Грузија: Европске интеграције ће се наставити, али лакше од тога неће бити

Пише: Гоги Капанадзе

Кроз неколико дана, 8. октобра 2016. године, одржаће се редовни парламентарни избори у Грузији. Какав ће бити њихов резултат? Шта ће донети народу Грузије? Мења ли политички правац развоја земље?

Многи аналитичари сматрају да се главна борба на овим изборима одвија између „Грузијског сна“, иза којег стоји олигарх Бидзина Иваншвили и чији рејтинг значајно расте, и „Јединственог националног покрета“ (ИСНА), бившег председника Грузије Михаила Сакашвилија.

Политичке снаге које представљају мишљење оних који не подржавају ни једну ни другу од наведених политичких фракција су разједињене, и већина од њих неће бити у стању да превазиђе петопостотни учинак.

Експерт из Тбилисија Гиа Нодија је оценио да „Грузијски сан“ на овим изборима неће достићи више од 36% гласова свих бирача, а према истраживањима америчког Националног демократског института – свега 17%. То ће рећи да ће странка у новом парламенту имати уставну већину.

С обзиром на то да у различитим регионима Грузије политички аналитичари предвиђају одзив бирача од 55 до 80%, то је више него скроман резултат, за који ће, поред тога, „Грузијски сан“ још морати добро да се потруди.

ИСНА, ослањајући се на податке стручњака, предвиђа подршку на нивоу од 15%. Једноставни прорачуни указују на то да ће оба фаворита садашње председничке трке прикупити укупно не више од половине гласова бирача, који изађу на изборе. Али пошто је излазност у просеку на нивоу 67-68%, може се закључити да обе ове политичке снаге не подржава више од трећине становништва.

Поред тога, велики дио овог бирачког тијела определио се за одређену партију просто се поводећи принципом мањег зла. Неки гласањем за „Грузијски сан“, заправо не гласају за њега, већ против ИСНА, а други, наводно, дајући предност ИСНА, чине то само стога да не дају свој глас „Грузијском сну“.

Већа половина становништва земље пред редовне изборе запоседнута је апатијом и нихилизмом, јер су изгубили веру у промене на боље. Од обичних грузијских грађана на улицама често се може чути буквално следеће: „Ох, каква разлика је у томе које тамо изаберу. Они и даље сви мисле само о својим џеповима, а не о народу!“

И то није изненађујуће. У 2012. години већина становништва земље гласало је за „Грузијски сан“, ослањајући се на про-руску реторику. Али речи су остале само на речима. На крају крајева, Бидзина Иваншвили је показао верност прозападном курсу на делу, потписивањем у 2013. години Споразум о евроасоцијацији у оквиру програма Источног партнерства и побољшањем односа са НАТО.

Грузијски медији су игнорисали постојање и раст популарности ових снага. Где год је то могуће, игноришу их. И при томе нико од европских политичара и представника организација као што је ОЕБС, ПАСЕ и УН, чак и не изражава забринутост због кршења транспарентности и демократичности грузијских избора. Њих више брине употреба административних ресурса представника „Грузијског сна“ у погледу водећих политичара ИСНА.

Али неспремност да се виде проблеми – не значи одсуство истих, иако у тренутној политичкој ситуацији предњаче про-руске странке, осим, може бити, странке Бурджанадзе, која највероватније неће прећи 5% због своје фрагментације.

Ко год да победи у предстојећим изборима 8. октобра: „Грузијски сан“, који застрашујује бираче чињеницом да је странка Сакашвилија припрема у Грузији немире и револуцију, или ИСНА, која је, као и увек, упозорава грађана на „руску опасност“, процес европских интеграција Грузије ће се наставити, а сарадња са НАТО ће порасти, али је социјално-економска ситуација у земљи при томе остаје иста.

У евроинтеграционом процесу, наравно, безвизни режим је бонус за оданост земље прозападному курсу. Али је мало вероватно да ће бити у стању да побољша стање већине грузијских грађана. Европска унија која се гуши у приливу избеглица са Блиског Истока, неће се пуно занимати стањем грађана из Грузије. Зато је врло вероватно да ће у целој Грузији наступити појава присутна у Абхазији и Јужној Осетији, које де факто нису део грузијске државе и не учествују у изборима јер одбијају да прате прозападни курс, који прате водеће политичке снаге земље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: