ИН4С

ИН4С портал

Идеја царинске уније је карикатура СФРЈ

1 min read
Тако је на Самиту лидера Западног Балкана у Трсту промовисана идеја царинске уније у чији би састав ушле четири чланице бивше Југославије – Србија плус Косово, БиХ, Црна Гора и Македонија, као и Албанија. Нема Хрватске и Словеније, јер су у ЕУ.

Озбиљна економска криза у Европи и нове политичке реалности у региону све више подстичу идеју о новим начинима интеграција или бар интересног обједињавања држава насталих крвавим распадом СФРЈ.

Тако је на Самиту лидера Западног Балкана у Трсту промовисана идеја царинске уније у чији би састав ушле четири чланице бивше Југославије – Србија плус Косово, БиХ, Црна Гора и Македонија, као и Албанија. Нема Хрватске и Словеније, јер су у ЕУ.

Коме би ишла наруку обнова, у било којој форми, југословенског простора? Који су економски и политички разлози за такав пројекат? Ко би од тога имао корист и како би у свему прошла Србија?

Историчари сматрају да би стварање, наравно у некој другој форми, мини-Југославије одговарало онима у Европској унији који не желе њено даље проширење или страхују да би Србија и Срби могли да приђу Руској Федерацији у неком будућем, можда дубљем сукобу него што је тренутни, преноси Искра.

Упозоравају, истовремено, да би Србија, с обзиром на претходна искуства са стварањем заједничких држава, требало да буде у најмању руку опрезна. Историчар Предраг Марковић каже:

„Ту би ушло оно најгоре што је остало. То би била карикатура Југославије. Таквом нечем се не би требало радовати.“ Он сматра да обједињавање овог простора било би утјешна награда земљама које неће скоро постати чланице ЕУ.

Марковић додаје да је ова идеја последица процеса познатог као Европа у више брзина, јер је очигледно да скорог проширења Уније неће бити.

Да се земљама  Западног Балкана не смијеши скорији улазак у ЕУ, али и да постоји реалан страх од приближавња Русији, потврђује и изјава италијанског премијера Паола Ђентилонија:

„Проширење ЕУ није ту, иза угла. Унија мора да држи отворена врата земљама Западног Балкана или да ризикује да Русији и другим глобалним силама дозволи повећање утицаја у региону.“

На ову изјаву италијанског премијера, Марковић коментарише

„Све оне који сматрају да треба да се опредијелимо „или ЕУ или Русија“ упућујем на пример Украјине, која је одабрала сукоб са Русијом, а од ЕУ није добила ништа.“

Да Марковић није усамњен у оваквом ставу према ЕУ, тврде из Центра за стратешке алтернативе, сматрајући да ЕУ хоће, с једне стране, да покаже како и даље брине о Балкану, а са друге да на перфидан начин истисне Русију. Душан Пророковић, испред Центра сматра да нема никаквог обнављања Југославије:

„Ту причу потенцирају њемачки медији, њима је ширење таквих вијести у интересу, пошто је непостојање идеја у Берлину око тога шта радити са Балканом хронично“

По ријечима Пророковића, Њемци би да на нашем простору одрже утицај, свјесни да популарност ЕУ опада, а како ширења ЕУ на Балкан неће бити, сада морају некако да покажу да на брдовити Балкан нијесу заборавили. Што се тиче идеје о заједничким економским простором и даље остаје предмет идеја, без конкретне разраде.

И историчар Чедомир Антић мисли да до стварања некакве нове Југославије не може доћи. Успостваљањем ЦЕФТА, појашњава Антић, државе Балкана које још нису постале чланице ЕУ успоставиле су зону слободне трговине.

Европски званичници сматрају да би у случају старања нове државе Србија била играч број један и да би све остале земље гравитирале према њој. Баш као што је Београд био центар у СФРЈ, тако би било и у новој унији, пишу европски медији.

Душан Пророковић оцењује да није сигурно да ли бисмо ми у новој заједници добили или изгубили, те да то зависи од конкретних решења и напомиње:

“ У случају да се формира царинска унија, ми бисмо изгубили повлашћени приступ руском тржишту, што нам није у интересу.“

Закључак је да царинска унија није рјешење како не за Србију, тако ни за остале државе бивше нам домовине. Какав епилог слиједи, то у овом тренутку нико не зна.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *