Насловна Насловна Иде ли Србија у загрљај НАТО пакту?

Иде ли Србија у загрљај НАТО пакту?

5
ПОДИЈЕЛИ

Иако је Скупштина Србије још 2007. године прогласила војну неутралност, приближавање Владе Србије НАТО пакту постаје све извјесније, на уштрб политици несврставања и неутралности.NATO Srbija1 Иде ли Србија у загрљај НАТО пакту?

О томе свједочи и најновији Споразум који је потписала Влада Србије са западном алијансом, под називом „Индивидуални акциони план партнерства Србије и НАТО-а“ (ИПАП), што у интерпретацији владиних чиновника значи „највећи степен сарадње у оквиру Партнерства за мир„, док код западних дипломатских представника лагодније употребљавају дефиницију „први званични корак на путу ка чланству у Савез „, како се вјерно изразио амбасадор Велике Британије у Босни и Херцеговини Едвард Фергусон!

И док је прво тумачење релаксирајуће, пошто је сарадња Србије, Црне Горе и БиХ са НАТО пактом кроз „Партнерство за мир„, већ анестезирајуће досадна флоскула коју нико више и не чује када се помене, ово тумачење са знатно озбиљније адресе изречено од представника Уједињеног Краљевства „пара уши“.

Сарадња Србије и НАТО је све већа. Српски министар одбране је присуствовао прошлогодишњем НАТО самиту у Велсу, а у јануару је Србија усвојила индивидуални акциони план партнерства са НАТО – први званични корак на путу ка чланству у Савез“, прецизан је Фергусон.

У другој половини марта мјесеца, министар иностраних послова Ивица Дачић и министар одбране Братислав Гашић ће у Бриселу присуствовати састанку са представницима 28 НАТО земаља, гдје ће операционализовати већ потписани споразум.

Да је ситуација алармантна и да ли се противно Уставу и вољи грађана Србије, у Немањиној улици  потписују споразуми који не кореспондирају са јавном политиком, нека свједочи сами текст споразума.

Ево шта је, у гомили сличних и недовољно прецизираних параграфа потписано у Другом поглављу, у одредби 2.1.:

Тамо стоји да се Република Србија обавезује да оствари „ефикасан систем одбране„, како стоји у почетном дијелу одјељка, да би се дефиниција „обавезе“ до краја истог претворила у обавезу „ангажовања у мултинационалним операцијама“ (чијим?), што „захтева трансформацију система одбране у савремен, ефикасан и међународно интероперабилан систем“ (чији систем?).

Дакле, Србија се обавезује да реформише и трансформише своје војне снаге у снаге које су потребне НАТО пакту у мисијама по свијету.

Другим ријечима Србија се обавезује да ће у некој кампањи, сличној агресији на СРЈ, бити активни судионик такве агресије, замаскиране у „ефикасан и међународно интероперабилан систем“!

IPAP naslovna Иде ли Србија у загрљај НАТО пакту?

Оваквих дефиниција кроз текст ИПАП, има тушта и тма и право је питање зашто противници НАТО интеграција у Србији нису већ упалили аларм за овај перфидан и закулисан посао насилног гурања Републике Србије у НАТО пакт. Јер после оваквих реформи, које истини за вољу нису почели овим споразумом, Републици Србији неће остати ништа друго, него да своју војну ефективу само уклопи у НАТО систем, као унапријед припремљену карику, иначе ће бити неупотребљиве и до бесмисла неефикасне!

Посебан аспект овог „напредовања“ Србије, је што оно долази у јеку заоштравања међународних односа и предратним стањем на релацији Руска федерација – НАТО пакт.

Потписивањем ИПАП, Влада Србије се коначно и дефинитивно опредијелила за страну и поништила све уставне и законске одреднице о несврставању, за шта ћете наћи сијасет потврда у овом документу.

Јер, као што рече Фергусон, британски амбасадор у Сарајеву, много мање склон мистици од Вучићеве про-НАТО администрације:

Пред НАТО-ом је велики задатак реконфигурације како би одговорио агресивној, експанзионистичкој Русији на истоку, као и претњи од исламског екстремизма на југу, али НАТО још има у виду Балкан. Према овом региону постоји пуно добре воље и га желе видјети у том савезу„!

Треба ли Србија и Црна Гора у томе да учествују и зашто се Влада Србије придружује црногорским колегама у марионетској улози колаборације са ратним савезом, чије нам бомбе још увијек одзвањају у ушима?

ИПАП документ се може наћи, а пожељно га је пажљиво прочитати на адреси:  http://www.mfa.gov.rs/sr/images/ipap/ipap.pdf

5 КОМЕНТАРИ

  1. 2
    0

    Ово јесте континуирана издаја свих сегмената наше двије државе, с тим што је у Црној Гори на сцени огољена колаборација, док је у Србији Влада РС опредијељена да својим грађанима саопштава сопствени правац у увијенијој форми. Суштина је иста, обје владе треба да осјете гwев свог народа, пошто су се дрзнули да га воде у такву пропасt!

  2. 2
    0

    Србија је била наша узданица, али је инертна Русија дозволила да је загрли самои нечастиви са овом четворокраком шиљатом хоботницом! Слом Србије, уколико буде дефинитиван, а ипак се надам да није, треба да стоји на души Руске федерације, јер њено нечињење боли и у случају Србије и у случају Црне Горе. Код нас у ЦГ Русија може пресјећи све НАТО интеграције са пар милиона евра добро и паметно уложених у кампању! Зашто то не ради, када знамо да је то за њу изводљиво, можда ће нам једног дана и рећи. Ми гласни и жедни не можемо да се боримо више, доста смо и трајали четврт вијека по дстраховитом пресијом. Русија Јељцина и Русиоја Путина се разликује на руским границама, али нама исто дође!
    Да нењ будем погрешно схваћен, волим Русију као своју домовину која је нестала раздвајањем Србије и ЦГ! Али, и Србија и ЦГ и Русија могу да се гоне, јер нам раде о глави својим глупим потезима!

  3. 2
    0

    Mi Srbi smo nepravedno zapostavili Milosa Crnjanskog,treba ga cesce citati i vidjeti kako smo prolazili u istoriji,dosta smo spremi da velicamo jednog Andrica na stetu Crnjanskog ,a Crnjanski je svojim i djelom ali i zivotm potvrdio da je veliki i pisac ali i covjek,sto se za Andrica ne moze bas reci,sto se cojstva tice.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here