крив.“

У поменутом материјалу белгијски екс-премијер приписује Путину да је за Европу организовао следеће проблеме: рат у Сирији, невиђени прилив избеглица, руски експанзионизам и повратак национализма у политички живот. За финансијске проблеме и намеру Велике Британије да изађе из састава ЕУ, Верхофстат због нечег не окривљује Путина, мада је у другом коментару тврдио да ће руски председник бити једини човек који ће имати користи од „Брегзита“.

У интервјуу Дојче Веле, Верхофстат формулише још један проблем Европе и као кривца наводи Путина: „Њему се не допада што у Европи постоји јединствена енергетска политика, њему се не допада идеја о јачању енергетске сарадње између европских земаља.“ Подсетимо, јединствена енергетска политика, то је – када Брисел постигне, прво, да заустави пројекат Јужни ток, а затим, много мекше, али упорно, покушава да наговори Берлин да одустане од проширења Северног тока, а паралелно врши притисак на источноевропске земље захтевајући од њих да не сарађују са „Росатомом“.

Наводно, ни у једном језику света речи „притисак“ и „сарадња“ нису синоними.

Размишљајући о томе да је Путин крив због све веће популарности националистичких партија у читавој Европи, Верхофстат изговара, вероватно, најважније у наведеном интервјуу:

„Нама је потребна права уједињена Европа. Свих 28 земаља – чланица ЕУ треба да шаљу исту поруку“. Настављајући, он се више пута враћа на ту мисао: „ЕУ мора да има заједничку спољну политику“, „Нама је потребан европски пандан FBI“, „Европа не треба да постане конфедерација, него федерација са јаком владом коју контролише парламент“. На крају се нехотице одаје: „Док све то траје, Путин нема због чега да се плаши ЕУ – зашто би?“

То је тај – највећи сан главног либерала Европског парламента! Он жели да Европска унија постане потпуна држава – са заједничком армијом и моћном обавештајном службом. А ради чега? Да би се суседи плашили! Данашњим независним земљама припремљена је обична улога: оне ће бити обавезне да шаљу једну исту поруку – коју им доставе из Брисела.

То се не зове либерализам. То се зове империјализам, при том, чак и без префикса „нео“. Европски народи, заборавите на суверенитет који су многи стицали са оружјем у рукама. Ги Верхофстат боље зна шта вама треба. Ви треба да се обједините под влашћу либерала да бисте уплашили Путина.

Подсетимо да су се западне земље већ обједињавале 1812. и 1941. да би уплашиле Русију. Резултат је познат.

Изгледа да новинар осећа да разговор није кренуо у сасвим добром правцу и зато прецизира: „Да ли је било неке еволуције у вашим погледима? И шта је или ко је био катализатор тога?“

„Ја сам био либерал и остајем либерал у класичном значењу те речи“ – одлучно одговара белгијски екс-премијер. Као догађај који је на њега утицао наводи геноцид у Руанди, током којег је убијено више од 800.000 људи.

„Ми као међународна заједница ништа нисмо урадили, сем што смо починили читав низа грешака – признаје Верхофстат. – После те истраге ја сам постао други човек. Схватио сам да постоје ствари важније од дефицита буџета или нивоа дугова. Оно што је најважније јесте – хуманост. Животи људи. Важно је да се избегну трагедије сличне оној која се десила у Руанди. Моји задаци у политици постали су борба са неправдом и хуманитарним катастрофама“.

Шта ту рећи. Комплекс месије озбиљан је повод за обраћање психијатру.

Као средство „борбе са хуманитарним катастрофама“ Верхофстат поред осталог наводи оружану помоћ сиријској опозицији, која је по његовом мишљењу била недовољна – требало је да дамо још више оружја и да енергично бомбардујемо Асадове позиције. Улогу Русије у наговештеном прелому борбе против Исламске државе, Верхофстат, наравно, уопште не признаје: „Путин помогао? А на кога је он бацао руске бомбе? На снаге преостале умерене демократске опозиције!“

Ипак, узрок појављивања те терористичке групације он тачно наводи: „ИД је дошла у Сирију из Ирака, где се појавила као последица инвазије САД. Ја сам био један од ретких који се залагао против тог упада, то је била велика грешка“.

Логично је да се човеку који сања о новој европској империји не допада понашање америчке суперсиле која пре свега удара по Европи.

Такође Верхофстат не види (што је чак и чудно) „руски траг“ у терору који је запљуснуо Европу: „Главни узрок тероризма је – нестабилност у Ираку и у Сирији, а истовремено и одсуство жеље код западног света да било шта ради“.

Нажалост, слични примери демонстрације здравог разума ретки су, у ствари, имају исти циљ – да покажу да ће сиромашна разједињена Европа сваког часа лећи под Путинову чизму због тога што је Марин Ле Пен пре две године у чешко-руској банци узела кредит од 9 милиона евра.

Изговарајући агресивне империјалистичке пароле челник либерала у Европском парламенту јасно демонстрира да то није само руски проблем. Све што се уобичајено сматра „наследном траумом“ руског либерализма – презрив однос према мишљењу већине и према националном суверенитету, ничим поткрепљена увереност у сопствену непогрешивост, „комплекс месије“, спремност да се свако бомбардује у име борбе са „неправдом и хуманитарним катастрофама“ – све то је својствено и европским либералима.

А других, као да нема на овој планети.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: