Насловна Политика ИД и Курди уједињују Русију и Америку?

ИД и Курди уједињују Русију и Америку?

0
ПОДИЈЕЛИ

Одлука Турске да се укључи у борбу против Исламске државе у Сирији и Ираку и ваздушни удари турске авијације на положаје ИД, али и курдских побуњеника, поново су отворили питање — да ли ће курдски фактор довести до мењања граница на Блиском истоку?

kurdi1 ИД и Курди уједињују Русију и Америку?

Док, са једне стране, Курди у Сирији представљају савезнике Запада у борби против ИД, присталице Радничке партије Курдистана (ППК), са друге стране, врше терористичке акције у Турској. Па, да ли су Курди добри или лоши момци?

Душан Спасојевић, бивши амбасадор Србије у Турској, за Спутњик каже да на Курде не можемо гледати црно-бело.

„Реч је о можда највећем народу на свету који нема сопствену државу. После Првог светског рата, Курди су поделама великих сила остали без своје државе, иако им је она била намењена по принципу самоопредељења. Остали су подељени у четири блискоисточне државе и има их у Ираку, Сирији, Ирану, а највише у Турској — око 15 милиона“, објашњава Спасојевић.

Пут ка државности курдске нације почео је 2003. године, каже Спасојевић, америчком интервенцијом против Ирака Садама Хусеина. 

„Ердоганова Турска одбила је да пружи подршку Сједињеним Америчким Државама за копнену интервенцију на Ирак са турске територије, па Америка одлучује да заигра на Курде као своје савезнике на Блиском истоку, са којима ће обарати Хусеинов режим. Последица турске одлуке да не подржи Америку јесте данашња де факто држава Курда на северу Ирака“, каже српски дипломата.

Према његовом мишљењу, Турска је одлучила да се, за закашњењем, прикључи коалицији која се бори против Исламске државе из два разлога — унутарполитичког и стратешког.

„Пре свега јер је уплашена да Курди не направе своју државу на северу Сирије и на тај начин формирају појас који би Турску одсекао од остатка муслиманског света на Блиском истоку. Самим тим био би извршен додатни притисак на Турску да својим Курдима, којих има 15 милиона, попусти у правцу некакве аутономије, какву су Курди већ изборили на северу Ирака и у Сирији“, тврди Спасојевић.

Саговорник Спутњика верује да Турска до сада на Исламску државу није гледала као на претњу сопственим интересима, и да борбу против тероризма жели да искористи и за обрачун са Курдима у Ираку и Сирији. Такође, додаје Спасојевић, турски председник Ердоган жели да на следећим изборима самостално формира Владу, и из парламента искључи представнике Курда.

Кроз геополитику Блиског истока прелама се доста односа у свету, а у овом тренутку у току је поновна подела карата на тој територији, која је почела „арапским пролећем“.

„Са друге стране, Курди су научили лекције које су имали у последњих сто година и не верујем да је сада могуће ићи корак назад од оног у Ираку, где су остварили највиши степен аутономије“, каже Спасојевић.

Он додаје да ће курдски фактор у Ираку, Сирији и Турској ипак морати да свој национални циљ уједињења прилагођава односима великих сила и неком глобалном решењу које ће се тражити на Блиском истоку.

„Већ смо видели да су, иако супротстављене око неких других питања, САД и Руска Федерација имале веома конструктивну сарадњу по можда најважнијем питању у овом тренутку на Блиском истоку — питању Ирана“, каже српски дипломата.

Наш саговорник истиче да је очигледно да је Турска, у најновијим одукама да ваздушно интервенише у Ираку и Сирији, учинила све да, штитећи своје интересе, од Русије не направи противника на Блиском истоку.

„Све стране у кризи на Блиском истоку, па чак и Запад, искључујући наравно Исламску државу са којом нико не жели да сарађује, желе да имају Русију како некога ко је у најмању руку неко са ким се консултује, до тога да желе да имају Русију као пријатеља и савезника“, сматра Спасојевић.

Он додаје да данашњи савезници сутра могу да буду поново непријатељи, као што и данашњи непријатељи у међународним односима сутра могу опет бити савезници.

„Свакако ће ИД бити нешто око чега ће се већина света, једнако и Запад и Русија, ујединити и пробати да направе неки бољи Блиски исток, од оног каквим су га направиле тадашње велике силе — Велика Британија и Француска“, закључује Спасојевић.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here