Насловна Политика Хрвати од Црногораца траже „Јадран“ и накнаду за жртве током ратова деведесетих

Хрвати од Црногораца траже „Јадран“ и накнаду за жртве током ратова деведесетих

5
ПОДИЈЕЛИ

Хрватски посланици у Европском парламенту предали су амандмане на нацрт резолуције о Црној Гори, у којима траже да Подгорица што прије ријеши питање имовине бивше југословенске војске и осигура накнаду за жртве током ратова деведесетих година.
jadran10 Хрвати од Црногораца траже Јадран и накнаду за жртве током ратова деведесетих
Посланик Европског парламента (ЕП) из Хрватске Дубравка Шуица за Дан је рекла да жртве у логорима морају да добију правичне и поштене накнаде.

„Хрватска делегација из Европске народне партије (ЕПП) у Европском парламенту, коју чине Андреј Пленковић, Давор Иво Стиер, Ивана Малетић, Маријана Петир и моја маленкост, предали су неколико амандмана на резолуцију о напретку Црне Горе, аутора Чарлса Тенока“, казала је Шуица.

Како је подвукла, један амандман се односи на обезбјеђивање имплементације судских пресуда, што значи правичне и поштене накнаде за жртве, а ту се прије свега мисли на жртве српских и црногорских логора.

„Посланици су у амандманима такође охрабрили Црну Гору да свим билатералним питањима са сусједима приступи што је могуће раније у току процеса приступања, и то конструктивно, у духу добросусједства, посебно указујући на сукцесију са СРФЈ и војну имовину“, рекла је Шуица.

Према њеној тврдњи, једним амандманом поздрављена је политика Црне Горе у стварању атмосфере толеранције и укључења свих националних мањина.

Рок за достављање амандмана на резолуцију Европског парламента истекао је у уторак, а спољнополитички комитет ЕП о њој ће опет расправљати средином фебруара.

У Хрватској сматрају да је Црна Гора дужна да исплати сву одштету хрватским логорашима који су се током рата на простору бивше Југославије 1991. и 1992. године налазили у ратном логору Морињ, у Боки. Према хрватским изворима, више од 200 лица 1991. и 1992. године било је спроведено у ратни логор Морињ у Боки которској, гдје су били злостављани мјесецима.

Комисија за рјешавање имовинских и других сродних питања између Хрватске и Црне Горе, чије је формирање најављено, требало би да расправља о имовини аеродрома Дубровник, школском броду „Јадран“ и о Дому културе Доња Ластва.

Хрватска сматра да тај школски брод треба да припадне тој држави, јер му је Сплит био матична лука.

…а заправо

Стварањем прве југословенске државе 1918. године појавила се потреба за набавком школског брода, али је, због недостатка новца, уговор за његову градњу склопљен тек 4. септембра 1930. године са хамбуршким бродоградилиштем. Једрењак је добио име „Јадран“, а у матичну луку Тиват упловио је 16. јула 1933.

Најзанимљивије и најдуже путовање „Јадрана“ било је за Сjеверну Америку 1938. године, до Њујорка и Бостона. Занимљиво је да је посада том приликом посjетила нашег чувеног научника Николу Теслу и поклонила му гравуру брода.

Учионица на мору

„Јадран“ је једрењак типа „баркантин“ са депласманом од 737 тона и дужином већом од 60 метара. Од прве обнове 1946. године „Јадран“, који припада реду најљепших једрењака, редовно се одржава и ремонтује. „Јадран“ је права учионица на мору, јер су се на њему обучиле све генерације официра ратне морнарице од Краљевине СХС до државне заједнице СЦГ.

5 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Можда би боље било Јадран дати Рватима него да га ови црногорци погане са распопима и да га изнајмљују педерима, верујем да би се Рвати часније односили према Краљевом броду од ових никоговића

  2. 0
    0

    Поштовани Никола, чини ми се да ће ми бити лакше ако не видим како га девастирају и како са оном крпетином од краљевског брода праве циркус, лијепе успомене ме вежу за тај брод и срце ме боли када видим да је у мало бољем стању него Галеб. Тренутно брод се налази на ремонту у Бјелој и немају пара чак ни за фарбу а не за неке озбиљније оправке. Срдачан поздрав.

  3. 0
    0

    Нека траже, кад ови наши не смију писнути, него ћуте као заливени.
    Они у Морињу су били срећни што не учествују у рату да гледају глави мјесто. Отишли су задовољни кућама, сити и угојени. А ко ће нама платити одштету за оне наше јаднике што су их кидали на комаде у Лори и другим логорима по Хрватској?
    Мило је трчао да се слика на положају с борцима, а сад ћути, не чује се жив! Но се после извињавао Хрватима! У чије име?
    Помене ли ико Јасеновац? Да ли су усташе уопште свјесни себе, какви су злочинци, или су толико безобразни и дрски, па се појављују са оваквом причом.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here