ИН4С

ИН4С портал

Хандке: Србија нема новац да исприча своју верзију приче

Признати писац Петер Хандке истакао је на скупу „Београдски контрапункт“ да је злочин против човечности то што је потребан новац да би се испричала своја верзија приче, историјске истине и да Србија тај новац нема.

„Срби немају право да причају своју историју, своју причу у Холивуду. Југословенски ратови, рат Срба, Хрвата, Босанаца, историја рата, све су то купили Американци. Имате Анђелину Џоли и друге…то ме је згадило“, рекао је Хандке на скупу на коме су учествовали и Милован Данојлић, Ју Хуа, Фредерик Бегбеде, Захар Прилепин, са домаћинима Емиром Кустурицом и министром Владаном Вукосављевићем.

Редитељ Емир Кустурица се надовезао да је Анђелина Џоли са филмом „У земљи крви и меда“ добила идеолошки задатак да дода још мало црне боје на српски народ и навео бомбардовање кинеске амбасаде као „највећу добит“ од НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, јер „ће им Кина кад тад вратити, а ми ћемо све заборавити“.

Приметио је да Срби могу снимити најбољи филм, али су његови домети ограничени и нагласио да држава мора да помогне да „наша култура, наш јунак и антијунак имају своје место“.

Данојлић види да у свему лежи однос снага и контатовао да двоструки поглед Србије, према јачем и према слабијем, даје извесну зрелост која није доступна свакоме.

„Мала земља, мали језик, мала култура, много смо видели и много смо страдали. Та искуства нас чине посебним, зрелим и отвореним да гледамо у више праваца, а не само према себи и према јачем, увиђајнији смо према слабима, отворенији према онима који страдају више од нас. То је улога културе у нашој земљи“, приметио је Данојлић.

Хандке је реаговао на његово мишљење: „Миловане, престани да Србију називаш малом земљом!“

„Нема малих земаља. Свака земља је велика. Престаните да говорите о Србији као малој земљи. Ви сте велика земља, можда досадна, али велика земља“, поручио је славни писац.

Други дан скупа „Београдски контрапункт“ отворио је Кустурица питањем „Да ли је човек промашена инвестиција природе?“, на шта га је подстакла јучерашња прва посета Тржном центру „Ушће“.

„Где је антички човек, где је човек распет на крсту, где се изгубио ренесансни човек, где је нестао идеалиста и револуционар који је веровао да својим идејама и делима може да мења свет“, упитао је Кустурица, констатујући да „катаклизмична фаза планете иде са убијањем религије и уништавањем културе“ и да је рат произвео технологију са којом је ишло декомпоновање концепта културе и религије.

Данојлић проблем види у наглом јачању антихришћанске идеологије, у чињеници да је Европа „дехристијанизована“, примећује да се смисао културе већ деценијама своди на уметност забаве, лакоћу усвајања што је супротно озбиљном ангажовању духа, да живимо у времену тоталног одсуства интересовања, времену спектакла када се у медијима смењују сцене страдања и голих жена.

Бегбеде, који није учествовао првог дана на скупу, своје обраћање је почео изјавом да је тужан што је Новак Ђоковић изгубио у Паризу и да се боји да ће, ако се не сложи са осталим учесницима, добити торту у лице као недавно француски филозоф Бернар Анри Леви.

О себи је рекао да је врло противуречна личност, да воли да буде оно што осуђује, да се већ 30 година руга и себи и свету који га окружује и којим је истовремено фасциниран, али је због њега револтиран.

„Све моје књиге су опис безнађа, али не нуде решење. Добро је бити изнервиран као Кустурица. Ја боље пишем када сам изнервиран. Уметност мора бити различита од бизниса. Ми радимо нешто што не служи ничему и још већи сам песимиста од Кустурице о томе да је човек промашена инвестиција природе“, биле су реакције Бегбедеа на покренута питања.

Навео је да је његова генерација – генерација антихероја, размажених људи који само кукају, али додаје да због тога не би ишао у рат и да сматра да оно што не могу да промене треба да опишу.

Министар Вукосављевић се осврнуо на тему глобализације, приметивши да је детињасто веровање да глобализација уједињује народе и државе, уместо тога она се своди на наметање културног и привредног модела јачег слабијима.

„Треба тежити оној врсти глобализације у којој би свака национална култура била очувана наглашена, негована, која би чувала аутентичне особености и била део великог глобалног мозаика“, приметио је Вукосављевић.

Бегбеде се надовезао мишљењем да је униформизација света последица адвертајзинга и да култура може да сачува извесне разлике, а решење види у томе да све државе штите своју културу и помажу уметност јер је то последњи отпор адвертајзингу.

Хуа је поручио да у свему што се данас дешава морамо да водимо рачуна о томе шта је човек. „Када читам Хандкеове романе осећам шта је човек и зато их воилим. Када гледам Кустуричине филмове осећам шта је човек и зато их волим. Питање шта је човек морамо увек имати на уму“, нагласио је он.

Министар Вукосваљевић, по чијој идеји је организован дводневни скуп „Београдски контрапункт“, закључио је састанак поруком да „култура није без шанаси да помогне да човек постане човек“.

Извор: РТС

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Хандке: Србија нема новац да исприча своју верзију приче

  1. има, пара…, него, drugo je

    …“ко ХОЋЕ нађе начин, ко неће нађе оправдање…“

    …а остали нађу СВОЈ интерес

    па, …

    мађар, пара
    http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/madjarska-kreditira-vojvodjanske-madjare-sa-160-miliona-evra_686585.html

    србин, пара
    http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Srebrenica-Vlada-Srbije-donira-10-miliona-KM-RS-tri-miliona-KM-FOTO/335826

    …“Па како ћете једну колонијалну власт натерати да ради нешто друго осим онога што се од ње тражи. Њена једина слобода је да краде: имате колонизатора који даје налоге, имате колонизовани народ који треба да удовољи тим налозима и имате класу (власт) оних који то обезбеђују по цену да могу да се обогате. То је све.

    Председник Србије каже на Јахорини у друштву хрватског и босанског председника да је Андрић наш заједнички писац. Професор Српске књижевности 20. века, српско чудо и полом у временима, лауреат свих награда за неинвентивну и сасвим просечну књигу о Андрићу, кандидат за члана САНУ – Јован Делић – ни мукајет. Зашто? Зато што истина о Андрићу мање значи од његових тренутних интереса. Код нас се конституише лик интелектуалца онако како га је именовао Слободан Јовановић – полуинтелектуалац. То сам назвао интелектуалац са психологијом марвеновог трговца: кило за кило. Имате, дакле једну власт која је колонијална, незналачка и игнорантска, и националну интелигенцију која је заинтересована превасходно за себе.

    Није пресудна фигура него културна подлога. На песку и најчвршћа зиданица – тоне.

    — Оно што би се у историјској резултанти могло описати подразумева тежњу да се све што је српско сведе на србијанско, да би све што није србијанско – као Његош, Петар Лубарда, Андрић, Селимовић – временом престало да буде српско…..

    Морате имати организацију: новац, медијску заступљеност, интелектуалце и спремност да се делује. Морате отворити врата младима, морате им показати да улог на тас националних вредности није улог у мучеништво и изопштеништво, него и улог у успех, у признање, у посао, у срећу. У оваквом времену, које је користољубиво, морате показати младим људима да неће остати без хлеба ако буду ишли националном страном – оном којом су ишли најзнатнији људи српске прошлости. Да би сте то урадили, морате имати средства и не смете очекивати да се ишта уради у првој години многоврсних активности.

    Није пресудна фигура него културна подлога. На песку и најчвршћа зиданица – тоне… “

    Бог ће помоћи, ако буде имао коме, говорио је блаженопочивши патријарх Павле.

    http://infoport.co/milo-lompar-beograd-je-i-danas-glavni-grad-mrtve-jugoslavije/

    Ткачов, Слика, …“ко је упозорен тај је наоружан…“
    http://www.pravoslavie.ru/srpska/97362.htm

    Мило Ломпар: О слободи, политици и српском становишту!
    https://www.youtube.com/watch?v=b3dmNBPVZrs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *