Насловна Поглед Херцегновска Књижара Со на изложби 225 година српског књижарства

Херцегновска Књижара Со на изложби 225 година српског књижарства

0
ПОДИЈЕЛИ
Каталог изложбе „225 година српског књижарства“ нашао се у Књижари Со одмах по отварању, а штампан је у тиражу од свега 40 примјерака, што га чини вреднијим за колекционаре

Пише: Здравко Шакотић

У недјељу 15. јануара 2017. г. окончала се изложба „225 година српског књижарства“ која се у организацији новосадске Мале велике књиге, и Радмила Мулића, доајена српског књижарства, одвијала од 31. децембра прошле године у Друштву књижевника Војводине.

Куриозитетно, једина књижара из Црне Горе присутна на изложби била је херцегновска Књижара Со.

Необичан назив Књижаре Со потиче отуд што је Херцег Нови основан 1382. управо због трговине сољу, а „добром књигом ми увијек осолимо нашу памет“ – каже Никола Маловић, ПР чувене књижаре.

Књижара Со сматра се, по дозволи насљедника, обновитељем класичног градског књижарства и издаваштва, родоначелног Јова Секуловића (1879-1950), који је 3 године прије чувеног Геце Кона у Београду, давне 1898. г. покренуо књижарство у Херцег Новом.

Књижара Со дакле баштини традицију чак 119 година књижарства у граду, што значи да се Херцег Нови дичи једним од најстаријих књижарстава у региону.

Изложба „225 година српског књижарства“ доказује да је први српски књижар био Емануил Јанковић, који је у Новом Саду отворио књижару давне 1790. На изложби је потом приказана хронологија свих релеватних књижара (Владимира Лежимирца у Новом Саду, Миливоја Каракашевића у Сомбору, Арсе Пајевића у Новом Саду, Геце Кона у Београду…), те мноштво старих фотографија, плаката, насловних страна, печата, портрета (укључуући и Новљанина Јова Секуловића са орденом Св. Саве и орденом Белог орла). Изложба показује како је српско књижарство све вријеме било неодвојиво од српског издаваштва, те да су читаоци и писци и даље двије стране истог новчића. Ти пишеш – ја читам, чуло се на изложби.

Културни барометар

За скоро 13 година постојања, Књижара Со постала је културни барометар града, културни бренд града, и нашла се, без икаквог лобирања, заступљена препоруком у чак четири инострана туристичка водича. Сваке година која је јубиларна, или полу-јубиларна у односу на годину рођења књижара Секуловића – Књижара Со штампа спомен-печат и утискује га током цијеле године. Невјероватан је постао културни потенцијал спомен-печата Књижаре Со, јер се они отискују хиљадама пута на продатим књигама, и хиљадама пута на продатим разгледницама. Енергија записа са спомен-печата је од врсте која траје заувијек, те и она на неизбрисив начин репрезентује град Херцег Нови.

Spomen pecat 2014 Херцегновска Књижара Со на изложби 225 година српског књижарства
Спомен-печат из 2014. године

На довратку Књижаре Со (Трг Н. Ђурковића 3) налази се најатипичнија спомен-плоча у региону, о којој су извјештавали бројни медији, између осталог и зато што ју је, током традиционалне манифестације „Дани књижаре Со“, јула 2011, свечано открила Марина Јовићевић, први генерални конзул Републике Србије у Херцег Новом.

На сајту www.knjizaraso.com евидентирана је галерија регионалних писаца и познатих личности који су посјетили Књижару Со, из чега је евидентно које су то књижевне величине актуелне генерације и познати из свих области културе и умјетности прешли праг вјероватно најпознатије приморске књижаре у протеклој деценији.

Pecat Viktorija Херцегновска Књижара Со на изложби 225 година српског књижарства
Данас већ чувени промотивни печат Књижаре Со, присутан у каталогу

Књижара Со је форматирана на начин да акценат ставља на лијепу, праву књижевност и на морске, бокељске и поморске теме. Да пругастоплаво књижарство може да представља бренд, доказује 13 година Књижаре Со. 

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here