Империја Ротшилд у бившим југословенским републикама

Пише: Мислав Хорват

Империја Ротшилд, јадна од најмоћнијих породица у историји, одавно се распоредила на простору Југославије, коју је требало поделити како би империја и остале мултинационалне компаније у облику и под именима разних компанија могле “купити”, инсталирати и контролисати профитабилне послове на овом простору. Фамилија Ротшилд има своје гувернере, премијере, министре и надзорнике који воде рачуна да се све одвија према плану. Европску унију створили су Ротшилди (Шуман). ЕУ представља експлоататора Русије, коју треба ослободити баласта Сибира. За овај посао, Ротшилди су у радни однос примили Сороша, Березовског, Ходорковског, Каспарова итд.

Ротшилдии су мрачна хазарска породица чија мисија траје вековима. Они су скривени власници америчких Федералних резерви, Париског клуба, Лондонског клуба, те контролори Међународног монетарног фонда и Светске банке. Све је почело крајем 18. века, од Мајера Амшела Ротшилда. Ротшилди (у преводу “црвени штит”) пореклом су из Франкфурта, не случајно, највећег финансијског центра у ЕУ у којем се налази седиште Централне Европске банке и водећих европских и америчких банака, које су већином под контролом династије. Амшел је имао пет синова, које је распоредио широм Европе. Саломон је отишао у Беч, Карл у Напуљ, Натан у Лондон, Џејмс у Париз, а Амшел остао у Франкфурту. За око 200 година, синови и њихови потомци у потпуности су покорили и подјармили запад. Главну реч води енглеско-француски тим Ротшилда на челу с Натаном, сином Јакоба Ротшилда. Енглески тим предводе Едмунд и Евелин с младим Натаном, а француски Ги Ротшилд са синовима Давидом и Едвардом. Евелин Ротшилд, рођен 1931. године, је Кум Црног Племства, десна рука краљице, вођа Илумината, вођа интернационалних циониста, власник Израела, главни банкар Ватикана и контролор светског снабдевања новцем.

Ротшилди у Србији

Ротшилди делују у Србији преко Ђерђа Сороша, који представља круцијалну полугу експанзије Ротшилдових према истоку. Ђерђ Сорош је мађарски Јевреј (Хазар). У свету се овај “сиви кардинал” приказује као “Робин Худ компјутерског доба”, зато што, тобоже, узима новац од богатих држава и дели источној Европи и Русији преко својих фондација. На тај начин инсталира “демократију” и “грађанско друштво” у земље које су исцрпљене у комунизму. У Србији, овај сиви кардинал врши припрему терена за Натаниела Ротшилда и представља значајног креатора политичке, правне, привредно-финансијске, културне и медијско-информативне слике друштва. На том путу настоји истиснути цркву, језик, писмо, историју и национализам. Мрежу утицаја изградио је ’90-их година преко “Фонда за отворено друштво”, “Фонда за хуманитарно право”, “Хелсиншког одбора”, “Београдског круга”, “Европског покрета”, “Центра за антиратну акцију”, “НУНС-а”, “АНЕМ-а” и “ОТПОР-а”.

Све водеће невладине организације у Србији представљају истурено одељење Ротшилда, и задужене су, не само да остваре што већи политички утицај, већ и за психолошко обликовање нације. Поред електронских медија, на Сорошевом списку налазе се дневни листови, часописи и издавачке куће. Под истом контролом налазе се и две водеће информативне агенције у земљи, Бета и Фонет, које су подружнице Асошијетед преса и Ројтерса, који су у власништву Ротшилда још од 19. века. Сорош је остварио инфилтрацију у културне и образовне институције, позоришта, Народну библиотеку, Историјски архив, САНУ итд. Око себе је окупио групу глумаца, редитеља, драмских писаца, музичара, књижевника, научних радника, аналитичара и бивших дипломата. Центар за унапређивање правних студијаХуман Ригхтс Wатцх такође је присутан. У истом табору налази се ЦЕСИД и остале организације које се баве испитивањем јавног мишљења. Поред “невладиног” сектора, Сорошеве руке налазе се у финансијама, које се контролишу преко разних “експерата” финансираних посредством “Отвореног друштва”. Хашки трибунал такође је финансиран Сорошевим фондовима. Значајна предузећа Ротшилда на овим просторима су “Carcule Group” и Међународна кризна група, која је на челу са Сорошем водила вишегодишњу кампању за независно Косово. Групу, поред Сороша, финансирају и Руперт Мардок (Sky медијска кућа), Голдман Сакс и Ј. П. Морган.

Међу члановима налазе се, или су се налазили Марти Ахтисари, Џејмс Лајон, Мортон Абрамович, Луј Арбур, Збигњев Бжежински, Весли Кларк, Михаил Ходорковски и Торвалд Столтенберг. Независност Косова је интерес Ротшилда, јер Косово има огромне резерве олова, цинка, злата и угља. Независност је од суштинског интереса за Ротшилдове рударске и металуршке компаније, које би у таквој ситуацији имале чист простор за преузимање дефицитарног рудног блага и енергетских ресурса. Поред залагаја за отимање Косова, Сорош и Међународна кризна група све више пажње усмеравају према Војводини. У том смислу, форсирају “пандунавски пројекат” иза којег стоје Немачка и Аустрија. Војводина би се, према тој замисли, требала угурати у такву подунавску конфедерацију у форми “Европске регије”. На терену се пројекат спроводи куповином пољопривредних комбината, шећерана, млекара, уљара и банака. С друге стране, Аустрија и Немачка позиционирају своје компаније у покрајни. Немачка компанија “Nordzucker” купила је шећеране у Војводини, VAC купио новосадски Дневник, а аустријска Ерсте банка за седиште изабрала Нови Сад, где су се сместиле ОТП банкарска група и Металс банка. Треба рећи да су Срби у Аустрији добили статус националне мањине, тако да би то био и положај у будућој конфедерацији, која би представљала реализацију пројекта “Алпе-адриа”, инкарнацију Хабсбуршке Монархије.

Ротшилди у БиХ

У Федерацији БиХ, у области рударства и металургије предњачи Митал група, која је заузела Зеничку челичану, једну од највећих на Балкану. Миталу је припојен и рударски комплекс Љубија из Републике Српске. Област енергетике резервисана је за МОЛ, који је купио државну нафтну компанију Енергопетрол. Инвестицинии фонд Бориса Березовског, Салфорд, преузео је индустрију млека. Сектором банкарства и финансија загосподариле су Ротшилдове банке Уникредит и Интеса. Још од 1993, у Федерацији је присутан Сорош с мрежом невладиних организација.

Међу виђеним члановима Сорошевог отвореног друштва били су Јакоб Финци и Иван Штраус. Поред Отвореног друштва, треба споменути “Образовање гради”, Медија центар Сарајево, Хелсиншки комитет, “Жене Босне” и друге невладине организације. Од медија контролишу дневни лист “Ослобођење”, магазин “Старт” и телевизију НТВ Хајат. У Републику Српску Ротшилди су ушли преко Сорошевих фондација, Mital Stil Стил корпорације, Салфорда. Сорош је основао више невладиних организација с истоветним циљем као и у Србији (Хелсиншки комитет за људска права, “Lex international”. Сорошеви медији окупљени су око међународне организације “Press Now” и Сорош медија центра из Сарајева. Неки од тих медија су “Независне новине” и Алтернативна телевизија Бања Лука. У области привреде, Салфорд је купио бањалучку млекару.

Ротшилди у Црној Гори

Долазак делегације Ротшилда, непосредно након референдума о независности у Црној Гори, којег су они спровели, означио је почетак колонизације Црне Горе. Црну Гору у потпуности су купиле хазарске компаније које предводе Ротшилди.

Колонизацију, као и у регији, предводе Ротшилди, а поред њих су “руски” бизнисмени и Сорош. Треба присвојити луке, ресурсе, металуршке комбинате и туристичке капацитете. Као у Србији и осталим државама регије, Сорош је и у Црној Гори изградио мрежу невладиних организација. ЦЕДЕМ, Хелсиншки комитет за људска права, “Human Rights Action” и “Hominem Querum“ само су неке од њих. На то се надовезују контролисани медији, преко којих је водио антисрпску кампању. У сарадњи с Европским организацијама и венецијанском комисијом активно је помогао пројекат независности.

Ротшилди у Хрватској

За разлику од осталих држава Балкана, Ротшилди окупирају Хрватску углавном из Мађарске, која представља базу ширења хазарске династије. Преко Уникредит и Интеса банке преузели су Загребачку и Привредну банку. У Хрватској је Сорош мање присутан него у осталим земљама Балкана. Поред МОЛ-а, који је преузео нафтну компанију ИНА, друга значајна Ротшилдова компанија у хрватској привреди је Тригранит. У области телекомуникација присутан је Т- Mobile.

Ротшилди у Македонији

Македонија дели судбину осталих колонија регије. Другим речима, суверенитет и независност остали су на нивоу теорије, док се у исто време спроводи тиха окупација привреде и ресурса уз обећање “светле будућности” у ЕУ. Истовремено, форсира се проалбанска опција која треба заокружити пројекат Велике Албаније. За ове циљеве, Сорош користи бројне организације – Хелсиншки комитет, Центар за мултикултурно разумевање, Асоцијацију за демократске иницијативе, у којима доминирају Албанци. Сорош има учешћа у македонском мобилном оператеру МТ преко “Stonebridge Comunications” компаније у којој има деонице.

„Демократија“ Ротшилда

На путу до циља, Ротшилди користе реформе, транзицију, шок терапију, изборе, референдуме, сецесију, револуције, грађанске ратове и војне интервенције. Народима се нуди “слобода”, “демократија” и добровољно ропство у замену за независност и ресурсе. Алтернативе су санкције, изолација и бомбардовање. Бивша Југославија само је једна етапа и покусни кунић у походу Ротшилдове империје према истоку.

(Извор: Трећи простор)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: