Насловна Колумне Грубач Аџићу: Православна црква под маском тумарајућих историчара

Грубач Аџићу: Православна црква под маском тумарајућих историчара

78
ПОДИЈЕЛИ

Грађани Црне Горе су последњих тридесетак година били подвргнути необичној медијској и пропагандној манипулацији у вези сопствене историје. У фокусу те манипулације су се најчешће налазили – национално питање и питање Православне цркве.

Носиоци те манипулације су, с ужасом, гледали на историју Црне Горе и начин како су себе национално дефинисали бјелаши али, да ствари буду чудније, с још већим ужасом начин на који су свој национални осјећај формулисали црногорски федералисти и комунисти.

Тако се закономјерно десило да вид напада на Митрополију црногорско приморску, коју демонстрирају модерни атеистички инквизитори историје, буде испод цивилизацијског нивоа – са реториком која се није сретала нити код, рецимо – екстремног Секуле Дрљевића у временима када је он, као нациста, био дио система злогласне НДХ.

У нормалним државама – национално опредјељење сваког грађанина се рјешава тако што му се Уставом гарантује право да се изјашњава како жели.

Никакве теорије о нацији ту нису потребне. Чак су и сувишне јер су, по правилу – те климаве теорије лако обориве.

Цивилизовано друштво у уређеним државама прихвата слободну вољу грађанина таквом каква она јесте. При томе, уопште не коментаришући његов национални осјећај, за који се често не зна какав је – јер је у нормалном друштву, а поготово у јавности, непримјерено тако нешто питати.

Лоше намјере трудбеника кречења историје, и последични манијаци

Када се у црногорским медијима критички говори на тему Православне цркве у Црној Гори, најчешће пориви критичара су – лоше намјере према религији и вјерницима.

Рецимо, прича о аутокефалности Црногорске цркве, како се она звала у временима црногорског краља Николе, пласирана је с намјером да се кроз њен назив изврши негирање фактичког националног стања тог времена, и сакрије очигледна светосавска суштина Цркве кроз историју Црне Горе, свиђало се то некоме или не.

Дакле, преферирање форме је било у служби негације суштине. Зато је најчешће питање несавјесних аутора таквих стремљења формулисано овако – ако је Црква у Црној Гори била српска – зашто се она почетком двадесетог вијека називала Црногорска црква?!

То је била увертира за следећи низ „хипнотизерских питања“- зашто је, ако неко тврди да су тада у Црној Гори живјели Срби – назив државе био Црна Гора, титула суверена била – црногорски књаз, а потом црногорски краљ, службени гласник државе државе био лист „Црногорац“ а потом „Глас Црногорца“? Зашто се капа звала – „црногорска“ и зашто је Црногорска странка федералиста имала префикс „црногорска“, а не „српска“?

Суштински одговор на ова чудна питања су дали највећи бранитељи црногорске аутентичности двадесетог вијека, а то су, наравно, црногорски федералисти – зеленаши!

Наиме, црногорски федералисти – зеленаши, као и црногорски комити, су себе сматрали чистим и правим Србима, увјерљиво и упорно инсистирајући на томе да се Црногорци уважавају као „политички народ“ у оквиру српске нације, који има своју посебност и индивидуалност – створену историјом.

Збиља, да ли сте икада чули од данашњих, „модерних следбеника комита и зеленаша“ да за себе кажу да су Срби, те да себе третирају Црногорцима у смислу – политичког народа у оквиру Срба?

Сигурно не! Нити једног! Самим тим, јасно је да, у националном смислу, они уопште нису „следбеници комита и зеленаша“! Они су само груби и тужни фалсификат оргинала.

С обзиром на то да самозвани и ововремени „зеленаши и комити“ доста често демонстрирају шовинизам према Србима, као нацији у општем смислу, то они фактички представљају истинску негацију, или сушту супротност црногорских федералиста- зеленаша.

Они више сличе манијацима који напаствују грађанке по хаусторима, убјеђујући околину да је у њиховом агресивном подвојеном духу заробљена крхка и њежна жена, којој је насиље непојмљива ствар.

Ипак, таква агресивно-незнавена квазизеленашка тумарала постоје као резултат ангажовања нетрадиционалних трудбеника кречења историје, који себе називају – модерним историчарима.

Академик Димо Вујовић о црногорским федералистима

federalisti Грубач Аџићу: Православна црква под маском тумарајућих историчара
Федералисти

Националне идеје црногорских федералиста најбоље је објаснио црногорски историчар и академик ЦАНУ, покојни професор др Димитирије Димо Вујовић.

Професор Вујовић је рођен у Добрској Жупи крај Цетиња 7. новембра 1922. године, а умро је у Подгорици 27. маја 1995., оставивши за собом капитално дјело „Црногорски федералисти 1919- 1929“ (1*).

Та књига је објављена 1981. године, много прије него што су покренуте кампање кречења историје Црне Горе, па је самим тим она објективно свједочанство једног далеког времена, које својим импулсима утиче и на вријеме садашње.

У једном инсерту те књиге, уз напомену да су и до yсвајања страначког програма октобра 1925. године црногорски федералисти темељно расправљали о многим темама, др Димитрије Димо Вујовић каже следеће:

Једна од омиљених тема раније, па и сада, било је српство и односи Црногораца и Србијанаца. При томе црногорски федералисти још увијек Црногорце не третирају као посебан народ, нацију. Напротив, стално истичу да су Црногорци најчистији и најбољи дио српског народа, строго разграничавајући термин Србин од Србијанца.  

У једном чланку „Црногорца“ (гласила федералиста, оп. а.) се каже: „Црна Гора је била етнички једно са Србијом и онда кад је била суверена држава. Била је и остаће класична земља српске слободе и националне свијести“ (2*)!; (1*, стр. 182)

Академик Димо Вујовић је овако сублимирао став црногорских федералиста о националном питању: „Оспоравајући југословенство као народност, црногорски федералисти су говорили о три посебна народа: Србима, Хрватима и Словенцима, и три државне идеје: српској, хрватској и словеначкој.

Дакле, они још нијесу уочавали да је црногорска и македонска индивидуалност народна, односно национална индивидуалност, а о Муслиманима да се и не говори. Они су сматрали да су Црногорци и Македонци Срби, а већ је говорено о њиховом третирању Црногораца као најчистијих Срба.“ (1*, стр. 208)

Академик Вујовић примјећује и ово: „Федералисти су од себе одбијали и алузије на то да мисле да су Црногорци посебан народ. Тако се држао чак и Секула Дрљевић, који је касније ишао тако далеко да тврди да Црногорци нијесy Словени“. (1*, стр. 182)

Да је академик Вујовић у праву, потврдио је и мој опонент – млађани црногорски историчар г. Новак Аџић, који је устврдио да је Секула Дрљевић био Србин до 1937. године (3*).

Оно што је Аџић заборавио да каже својим истомишљеницима и читаоцима, вјероватно намјерно, је то – да су сви црногорски федералисти, за разлику од Дрљевића, остали „чисти и прави Срби“ и послије 1937. године.

Када је Секула Дрљевић „престао бити Србин“?

Као доказ да је Секула Дрљевић 1937. године престао бити Србин, те постао „национално еманциповани и профилисани Црногорац“, Аџић је у свом тексту (3*) као доказ навео некакав Дрљевићев проглас (посланицу) „пријатељима и политичким присташама“, која је објављена 4. јула 1937.г. у 26. броју никшићког листа „Слободна мисао“ на страници 1- 2.

Колико је тај проглас сумњив као доказ, најбоље свједочи сам Аџић који је рекао „још увијек није пронађен рукопис, оригинал и препис, те Дрљевићеве посланице, с обзиром на чињеницу да под Дрљевићевим именом она није јавно објављена нигдје и нигда (подгорички лист ‘Зета’ је контра томе објавио тада кратку забиљешку да Дрљевић није тада писао и слао својим сљедбеницима било какву посланицу таквог садржаја)“.

Осим тога, Аџић наводи да је те „Дрљевићеве посланице“, и напад на њих, кроз дотични текст у листу Стојана Церовића – „Слободна мисао“, написао „бјелашки политичар, адвокат Андрија Поповић (родом с Његуша), иначе посланички кандидат Демократске странке Љубомира Давидовића“.

Иако је рекао да на тај текст гледа „са озбиљном научном сумњом и резервом у погледу његове поузданости“, Аџић ипак анализира тај проглас – у упорној жељи да докаже да је Дрљевић баш тада престао бити Србин.

Током те анализе, Аџић је открио да од седам пунктова прогласа чак три нису у складу са размишљањима Дрљевића, те да представљају чисту конструкцију. Коментаришући остале четири тезе, за које сматра да су блиске Дрљевићу, Аџић себи дозвољава катастрофалну логичку грешку.

Наиме, прву Дрљевићеву тезу – „Да су Црногорци посебна нација“, Новак Аџић овако коментарише: „Тада је Дрљевић то тврдио и тако дјелао – Прим.Н.А“!?

Елем, како може бити да је „тада Дрљевић то тврдио и тако дјелао“, када Аџић до 1937. није могао наћи нити један документ да је Дрљевић икад рекао, или написао да су „Црногорци посебна нација“? И не само то, чак и послије 1937. године, па све до одласка Дрљевића на служење у злочиначку творевину НДХ – Аџић није могао наћи било какав документ који би потврдио такву тврдњу.

Самим тим, Аџићев доказ из 1937. године се не може сматрати валидним, па испада да је злогласни Дрљевић био Србин све до Другог свјетског рата када је мутирао уз скуте Павелића.

Бесмислице о етничком сукобу у Црној Гори, и лоше намјере

kraljnidzo Грубач Аџићу: Православна црква под маском тумарајућих историчара

Све ово говори да је медијска тортура, која је трајала задње три деценије с циљем да се се сукоб у Црној Гори послије 1918. године између бјелаша и зеленаша представи као етнички сукоб – чиста бесмислица и лоша намјера.

Неоспорни је факт да су, у периоду између два Свјетска рата, црногорски бјелаши и зеленаши, као и црногорски комунисти себе сматрали Србима из Црне Горе. А како не би било тако када је у вријеме књажевине, а потом и Краљевине Црне Горе државна идеологија била да у Црној Гори живе „чисти и прави Срби три вјере“, а то су сви они заједно учили у школама.

Политичких разлика међу овим опоненетима, јако оштрих и критично опасних да је дошло и до оружаног конфликта – је свакако било.

Црногорски федералисти су сматрали да је српска династија Карађорђевића нечасно збацила српску династију Петровића, као и да је српска Краљевина Србија актом Подгоричке скупштине анектирала српску Краљевину Црну Гору.

Црногорски бјелаши су сматрали да то није тако, већ да уједињење двије српске краљевине подразумијева оправдане династичке политичке жртве, које су неопходне да се не би унутар Срба правиле подјеле.

Црногорски комунисти су, такође, сматрали да је уједињење неопходно па су листом били у бјелашима, али је њихов политички циљ био стварање Совјетске Црне Горе у оквиру Совјетске Југославије, по угледу на СССР.

И поред наведених политичких подјела, ових главних политичких субјеката, однос према уједињењу Српске цркве је био прихваћен позитивно, и није изазивао негативне политичке емоције.

Сам краљ Никола Први Петровић, тада у егзилу у Неј-Сен-Сиру код Париза, је сматрао да је уједињење Српска цркве оправдано и исправно. Једино питање по којем је краљ Никола имао оштру реакцију и жестоку примједбу је било – да Црногорска митрополија треба да има „заслужено мјесто“ наследног патријарха Пећког трона – који ће бити „патријарх свим Србима“.

Интересантно је да краљ Никола, бјелаши и зеленаши, нису никад споменули наводну аутокефалност Црногорске цркве као препреку уједињењу Српске цркве. Њима то није сметало, али данас то Аџићу и сличним агресивним атеистима смета. Самим тим, никоме од њих никада није пало на памет да Српску православну цркву назову „окупаторском“, како то данас ради Новак Аџић и његово окружење.

А како би сви главни актери тога времена могли тако нешто рећи, када су и бјелаши и црногорски федералисти-зеленаши једнако сматрали да је краљевина Црна Гора „једна од двије српске краљевине“, династија Петровић „једна од двије српске династије“, те да народ у Црној Гори чине „чисти и прави Срби три вјере“.

Управо зато Аџићева теоретска образлагања аутокефалности испадају из контекста приче о црквеној организацији. Аџић, у ствари, жели пројектовати спин оваквог типа – Ако је постојала аутокефалност Црногорске цркве, тада у Црној Гори никада није било Срба?!

Наравно, таква нелогична позиција неизбјежно гура Новака Аџића у зону континуираног апсурда, што ћемо видјети у наставку текста.

Пламенац, 1909.: Православље је носилац и заштитник државне и националне српске идеје

У једном од текстова Новака Аџића „сазнали смо“ да је за вријеме краља Николе Првог Петровића постојала Црногорска црква, а као потврду томе цитира Устав Књажевине Црне Горе, усвојен 19. децембра 1905. године, гдје у члану 40. пише ово: „Државна вјера у Црној Гори је источно-православна. Црногорска црква је аутокефална“. Аџић потом извлачи закључак да „Српске цркве тада није било у Црној Гори“ (4*).

То што је Књажевина Црна Гора државном идеологијом и школством била дефинисана као држава „чистих и правих Срба три вјере“, а великосрпском политиком стварала основе територијалног ширења државе, Новака Аџића као да не интересује.

Такво довијање и игра скривалице Аџићеве ставове доводе до апсурда. Рецимо, његова омиљена личност је Јован Симонов Пламенац, вођа Божићне побуне и устанка комита.

Јован Пламенац је у Књажевини Црној Гори био министар просвјете и црквених дјела од 1907. до 1909. године. За вријеме тог мандата, успјешно је усвојен „Закон о уређењу свештеничког стања“.

Као предлагач тога закона, Пламенац је 5. 01. 1909. године, а то је нешто више од три године послије озваничења „аутокефалне Црногорске цркве“, одржао говор у Народној скупштини, гдје је рекао и следеће:

„Дакле, господо народни посланици, као што сам напоменуо, Хришћанство се јавља човјечанству као носилац морала и културе, а у српском народу се пак јавља видом Православља као носилац и заштитник државне и националне српске идеје.

И доиста ниједна Црква није задужила ни један народ толико, колико је Српска Црква и српско свештенство задужило српски народ, на чему треба му вјечито будемо благодарни (Гласови: Тако је!).

Господо посланици, узимајући за обзир шта је све Српска Црква и њено свештенство учинило до данас за опстанак и развитак нашег народа; узимајући у обзир каква судбина чека још српски народ, па према томе разумије се какав још задатак и даљи рад чека наше свештенство – ја сам, господо народни посланици, више него убијеђен да ће Народно посланство овај Закон о свештенству у начелу прихватити.“ (5*)

mitrofan ban Грубач Аџићу: Православна црква под маском тумарајућих историчара
Митрофан Бан

По ријечима Пламенца испада да „аутокефална Црногорска црква“ проповиједа хришћанство, које се јавља заштитником „државне и националне српске идеје“ те да се Закон о свештенству те Цркве треба усвојити „узимајући за обзир шта је све Српска Црква и њено свештенство учинило до данас за опстанак и развитак нашег народа“.

У овом примјеру се види раскорак између форме Црногорке цркве тога времена, коју Аџић види, и српске суштине те Цркве, коју не жели види јер би желио да то тако није било.

Имамо и други примјер, везан за 1910. годину коју Аџић у свом тексту (6*) спомиње цитирајући честитку др Гаврила Дожића послату Митрофану Бану, поводом прославе 25. годишњице његове архијерејске службе. Осврнућемо се на тај догађај.

Наиме, поводом прославе тога јубилеја, краљ Никола се 6. априла 1910. године обратио Митрофану Бану, те у краткој бесједи, поред осталог, рекао следеће:

„Немам чиме више да Вас одликујем и да Ви укажем знак видне и трајне моје пажње. Имате Обилића медаљу за храброст – одличје које нема ни један епископ у Српству; имате сабљу симбол јунаштва и ратништва, којом сте се борили за слободу нашег народа; имате мој највиши орден и ја не знам чиме више да Вас одликујем за Ваше заслуге до мојом љубављу и трајном наклоношћу“. (5*)

Никшић, 1912. године: Св. Сава и „Само Слога Србина Спасава“

Трећи примјер је импресивна и помпезна прослава дана Св. Саве у Никшићу 1912. године, о чему историчар мр Александар Стаматовић пише овако:

„О тој прослави ‘Глас Црногорца’ од 21. јануара 1912. године, у броју трећем, на страни трећој, овако извјештава:

„Пишу нам из Никшића: Има пола године да су отпочеле потребне припреме, како ће овогодишња светосавска прослава што боље задовољити грађанство вароши Никшића“.

У чланку је, поред осталог, интересантан опис сале за прославу, који је био овакав: „Сала је била окићена јеловим вијенцем и гранчицама тако, да се свако осјећао као у зеленој шуми. Више иконе Светог Саве намјештена је била Богородичина икона. С десне и лијеве стране икона налазила су се у вијенцима слике нашега Краља и Краљице, а под њима могле су се видјети слике ‘Вјенчање с морем’.

Више ових слика намјештена су била два дивна израђена везива са натписима: ‘Само Слога Србина Спасава’. Остали зидови сале застрти су били ћилимима и укусно израђеним везивима, на којима су биле намјештене слике нашег Владарског Дома, Краља Петра и знаменитих српских војвода, који су се истакли у деветнаестом вијеку за идеју ослобођења српског народа“.

На крају чланка се констатује: „Гости су се разишли у најбољем расположењу изражавајући се, да нигда до сада у Никшићу није овако Св. Сава прослављен“.

Е сад, можете ли икако уклопити Аџићеву тезу – „Српске цркве тада није било у Црној Гори“, са овом светосавском свечаношћу у Никшићу 1912. године, а тако је било и у другим варошима Краљевине Црне Горе, гдје на територији на којој чинодејствује „аутокефална Црногорска црква“, у свечаним салама виси икона Светог Саве, а изнад ње – „два дивна везива са натписима: ‘Само Слога Србина Спасава'“!?

Иако оваквих примјера прославе дана Св. Саве има много, ево с каквим агресивним „болом стигматизованог странца у властитој држави“ Новак Аџић анахроно говори о светосављу у Црној Гори, у једном свом тексту:

„Истовремено са том и таквом болном и суровом стварношћу, која нас смијешта у категорију странаца у властитој домовини и држави, у зону гетоизираних и стигматизираних, свједоци смо да Српска црква, чији је центар у страној држави,.., несмањеном жестином врши своју империјално- светосавску идеолошко- политичку мисију против црногорске државе и нације.“ (7*)

Елем, да је Аџић икада желио прихватити као факт начин на који се прослављао дан Светог Саве у Књажевини Црној Гори, а не само у Никшићу кроз наведени примјер, вјероватно би у дотичном инсерту текста написао ово:

„Свједоци смо да је аутокефална Црногорска црква, чији је центар био у својој држави,…, несмањеном жестином вршила своју српску империјално-светосавску идеолошко-политичку мисију у складу са суштином своје црногорске државе и народа у њој“. И био би у праву!

Краљ Никола: Пећ „је српска Москва“ и „огњиште Српске Цркве и моћи српскога духа“

Историчар Новак Аџић, када је у питању Црква – насилно одваја форму од суштине, јер се суштина не уклапа у његове идеолошке оквире.

Умјесто да загребе испод површине форме, Новак Аџић у свом тексту каже следеће:

„Када је др Гаврило Дожић, 1913. године, одређен да буде епископ пећке епархије Црногорске православне цркве, црногорски краљ Никола Први Петровић – Његош је поручио: „Господо, може ли бити љепшега дана за нашу аутокефалну Православну цркву од овога, у коме са нашега Цетиња спремамо, др Гаврила Дожића, вриједног сина земље ове на његову службу Богу и народу!“ (6*)

Дакле, у овом цитату Аџић се опет осврће на форму, стављајући у први план формулацију „наша аутокефална Православна црква“, јер му је само форма битна.

gavrilo dožić Грубач Аџићу: Православна црква под маском тумарајућих историчара
Патријарх Гаврило Дожић

Осврнућемо се на исти догађај о којем прича Аџић, те погледати говор који је одржао краљ Никола 20. новембра 1913. године приликом устоличења Гаврила Дожића за митрополита Пећког, гдје је, поред осталог, рекао:

„Високопреосвештени!

Кључеве древних светих и дивних храмова српских, које сам примио по милости Божјој из руке моје побједоносне војске, предајем Вама са благословом високопреосвештеног господина митрополита Митрофана да у њима новом великољепном свјетлошћу скоро догорјели жижак кандила у првобитну свјетлост и снагу поджежете, да врата мојих храмова у пећкој епархији српском свијету отворите широм, да се пред дверима истих Богу за српску слогу молите и да душе погинулих за њихово ослобођење побожношћу помињете.

Анђели небески, свети краљеви и патријарси, који у простору ваше богохраниме епархије вјечним сном почивају, радоваће се кад под сводовима њихових храмова стане одјекивати пјесма Божја, пјесма Србинова и молитва за здравље српскога народа и његову срећу…

Прва тамо молитва Ваша нека буде благодарност Богу за доживјеле ове срећне дане, за упокојење душа погинулих Срба, као и оних Срба, који су радом, трудом, жељом и молитвама допринијели ослобођењу нашег народа испод Турака.

Искрај тако дуго упражњеног пријестола славних српских Патријарха учите ми драги мој народ кријепости и вјери православној. Утврђујте у њему љубав према домовини, јер Пећ је била огњиште Српске Цркве и моћи српскога духа.

Пећ је била српска Москва, а Москва је чедна мајка не само браће нам Руса, него и наша, јер она је нас бранила у мучним временима и оздравила вјером у Бога и у наше праведне мисли. Најљепши Божији храм на Балкану, моје Високе Дечане, одржавајте у сјају и великољепности као свети израз и свједока побожности и величине…“ (5*)

Елем, можемо ли само замислити, бар на моменат, овако идеолошки конципираног г. Новака Аџића, гдје га 20. новембра 1913. као јерарха Црногорске цркве устоличују за митрополита Пећког умјесто Гаврила Дожића?

А краљ Никола му, у величанственом говору, каже да ће столовати на „пријестолу славних српских Патријарха“, и то у Пећи – „која је српска Москва“ и „огњиште Српске Цркве и моћи српскога духа“? И још му нареди: „Врата мојих храмова у пећкој епархији српском свијету отворите широм, да се пред дверима истих Богу за српску слогу молите“?

Елем, да је Новак Аџић, са оваквом памећу и свјетозором, био на том мјесту – вјероватно би, послије оваквих ријечи краља Николе, уз крик: „Ово није Црногорска црква“, отпрашио до ријеке Ситнице и бацио се у мутне валове.

Необична и непозната врста идеолошке патологије

Пролазећи кроз овај историјски времеплов, схватајући суштину Православне цркве у Црној Гори тог времена, која је једнозначно била – експанзионистички српска, јасно је да форма у виду аутокефалности/неаутокефалности или префикса Цркве – није круцијално важна.

Рецимо, по питању форме или устројства Цркве – атеистички историчари попут Аџића никад нису могли одговорити на врло кратко питање колеге др Владимира Божовића, универзитетског професора математике из Подгорице, које гласи:

„Аутокефалност у пуном смислу значи да Црква може себе да ‘обнавља’, то јесте да хиротонише нове врховне поглаваре – патријархе. Ако је Православна црква у Црној Гори била у том статусу, ко је био први поглавар те аутокефалне Цркве, и ко му је био наследник“?

Елем, како се Аџић завртио око форме и устројства Цркве, а тврди да је Црква у Црној Гори „још од доба Ивана Црнојевића, од друге половине 15. стољећа, де- факто аутокефална“, то вјероватно лако може одговорити на дотично питање др Божовића.

А ми можемо констатовати следеће, потврду позиције да је „Српска црква окупаторска“ Новак Аџић не може наћи у иступањима Краља Николе и његових потомака, црногорских федералиста и црногорских комуниста јер су сви они, као Срби, били за уједињење Српске цркве.

Такав недостојни и неадекватни поклич, који представља увреду за цивилизовано друштво, не постоји чак код екстремног Секуле Дрљевића из периода када је Секула био сарадник усташког Загреба.

Та Аџићева брљотина од пароле се не може наћи нити у књизи Секуле Дрљевића „Балкански сукоби 1905.–1941.“, која је објављена у усташком Загребу 1944. године, у којој се Дрљевић уопште није осврнуо на факт уједињења Српске цркве, иако се у свом стилу „темељно бавио питањем Цркве“.

Новак Аџић је, самим тим, по степену агресије коју исказује према Цркви, неколико октава извише екстремног Секуле Дрљевића, што свједочи о необичној врсти идеолошке патологије, до сада непознате у историји Црне Горе.

У тој занесености, господин Аџић изгледа не види да се трошни пут којим се креће, а који поплочао сопственим предубијеђењима, буквално распада под његовим ногама. Зато не смије чак ни елементарне историјске паралеле направити, јер ће се читава конструкција коју гради – урушити сама од себе.
Референце:

(1*) (Академик ЦАНУ, др Димитирије Димо Вујовић, “Црногорски федералисти 1919- 1929“, ЦАНУ, 1, 2, Титоград, издање 1981.г.).

(2*) („Црногорац“, бр. 17, 27. април 1925., текст- „Под знаком федерације“)

(3*) (Новак Аџић, Секула Дрљевић је од политичког и идеолошког Србина постао национално-самосвјесни Црногорац, портал ИН4С, 27. септембар, 2016.)

(4*) (Новак Аџић, Књажевина и Краљевина Црна Гора је била власник имовине којом је управљала Црногорска црква, портал Аналитика, 03. 05. 2017.)

(5*) (Мр Александар Стаматовић, Кратка историја Митрополије Црногорско-приморске (1219-1999), глава Четврта, Пројекат Растко- Цетиње)

(6*) (Новак Аџић, Историјске чињенице се не побијају пристрасном интерпретацијом, портал ИН4С, 9. маја, 2017)

(7*) (Новак Аџић, О актуелном статусу Црногорске православне цркве, портал Аналитика, 19. 01. 2014)

78 КОМЕНТАРИ

  1. 8
    29

    Vośa , bješe li istina da si je dobrovoljno i dragovoljno u vojnu knjižicu JNA pisao kao nacionalni crnogorac ?
    Vele većeg crnogorca od tebe nije u Makedoniju krakalo !

    • 23
      4

      Машћа,

      сви смо се писали као територијални или политички Црногорци! Да преваримо Тита и Партију.

      Сад цркни од муке!

    • 10
      3

      Prvo Ma$a da ti cestitam 13 Maj dan Sluzbe, i da te pitam dokle ces Ti i za praznik da radis, a pogledaj Komlena, Sekulu I Druga Milenkovica; oni dobili Slobodne Dane

  2. 29
    4

    Свака част Војину, на стрпљивости и темељитости, да тенденциозно Малициозним људима доказује доказано. Заћутите једном за свагда, рушитељи и мрзитељи. На суд!

  3. 22
    2

    И још да додам, да поред свих доказа које г. Грубач наводи у својим текстовима, има још море тога, малтене непресушно. Зато ћутите, не брукајте се више но што сте. И Будите што оћете, ко вам брани, само не лаЖИТЕ и не измишљајте да је било нечега чега није. И имајте на уму, ко неће брата за брата, оће туђина за господара!
    Познавање закона
    Саставили Живко Драговић љ. Бакић
    1914 Цетиње
    Црногорци су по народности Срби, а црногорске народности не постоји

  4. 19
    1

    Мислим да би Новак требао окренути причу на повртларство или пчеларство. Ту би могао бити бољи. Овђе се мало што више може рећи.

  5. 18
    2

    … Tako kako su ufitiljili da su im za njihovu paralažu o nacionalnoj posebnosti Crnogoraca potrebna dva kvantuma tisućljetne historije : tisućljetni državni kontinuitet, i isto tako tisućljetna autokefalna, oprosti me Bože, Crnogorska pravoslavna crkva!???
    (Kako se nadam da sam utrefilo sva velika slova, e će me jadi naći ako nijesam, od Đule! Kako je ona mnogo osetljiva na upotrebu velikijeh slova, jadi ga znali!
    Ona Đula, dukljanska lektorka, i ona, valjda, jeste nije, Crnogorka … Kako im je sve tako sazdano, na jeste nije!)
    Na stranu adžićevštine, nepojamne i osebujne montenegrnske gluposti, svako, makar i neformalno razmatranje autokefalnosti, potpuno je bespredmetno i besmisleno izvan stroge kanonske forme!
    U tom smislu pozivanje na bilo šta, na bilo koga, na bilo koji carski ili vjerski autoritet, na bilo koji izvancrkveni dokument, svejedno, još i bilo kakva kontekstualizacija izvan stroge kanonske forme, izvan kanonske pročiteljnosti, u najmanju je ruku neuputna … Pogrjesna i neproduktivna, od nikakve pomoći! Nikud nas odvesti neće!
    Naime, od značaja je samo ono što je kanonski ustrojeno i na kanonu zasnovano. Svaki govor izvan te i takve kanonske stroge forme, koji bi da raspravlja o nečemu što je već saborno raspravljeno, je ustvari nekanonski, laički, protivan samoj prirodi Crkve.
    … Pa i ova naša rasprava!!!
    Sve što o navodnoj autokefalnoj crnogorskog Crkvi valja reći je da je nema i da je nije bilo!
    Svaki onaj drugi polemički disput zanemaruje bezuslovno ograničenje te i takve rasprave koja je jednom, do daljeg, okončana. Okončana u određeno vrijeme, na odgovarajućem mjestu i na način strogo određen sabornom pravoslavnom kanonskom tradicijom, između ostalog, i utvrđivanja poredka eparhijskih prestola! O čemu je izdata validna isprava ( Tomos), a to potvrđeno upisom autokefalnih crkava u dva diptiha, Carigradske i Moskovske Patrijaršije, kako je to dabome, jedino od značaja!
    Tamo, u diptisima, koji sabiru sabornu volju (volju izraženu na skupu od najvećeg ugleda) Adžićeve CPC, nema, niti je bilo!
    … Nije rečeno da je nikad neće biti!
    Do tada, šta o postojećem organizacionom ustrojstvu Pravoslavne crkve misli pojedinac, ovaj onaj, Kralj Nikola, bilo koji crkveni velikodostojnik, i mitropolit Amfilohije, i on, kamoli Adžić, Grubač, Đikan, Dujović, tek svako od nas, od nikakve je važnosti za Crkvu!!!
    …. Za istinu o autokefalnosti, od najmanje je, od nikakve je važnosti sta mi znamo i o tome mislimo, jer sve što jeste autokefalno, pobrojano je i zapisano u diptisima!
    … A dokon, zna se što dokon čini, ništa pametno.

    ,

  6. 15
    3

    Odličan tekst! Ipak, za Srbstvo su neuporedivo dragocjeniji kojekakvi Adžići, Ćosovići i Kilibarde jer takav konglomerat nelogičnosti,budalaština, fikcije i falsifikata doprinose Srbstvu. Da ih nema trebalo bi ih izmisliti.

  7. 17
    3

    Ух како боли овај историјски директ право у лице !Господине Грубач наклон до пода.Стрпљиво, елоквентно,и аргументовано.Само тако наставите,да разгрнемо дукљански мрак.

  8. 14
    2

    Лажни историчар

    Постоји у Црној Гори једна навика, а то је да свако даје себи за право да се бави историјом. Суштински свака баба са Цетиња мисли да зна историју боље од онога који се бави историјом професионално.
    Постоји један назови историчар у Црној Гори који је по вокацији правник, али ето хоби му је историја. Овај назови историчар и србомрзац који се нарочито бави периодом 1918 – 1919. је изговорио море небулоза, неистина, једноставно речено – он је један од оних дукљанских гласноговорника, који по сваку цијену желе да промијене свијест народа у Црној Гори и да направи новог човјека који би се вјероватно звао Дукљаникус депеесикус србомрзиус.
    Овај назови историчар покушава кроз своје јавне наступе да убиједи људе око себе да Срби у Црној Гори никада нису живјели, већ да нас је ето неко увезао, мoгуће је да је то био неки васионски брод који нас је, ето, изручио једног лијепог дана у Црну Гору.
    Шта год да поменете и који год аргумент да изнесете да је Црна Гора кроз историју била српска држава (а да данас мора бити и српска) овај назови историчар побија једним те истим аргументом. Наиме, Аџић има ту навику да сваки документ у којем се спомиње Србин и српско у Црној Гори назива фалсификатом Пашића или како он већ каже “Све је то фалсификат Пашића“.
    Колико је то пута поновио постаје трагикомично, наиме по Нолу испада да Никола Пашић у свом животном вијеку није имао никаквих других обавеза осим да долази у Црну Гору како би фалсификовао историјска документа.
    Да је фалсификовао све за шта га дотични назови историчар оптужује Николи Пашићу би требала три живота минимум. По свему написаном испада, а то је и истина да је Ноле оптерећен Николом Пашићем, искрено мислим да сваке ноћи сања Николу Пашића.
    С друге стране, он нема никакав проблем да велича колаборационистички зеленашки покрет 1941-1945. и идеолога ток покрета Секулу Дрљевића којег озбиљни историчари сматрају црногорским усташом пошто је један дио рата (1944-1945) провео код усташког поглавника Анте Павелића.
    О коме се заправо ради најбоље нам свједочи информација да је Дрљевића из Црне Горе протјерао и Пирцио Бироли. А тек шта рећи о томе у какву екстазу пада овај назови историчар када се помене име Крста Поповића, то се просто не може ријечима описати и ни са чим упоредити.
    По Нолу таквог војсковођу свијет није видио, таква људина никада није постојала, а суштински се ради о истом склопу какав је и Дрљевић, у питању је најобичнији колаборациониста и издајник. Суштински овај лажни историчар настоји да одбрани неодбрањиво.
    Овај лажни историчар је свакако неко чије књиге не треба читати, а његове ставове никако али баш никако не треба узимати у обзир. О њему и његовом историјском писанију моћи ће се писати књиге са насловом нпр: “ Сва лупетања лажног историчара“, “Историјски фалсификати Н.А“ итд.
    Једино ми је жао Николе Пашића, јер свако изгледа може дати себи право да да историјски суд о њему.

    • 8
      1

      Ocrni ti Krsta Popovića a on samo odan velikosrpskim Petrovići na a još je i sam pisao da je Cg ona zemlja koja je čuvala i sačuvala iskru slobode Srbinove. Ne damo im ni Krsta jer njihov nije,oni tako ne misle.Njihov je Alija,Orić,Budak,Tudjman i Pavelić,Haradinaj i sl.srbski izrodi.oni su u toj kategoriji.

      • 11
        1

        … Naravno da im ne damo Zrna Popovića, ni sve one druge Srbe zelenaše, koji nesrećom pođoše u Božićnu pobunu, vjerujući da rade najbolje za nezavisnu SRPSKU Crnu Goru!
        … I oni su jednako naši.
        Eto njima Sekule i gomile crnogorskih ustaša, nek se njima kite, jadi ga znali!

        • 0
          8

          Oce li Djikan-lazni citirat kako je i dje prof dr Slobodan Tomovic napisao da je vjekovima Crnogorska crkva bila autokefalna i kako je to isto tvrdio i dje srpski patrijarh Varnava Rosic? No, Djikan je jedva pismen, pa ne zna vjerujem. No, coek se uci dok je ziv

  9. 4
    1

    Биће да је доста времена утрошено да би се одбранила истина а то се не ради…она је ту у свом изворном облику, ако хоћете – на изволте. Ману јој не могу наћи све да изврну и свет наопачке.
    Једино што мора да се брани јесте лаж. И то свакодневно, мукотрпно и предано. Сваког дана. Из часа у час. Јесте то калај работа ал сувише добро плаћена.
    Него, пустимо ми њих нека раде, шта ми да радимо са нама самима Србима? Хоћемо ли се сложити? Онда би ОВИ постали већи Срби од нас самих Срба!
    Поздрав браћи Србима из Србије.

  10. 9
    0

    Kuku nama, prodje nam pola zivota ubjedjujuci ustaske agente poput Adzica u istinu. Znaju oni savrseno istinu, no ih placaju iz NDH da pisu tekstove po kilogramu. Noletu ne smeta sto se gusi u sopstvenim fekalijama. Svinjama je obilato u glibu. Mi se orlovi gnusimo takvoga zivota.

    https://m.youtube.com/watch?v=Vm4sZifp2vQ

  11. 1
    4

    Bugari – …..
    Serbi su naipre u kraljevstvu Serbskom(sadasnjoj provinciji Turskoj Serf-Vilajet) s obe straneMorave inzmedju Timoka, Drine,Hema, Save i Dunava obiscavali; poslj su pak narocito pri koncu 17 vjka u Avstr. Slavoniju I juznu Madjarsku presli i tu se naselili. Oni se zloupotrebitelno i Raci nazivaju ot inostrani, er neka cast Serbali zivi oko reke Rasce, koja je nekad celu zemlju Serbsku na Serbiju I Rsciju delila.
    U Serfvilajetu ima Serbalja 900.000; u Madjarskoj pak, iskljucavajuci Slavoniju; 338.000 dakle svega 1238000; svi su vostocn. pravosl. cerkve.

    Bosnjaci zive izmedju Drine, Verbasa, Save , Dalmacije i Hema, cislom 450000; ispovedaju ili Islam, ili Rimokatolici, ili parvoslavni.

    Cernogorci (Montenegri) nazivaju se Slovenski obitatelji planina Cernogorskih u Turskoj Albaniji, koji se ot primorja Antivarskog do Bosne proteze. Ot Turaka nikad nisu pokoreni bili; I dan danasnji jesu slobodni i nezavisimi. S njima upravlja Episkop I Mitropolit Petr Pretrovic. Ima ij preko 55,000 ljudi, koji su svi izlisja pravoslavnij vost. Cerkve sinovi.

    Ovo je urednicki tekst o koljenima slovenskog naroda (na str. 56-58) objavljen u prvom broju Matice srpske (uprvobitni naziv: Serbski letopisi) – za god. 1825.

  12. 4
    2

    Nije mi jasna ova nekakva „borba“,ako necete da od ovg nesrtnog Adzica napravite jos i mucenika,bilo bi dobro da se okrenete nekim drugim stvarima,a ako krenu bice im to zadnje krecanje.

  13. 3
    8

    Patrijarsijska i sinodalna Enciklika Velike Vaseljenske crkve iz 1904, koju su potpisali carigradski patrijarh Joakim III i 12 arhijereja Cagigradske patrijaršije, veli i ovo: „BLAGOSLOVENI BOG I OTAC NAŠEGA ISUSA HRISTA, OTAC MILOSRĐA I SVAKE UTJEHE, KOJI UVIJEK IZLIVA SVOJU BLAGODAT NA NAS I DOIJELI NAM U POSLJEDNJE VRIJEME VELIKU I UMIRUJUĆU MILOST PRIMANJA I ČITANJA DOBRODOŠLIH NAM I CIJENJENIH BRATSKIH SLOVA SVETIH BOŽIJIH CRKAVA: NJEGOVE SVETOSTI PATRIJARHA SVETOG JERUSALIMA I CIJELE PALESTINE, VISOKOPREOSVEĆENIH PREDSTOJNIKA SVETIH SINODA SESTARA-AUTOKEFALNIH CRKAVA RUSKE, RUMUNSKE I SRPSKE I TAKOĐE SVETE CRNOGORSKE CRKVE BOGUPODOBNOG PASTIRA“. Ovo je objavljeno u monografiji „Patrijaršijska i sinodska enciklika“, u Konstantinopolju na grčkom jeziku u patrijaršijskoj tipografiji 1904, na strani 73. Faklimil njenog originala na grčkom jeziku objavio je Vladimir Jovanović u knjizi „Crnogorska pravoslavna crkva između Petrograda i Carigrada“, Podgorica, 2013.
    Pa sad recite da je i ovo izmišljeno!!! Pobijte Carigradsku patrijaršiju i njen službeni dokument iz 1904. ako možete? No, ne možete, zato ovako i „pjenite“ i „prodajete maglu“ neupućenima!

    • 3
      1

      Цариград је преко владика фанариота пљачкао Србе а и 2 пута су нам укинукли патријаршију,на Душана због тога и да је цар бацили анатему итд…ЦГ се са тиме није мирила па зато св Петар ЦТ и пише да је ЦГ САЧУВАЛА ИСКРУ СЛОБОДЕ СРБИНОВЕ. Исто пишу и касније и Петровићи други и Крсто Поповић. Дакле цг црква је србска,етнички,а што се она у србији звала србска то је због земље која носи исто име,исто и катрловачка по граду или далматинска по области. Ваш закључак је мањкав јер из чињенце помињања срб и цг цркве изводите каснији закључак да цг није била србска по етничуму,по томе можемо да закључимо и да кипарска није грчка а је,по народу,или да Косовари нису Шиштари јер им је ето држава чистог србског назива,од тога што су се ти војске КОСИЛЕ…како су ЦГ сачувалчи то предаље боље од Србијанаца који спомињу птицу кос.

      • 2
        7

        Krsto Popovic je tvrdio da je Crnogorska crkva autokefalna i da su se velikosrpski okupatori, oficiri, izrugivali sa njenim svetiteljima javno na trgu u NK decembra 1918. Procitajte Krsta i drugova raport objavljen 1920 u Rimu u kniizi „Nekoliko stranica iz krvavog albuma Karadordjevica“, zvanicno izdanje Crnogorske vlade u emigraciji.

        • 9
          0

          U toj knjizi nikada ne piše srbi no vazda srbijanci.lađeš da je govorio o velikosrbstvu negativno…i jezik je u toj knjizi samo južni dijalekt na suprotnoj istočnog.dakle isti,srbski jezik samo što je slavica nsmetana,ne rekoše srb jezik

  14. 0
    4

    Чињенциа да прије 1918 нисам нашао спомен 4 оцила на цг капама не може се интерпретирати као посрбљавање од 1918.до тада тобоже несрбских Цгца..но је разлог тај што су иницијали Петровића постали табу,а србство није још постало табу…па се и то увели,а Грубач је навео у НК 4 оцила,изнад из гласа цг,а ево и Мило Јововић пјесник Србин католик из Бара како пише крајем 19.в. СССС пјесму.. http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/bosanska_vila/1896/03/b005#page/4/mode/1up +++ а ево и Грубачев цитат,оригинал:
    укуцати стр 3.

    http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=2995&skrd=1# +++ спркс народна читаоница БАР а данас избјегавају навести пуно име,па се поставља логичан закључак да се ради расрбљавање и скривање истине а не посрбљавање. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%83

  15. 2
    9

    4 ocila su u CG uvedena 1918 na silu poslije okupacije i aneksije CG od strane „bratske“ Srbije. To je i prof. dr Aleksandar Stamatovic, priznao prije dvije decenije u jednom TV duelu sa Novakom Adzicem. Pitajte istoricara Stamatovica ako ne vjerujete. Inace ognjila, kresala, 4s nijesu izvorno srpska nacionalno, vec su preuzeta od nekadasnje Vizantije, tj dinastije Paleologa. Inace, Osmansko carstvo je dopustilo da ona budu dopustena u srpskoj heraldici kad je Srbija bila u vazalnom odnosu prema Osmanlijama.

    • 4
      0

      Ниси у праву, јер су изнад наведена 2 линка доказа да у ЦГ има помена о 4С и прије 1918. а нема ни један да је насилно увођено.На капу је вјероватно након 1918,али јасно је зашто,да не буду иницијали Николе,који је постао табу. Иначе,4 оцила нису изворно ромејски симбол јер је то још од антике обичај на нашим просторима. Бабе католкиње БиХ се тетовирају с тим знаковима,и сличним,..а ево доказ да је и у прадавнини тај знак код нас уобичајен: http://www.prehistory.it/…/danube…/danube_script_05.htm

      SESTI RED OD DOLЈE NA GORE IMA KRST SA 4 OCILA.ПРАИСТОРИЈА!

    • 7
      0

      Ти то озбиљно ?!Пођи у музеј Марка Миљанова па ћеш видјети његову капу са 4 С.А он је умро много прије 1918,и ту је исту капу носио и док је био перјаник краља Николе.

  16. 2
    10

    Pavle A. Rovinski, istoricar, Rus, u knjizi ciji je original tiskan u Petrogradu 1915, a u CG je njegova knjiga objavljena na CT 2004 pod naslovom „Crna Gora u proslosti i sadasnjosti“, tom 4, na str. 128 je precizan i tacan kad veli: „Crnogorska crkva sa sjedistem mitropolita na Cetinju, poslije katastrofe koja je zadesila srpsku Pecku patrijarsiju, ostaje do nasih dana autokefalna, nezavisna, nezavisna od bilo kakve vise crkvene vlasti“. To je pisao Rovinski, a valjda njemu trebamo vjerovati, jer je bio licni svjedok autokefalnosti Crnogorske crkve dok je boravio dugo u CG u eri knjaza/kralja Nikole. Pa nije nam valjda za istorijsku nauku znacajnije sto izmisljaju i dokono domisljaju gospoda Grubac, te Milan Knezevic, Miroslav Djukic, neki tamo Djikani, Cetnici i ostali nicovi od onoga sto Rovinski uvjerljivo i cinjenicki pise. Srdacna i besplatna jer je nauka u pitanju g. Vojinu Grubacu da procita sto je Rovinski pisao o Crnogorskoj autokefnoj crkvi. Ocekujem da g. Grubac nabavi knjige Rovinskog o CG i da makar procita fragmente koji se ticu CPC.
    Srdacno Vas
    Novak Adzic

    • 10
      2

      … Pavle Rovinski, svjedok autokefalnosti!???
      Svjedok!???
      I što sad pametan da kaže Adžiću!?
      Kad to Adžića, za kog se još i kaže da je pravnik, elementarno ne razumije da je pitanje autokefalnosti jedno čisto formalno pitanje! O čemu se, izvan stroge kanonske forme, autokefalnost ne prosuđuje, kamoli svjedoči!
      Niko! Bili ko, makar najviši neki autoritetet!
      “ … Ni bilo koji carski, ni vjerski autoritet …!!!“
      Kako on, lažni istoričar budi opravdanu sumnju i u svoje pravničko obrazovanje!

      Opet, mene je obradovao, tako kako “ četnik “ piše velikim slovom. Zbog toga kod mene ima veliki plus, Adžić!
      Možda od njega jednog dana nešto i bude!

      • 2
        4

        Dje vam je sv. Savi i Joanikiku tomos o autokefalnosti? Nemate ga, kad ga nadjete javite se! I objasnite kako vam se i zasto osmanski pecki patrijarh Gavrilo IV Hromi poturcio, javno islamizirao u zna podanistva Stambolu, a kako je i zasto patrijah srpski Jovan Kantul radio na uniji sa Papom i Katolickom crkvom? Pozz

    • 10
      0

      Питање за Аџића: да ли сте свјесно фалсификовали посмртовницу Мијушковић Шћепана брисдањерм знакова навода код посрбљавају да испадне да неко посрбљује буквално тобоже бесрбске Цгце или сте сами насљедили и некритички прихватили ту фотомонтажу која је на хр вики.ја сам видјео оригинал посмртовницу на нету са знацима навода код посрбљавају,а и један аутор на Монтенегрини за разлику од вас ставља наводнике ту: Ко лаже Новак Аџић или Владо Мићуновић око тога да ли неки ПОСРБЉАВАЈУ ИЛИ „ПОСРБЉАВАЈУ“ ЦРНОГОРЦЕ. На истом сајту у 2 текста, 2 верзије посмртовнице као и на нету што има оригинал са наводницима и фалсификат на хр вики са ОБРИСАНИМ НАВОДНИЦИМА, да испаде да је неко буквално несрбске цгце посрбљавао.

      Novak Adžić:
      BRIGADIR ŠĆEPAN MIJUŠKOVIĆ (1872-1924)
      Zlikovci, koji su poslati +++da posrbljavaju Crnogorce+++ nijesu Srbi no dahije, ciji zlocini trijumfuju u Crnoj Gori blagodareci zastiti onih koji su pozvati da stite javnu bezjbjednost i zakonitost.
      Tijelo pokojnikovo bice sjutra 2. o. m. u 8 sati prije podne preneseno iz ovd. Crkve u Poviju o cemu ovim izvjestavamo srodnike i prijatelje pokojnikove.

      Niksic, 1. maja 1924. god. Ozaloscena PORODICA

      http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_izmedju_1_i_2_svj_rata/brigadir_scepan_mijuskovic.htm

      +++

      Vlado Mićunović
      KRVAVA MISIJA MILANA KALABIĆA U CRNOJ GORI

      http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/bozicni_ustanak/krvava_misija_milana_kalabica_u_cg_v_micunovic.htm

      Zlikovci, koji su poslati +++ da “posrbljavaju“ Crnogorce, nijesu Srbi no dahije+++, čiji zločini trijumfuju u Crnoj Gori, blagodareći zaštiti onih koji su pozvati da štite javnu bezbjednost i zakonitost.
      Tijelo pokojnikovo biće sjutra 2. o.m. u 8 sati prije podne prenešeno iz ovd. crkve u Poviju, o čemu ovim izvještavamo srodnike i prijatelje pokojnikove.
      Nikšić, 1. maja 1924. godine.
      Ožalošćena PORODICA

      +++

      Шта је написала ожалошћена породица да неки Срби БУКВАЛНО ПОСРБЉАВАЈУ НЕСРБСКЕ ЦРНОГОРЦЕ ИЛИ ДА ЈЕ БЕСМИСЛИЦА ДА СУ СРБИЈАНЦИ, КОЈИ СУ ДАХИЈЕ А НЕ СРБИ, ДОШЛИ ВЕЋ ДА „ПОСРБЉАВАЈУ“ НАЈСРБСКИЈЕ СРБЕ?

      • 9
        0

        И још једно питање око писма, за Новака Аџића, да ли пишете (на нету) само латиницом јер сте ватрени цг националиста иако писмени Цгци у историји пишу ћирилицом или се од вас тражи да ширите титогорску идеологију удаљавањем од историјских коријена Зете и Црне Горе. Испада дацрногорским Србима стварате вјештачке комплексе да су уљети, дошљаци и окупатори а ви који ништа по духовној традицји Зећана и Црногораца немате исто, сем име сте као мнополиста свега тога и још у контунуитету,а дисконтинуитет је више него видан. Исто је у Босни. Кулин Бан хришћанин,писац повеље Радоје,ћирилица,србски језик предтурске Босне а све то Бошњаци немају,но ислам, латиницу, одрицање од сбрства и тобоже они су аутентични. Глупости! Јасно је да сте сви ви који сте кренули да за новац служите интересима наших окупатора удаљени од самих себе, здраве памети,духа предака,традиције и истине. Зато и имете тако небулозне теорије. Ћосовић тврди да је Симо Милутиновић увезао Србство у Цг,а Андријашевић да то није тако,да није појединац то направио но за другу опцију нису ни знали… Дакле вама осјате довијање,сплеткарење,кројење,прешуткивање много тога да би добили циљ,који је Нисмо Срби и никада нисмо ни били.а то је оно што финанцира папа,да би сјутра били католици и Талијани или Нијемци. Дакле слуге сте окупатора као и потурице некада,а то нису поносни Срби Црне Горе. Узгред, цг име је новије, није се односило ни на Брђане,Приморце,Зећане и Херцеговце св Саве,па је прича о цг нацији па још при томе несрбској више него смијешна онима који читају. Дакако да наивне можете да обмањујте али само док и сами нешто не прочитају.

        • 1
          0

          Нисам ни очекивао одговор. Ћосовић призна неке истине да су Петровићи били великосрби,а Аџић ни то неће. Обојица су у проблему, јер први онда има неубједљива објашњења зашто,а Аџић тепе своје,аутокефална,аутокефална,а ни од када,ни од кога ни да ли је та цр имала србски дух или та. Таква је природа отпадника да своје лажи морају да увијају да би биле убједљивије,али узалуд,против истине се не може. Изгледа је Аџић свјесно фалсидиковао посмртовницу Мијушковића,па зато о томе и шути.А какви су то људи,морал,карактер који фалсификују посмртовнице или пак свјесно цитирају фалсификате као истину нека свако сам пресуди.

    • 4
      0

      Г. Аџићу,

      У великој сте Ви свађи и неговору са Павлом Ровинским, а не ми! Хајде да прочитамо реченицу коју сте цитирали, да видимо шта пише. Погледајте: „„Crnogorska crkva…poslije katastrofe koja je zadesila srpsku Pecku patrijarsiju, ostaje … autokefalna,… nezavisna od bilo kakve vise crkvene vlasti“.

      Овде пише да је „Црногорска црква“ остала, преостала, иза пропасти Пећке патријаршије и да нека друга црквена власт није потчинила овај преостали део који је припадао Пећкој патријаршији себи. Дакле, Ровински не пориче да је Цетињска митрополија део СПЦ, што није ни могао, кад је владика Цетињски неспорно био егзарх Пећког трона. Ровински је видео и сведочио о остацима џамије на Цетињу, које је тамо затекао, а камо ли да би негирао непорециву истину да је Црква у Црној Гори била саставни део Српске православне цркве.

  17. 0
    9

    Stanislave cijenjeni, u zabludi ste. Sto se ne moze, dokumentovati iz istorije u istoriji ne postoji. Nema dokaza o 4s u CG prije 1918 kod Crnogoraca na kapi crnogorskoj koja se cesto uz nosnju nosila.

    • 8
      0

      Да,на капи није прије 1918.највјероватније,јер ни ја нисам нашао али је у срцима,и пјесмама,на зидовима и сл.како сам већ навео,све прије 1918.прије свега те капе није ни било,биле су раније кожне капе,шубаре као што су насликани митр.Данило,СДава и Василије,а Медаковић наводи у књизи Живот и обичаји Цгца. Милорад Медаковић у књизи Живот и обичаји Црногораца (1860., стр.174.) наводи податак да су хаљине истога кроја као у старија времена, а да су капе измењене. Раније су носили кожне капе, а тада мале, плитке, црно-црвене капице. дакле капа таквих није ни било,а многи страни путописци су описали како се тумаче такве боје,црна туга за Косовом а црвена проливена крв на Косову.све прије 1918. Даље, ношња није била каква је данас. Медаковић каже раније бијеле „панталоне“а касније модре,Сомијер за чарапе наводи пурпурне боје,а касније су бијеле чарапе и докољенице како каже Медаковић да би Шварц прије 1918 записао зашто су те боје: crnogorsku mušku nošnju je ovako opisao: „Ostali dijelovi odjeće predstavljaju tri stare srpske boje na takav način da je prsluk crven poput skerleta, pantalone su plave, a čarape bijele.“ ++ https://sr.wikipedia.org/sr-el/Bernhard_%C5%A0varc#Zanimljivosti дакле ако се мијењала и ношња и капа јасно је да је србство ту ширено преко ранијих Петровића а не у масонској краљевини тек од 1918.када кажем ширено не кажем измишљено и уведено као да га раније није било. јер и св Петар ЦТ србује прије доласка Симе на ЦТ,а и Вуцко Вуковић исто док се нису ни звали Црногорцима но Зећанима: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%BE_%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ако 1494 Црнојевићи славе Немању као црвено слово у коледару а ви кажете да је он окупатор,јасно је да ни Црнојевићи ни Петровићи нису ваши но наши,а ваш је само Тито и папа.

  18. 3
    0

    18. вијек, СВЕТИ ПЕТАР о Бушатлији:

    228.стр.писмо 65.СВЕТИГОРА,СВ ПЕТАР ЦТ,ИЗМЕЂУ МОЛИТВЕ И КЛЕТВЕ

    „…КАКО БИ ОВУ МАЛУ ИСКРУ СЛАВЕНОСЕРБСКЕ ВОЛНОСТИ МОГАО УГАСИТИ…“ 1796?

    +++

    Сви житељи Црне Горе и Брда у 19. вијеку:

    Андријашевић пише:

    Mit o “iskri srpske slobode” i “stjecištu kosovskih osvetnika”

    http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/srpstvo_u_cg.htm

    U jednom prigodnom tekstu navodi se da je Ivan Crnojević bio posljednji nezavisni srpski vladalac koji je nakon pada srpskog naroda pod tursku vlast “ugnijezdio” srpsku državnu misao u podlovćenskoj Crnoj Gori. On je takođe sačuvao i iskru srpske slobode koja je trajala za svih pet vjekova turske dominacije na Balkanu, a Turci, navodno, i pored brojnih pokušaja, nikada nijesu uspjeli da tu jedinu iskru srpske slobode ugase. Junački otpor koji su Crnogorci pružali Turcima nije samo imao značaja za očuvanje ove “posljednje iskre” srpske nezavisnosti, već i za snaženje oslobodilačkog duha kod pokorenog srpskog naroda. Crnogorci su tako podsticali duh otpora kod Srba u turskom ropstvu i jačali njihovu nadu u konačno oslobođenje. Zato se smatra da je ova “iskra srpske slobode”, koja je sačuvana u Crnoj Gori, “iz groba podigla srpski narod”. Naravno, odmah se dodaje da to Crnoj Gori daje za pravo da predstavlja srpski narod na “svjeckom divanu”.
    Ovakva predstava prošlosti Crne Gore, odnosno, idealizovanje pozicije koju je ona poslije Kosovskve bitke imala, bila je dio političkih nastojanja da se osnaži istorijsko pravo Crne Gore da bude na čelu opštesrpskog pokreta za oslobođenje i ujedinjenje, odnosno, da bude politički stožer ovog nacionalnog pregnuća. Korijeni tog prava sežu u vrijeme Ivana Crnojevića. On je, naime, započeo borbu za očuvanje crnogorske nezavisnosti, a time i očuvanje kontinuiteta srpske državnosti, u vrijeme kada su Turci već bili osvojili sve “srpske zemlje” osim Crne Gore. Uvidjevši da se ta borba može uspješno voditi jedino ukoliko se državno jezgro izmjesti iz ravnice i premjesti u teško prohodna brda, Ivan Crnojević se povukao u “tvrdo stijenje”. Iz bogate Zetske ravnice premjestio je najprije svoj dvor na Žabljak, a zatim na Cetinje. Time je, kako se kaže, ovaj crnogorski vladar “spasao državu srpsku – stvorivši pod Lovćenom Crnu Goru”.

    +++

    20. вијек, Крсто Поповић пише 1919.г.:

    „Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе Србинове“

    10. децембра 1919, у гласилу црногорске владе у изгнанству, „Гласу Црногорца

    укуцати 67 бр стр

    http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=726&skrd=64#

    чланак: ОПОРУКА ЦГ УСТАША…

  19. 1
    3

    Molim ozbiljnu gospodu Srbe i one druge Srbe Etno-profitere da mi kažu ko je bio pravi kanonski srpski patrijarh od 1389 godine, Jefrem ili Danilo i od 1690 godine, Arsenije III ili Kalinik I? Interesuje me jer je SPC jedna od rijetkih crkava koja je više puta istovremeno imala po dva patrijarha? Koja su od njih četvorice bili legitimni a ko lažni egzarhi pećkog trona? Unaprijed hvala!

  20. 2
    6

    Posto vam neznalice ne valja bilo ko od autoriteta u nauci, kanonistici i istoriji Crkve, ni patrijarsi, te mitropoliti od Petrograda, Carigrada, Atine itd koji su svojedobno priznavali autokefalnu Crnogorsku crkvu, valja li vi makar mirropolit, poglavar autokefalne Beogradske mitropilije u Srbiji od 1979 pa nadalje Mihailo Jovanovic koji je priznavao autokefalnost Crnogorske crkve u vrijeme njegovo i poglavara CPC Mitrofana Bana? Ajde, gukni cinjenicama sad, samozvani golube Djikane? Daj kontra argumente na vidjelo, navi cas, ako ih imas.

  21. 8
    1

    Ilija, što gođ da ste adžić vala, nijeste!???
    Od vas ne očekujem da podcjenjujete protivnika! Bilo kog …
    … Još manje da podcjenjujete sebe!
    A odgovor na vaše pitanje, znamo jednako obojica!
    … Koji, ustvari, nema nikakve veze sa pitanjem autokefalnosti nepostojeće CPC!
    Sami znate.
    Nego imate li vi kakvo pametno pitanje?

    • 1
      9

      Gospodine Djikane, moja pitanja su jako, jako ozbiljna. U pitanju je kontinuitet SPC, i ko je birao srpske patrijarhe?

      Gospodine Djikane, ne moze crnogorska mitropolija da preuzme ulogu čuvara pećkog trona, iz prostog razloga zato što se pećki patrijarh Kalinik II samoukinuo, ponavljam samoukinuo. Ne postoji od 1766. godine. Čovjek je pet puta podnosio ostavku i zajedno sa još pet srpskih episkopa obraćao se molbom Patrijarhu Samuilu da se zbog nagomilanih dugova pećki tron ukine. I beratom sultana Mustafe III 11.09. 1766. godine pećki tron je ukinut, i u tom beratu piše- da se ukida i samo ime uništene patrijaršije. I šta ima da čuva Mitropolit Sava, nešto što ne postoji, što je bilo pod jurisdikcijom Carigradske patrijaršije koju crnogorski mitropolit uopšte nije zarezivao.
      Pošto se pravi Srbi i Srbi etno-profiteri mnogo prave blesavi povodom ukidanja pećkog trona za koje je priznati i cijenjeni srpski istoričar Dimitrije Ruvarac rekao da je kanonično, onda treba to objasniti. Ako ja svoju kuću i imanje stavim pod hipoteku da bi pokrenuo neki posao i u tom poslu bankrotiram kao što je SPC konačno bankrotirala 1766. godine, onda banka postaje vlasnik cijele moje imovine i tu imovinu od banke otkupi Vojin Grubač onda džabe moja želja da egzarh mog izgubljenog imanja bude moj komšija Goran Kiković. Moje imanje više nije ni moje ni moje porodice već Vojina Grubača i njegovih nasljednika i nema Kiković šta da čuva. Vrlo prosto.
      CPC je samostalna i autokefalna , a to što trenutno nije priznata, neće dovijeka trajati. SPC je trenutno moćna korporacija, ogrezla o mafijaške poslove, kriminal, nepotizam i korupciju i još uvijek redovno servisira reket tzv sestrinskim crkvama da ne priznaju makedonsku i crnogorsku Crkvu. Ali, vrlo brzo će Srbija morati da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU i da postane članica NATO pakta, što podrazumijeva i otvaranje svih tajnih dosijea, pa i dosijea crkvenih velikodostojnika, što Rusiji svakako neće imponovati pa će i oni štošta progovoriti i na kraju među prvima priznati CPC. A kako se ponaša srpska vlast, inače ista po svim karakteristikama kao i crnogorska, bojim se da će vrlo brzo kompletna imovina SPC na Kosovu postati imovina države Kosovo.

      • 8
        0

        Бакићу не сјекирај се!
        Мирашева Црногорска црква је аутокегална, па је православни вјерници третирају усташком. Вјерника има нула комада, атеиста туце. Ето ти је!
        Од сад задовијек!

      • 7
        0

        Hm … Tačno vam je to za Ruvarca, kako je njemu i ta ocjena tek jedna u nizu katastrofalnih grješaka, i ne samo u materiji koja prevazilazi njegova znanja i kompetenciju!
        Ne zamjerite, cijela vam je konstrukcija zanimljiva, duhovita bez sumnje, još i o pojedinim ljudima i grupama iz crkve … ama, Ilija, ako ćemo posteno, nije u materiji!
        Kako ja znam da vi razumijete suštinu stvari, čudi me da podastirete kao dokaz turski carski Berat!?
        Diplomatija Crkve podrazumijeva svaki spoljni uticaj na živo biće crkvene Zajednice kao nasilje, pa opet postupa u skladu sa okolnostima, sa samo jednim naumom da umanji štetu!
        Spoljni poslovi Crkve, svake pa i Pravoslavne, nijesu istorija te Crkve, i bez svakog su uticaja na njen stvarni unutarnji život!
        Kanonska organizacija života crkve, koja ima disciplinski karakter, ne podliježe ni unutarnjim, kamoli spoljnim uticajima : „Ni sazivanje od strane cara, ni vaseljensko prisustvo, ni potpisi episkopa, ne garantuju suštinsko pravoslavlje iskazane vjere ili Simbola vjere. Odluke Vaseljenskih Sabora nijesu spoljni okvir i kriterijum učenja … Nijedna spoljašnja vlast ne može nametnuti Pravoslavnoj Crkvi ono što je protivno dogmi i kanonu. Zato svaku odluku Sabora mora da prihvati i potvrdi svijest Crkve „.
        Ako je to tako, a jeste, onda sami zaključite od kakvog je značaja i carski turski Berat i samoukudanje od strane Kalnika II! … I sve drugo, i svako ono mišljenje o navodnoj autokefnositi CPC, svejedno, Mitropolita, Grubača, Adžića, mene, vas, bilo koga drugog …
        O unutrašnjoj organizaciji Pravoslavne Crkve, niko i nista ne svjedoči, izvan kanona, koji ima neprikosnoven, disciplinujući karakter!!!
        O čemu jedino, izvan svakog drugog autoriteta (!!!), svjedoči kanonska forma, a o njoj odgovarajuća formalna isprava (Tomos), koji mora biti uredno popisan i uveden u diptih!
        Nema tog dokaza o navodnoj autokefalnoj CPC, o bilo čijoj, i bilo kojoj Crkvi, koji se nalazi, koga je moguće naći izvan gore navedenog!
        … A, mirske istorije Crkve, pa i Pravoslavne, su nešto sasvim drugo. Kao svaka druga istorija, najbliže raznoraznim državnim, najčešće pragmatskim političikim interesima i koncepcijama!

        Još mi ne kažete, Ilija, da i vi vjerujete u onu bedastoću o krnjoj nezavisnosti Crne Gore, koja božem nije “ zaokružena “ bez autokefalne crnogorske Pravoslavne Crkve!?
        Pa ćemo, kako, nego silom na sramotu!
        … I što još treba da nas snađe, pa da opametimo!?

  22. 7
    0

    … Nemam, Blagota.
    Jer, i Crkva, ponekad i ona, njeni djelovi i visokodostojnici, nekanonski djeluju. I oni znaju da vode politiku, protivno kanonima,rijetko, čak i dogmi!?… Kako ni u tom, posve nerelevantnom kontekstu, ni tu ne stojite najbolje sa činjenicama!
    Tako da Blagota, bez ljutnje, nijesmo u istoj materiji, dapače!
    … Samozvani!???

  23. 1
    10

    Gospodine Djikane,

    Ja imam puno razumijevanja za Srbe u Crnoj Gori, koji misle da su Srbi a u stvari su obmanuti i cijelog života lagani. Treba puno mudrosti, strpljenja, i snage da se suočiš sa obmanama i lažima, i zato apelujem na crnogorce da ne vrijedjaju i omalovažavaju Srbe za koje znaju da su dobronamjerni, ali nažalost žrvtve velikosrpskih mitova, obmana i laži. A Amfilohija i slične koji znaju istinu, a zbog novca ju kriju i lažu treba prezreti!

    • 9
      1

      Ne prećerujte, Ilija!
      … Srbi iz srpske Crne Gore, Crnogorci!
      Već da nebjesa sruše, a ni tad!
      Nije valjda da vam na um pada da nam oduzmate, kao da je to uopšte moguće, naše istorijsko, nacionalno i lokalizacijsko ime, koje sa punim pravom i ponosom jedino mi nosimo!??? … Srbi iz srpske Crne Gore, Crnogorci!!!
      Iz one četri Starocrnogorske nahije, kako drugdje, sve da ga svijećom tražite, nećete naći đavolja Crnogorca!!!
      … Ako lažan nije, koji se tuđim imenom kiti!
      Znam ja da bi mnogi danas da bude Crnogorac!
      … Mnogima u profesiju, isplativu, dabome!
      Znam i da je mnogi moj crnogorski brat izbježao iz Srbina, zaklet jednom na gorko kajanje, prije ili kasnije!
      Pa opet, mi smo Srbi iz srpske Crne Gore, Crnogorci svikli u najljepšu Planinu, strpljenju svikli, kako smo i preživjeli do u današnje dane!
      Sve smo prošli, doživjeli, viđeli i živi ostali i opstali!
      Svemu naredni.
      I da strpljivo sačekamo da se i onaj naš zalutali brat vrne sebi i nama!
      … Nije nama teško, čista srca! … Ilija, brate!

  24. 1
    5

    A dobro postovani Djikane je li bio u zabludi i blesav srpski teolig dr Blagota Gardasevic kad je tvrdio da je Crnogorska crkva autokefalna? Ili najveci jugoslovenski istoricar dr prof Branko Petranovic kad je to u svojoj cuvenoj Istoriji Jugoslavije
    Napisao? Nece biti dragi Djikane. Suvise su oni ozbiljni ljudi bili da bi se igrali sa takvim stvarima i pisali nesto sto nije tacno.

  25. 1
    4

    Prof. Jovan p. Roganovic, autor skolskih udzbenika u Knjazevini CG, je u svojoj knjizi „Crnogorski teokratizam“, Kazan, carska Rusija, 1890 napisao bas ovako da je CPC „od 1766g. bila samostalna-autokefalna“ i „Sveti sinod Ruski u vrijeme Svetog Petra, mitropolita crnogorskog, priznao je Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori autokefalnom“
    Dakle, ako koza laze, ne laze rog.

  26. 1
    5

    Bogomi , mi vrnusmo i obnovismo državnu nezavisnost , jezik crnogorski nam đeca uče , uđosmo u NATO , uskoro i u EU , sledeće je da vrnemo naše i ugasimo zadnje utočište velikosrpskog hegemonizma i imperijalizma , a to će se desiti kad tad , neće još dugo tuđi barjaci visiti na naše svetinje .

  27. 5
    0

    Аутор је исправно нотирао неспорну истину да није тачно да је Секуле Дрљевић „ревидирао“ свој српски национални осећај у „црногорски“ 1937. године, како то тврди г. Аџић, већ је то учинио током II Светског рата. Заправо, Секуле је метаморфозу из Србина у Црногорца доживео тек у Загребу, током боравка у Умоболници. Сам Бог зна каквом је психофизичком терору од стране Павелићевих „доктора“ тамо био изложен, како би коначно преломио и од шарлатана постао црногорски усташа! Срећом, остали „зеленаши“ (сем вечитог „студента“ Штедимлије) нису били под директним загребачким утицајем, па нису постали национално Црногорци. Корен црногорске нације, ипак, треба тражити примарно у одлукама Дрезденског конгреса КПЈ. Метаморфоза те нације касније у montenegrizam, ипак је обављена под утицајем загребачке луднице,а под диригентском палицом покојног дон Бранка.

    • 2
      6

      Pustite g. Miroslave tlapnje velikosrpske koterije i njenih strebera. Jeste li culi za prvog skolovanog crnogorskog istoricara moderne Marka Dragivica i citali njegovu studiju „Rusija i Crna Gora od 1780. do 1790, Materijali za istoriju CG u vrijeme vladanja vladike Petra I“, Glasnik Srpskog ucenog drustva, br. 72, Beograd, 1891, str. 217, dje Dragovic eksplicira da je vladika Sava Petrovic Njegos jos prije osmanskog ukidanja Pecke patrijarsije bio “ glava Crnogorske crkve i crnogorskog naroda“. Uzmite, pored toga i savremenu naucnu rusku istorijsko-crkvenu nauku, Vi i g. Grubac, poput recimo Vladimira Blohina, koji u monografiji „Istorija pomjesnih pravoslavnih crkava“, Jekaterinburg, 2004, str. 106 jasno konstatuje da je Crnogorcima, u otporu Osmanskoj imperiji, za razliku od drugih balkanskih, naroda, jedino uspjelo „da sacuvaju nezavisnost, kako politicku, tako i crkvenu“. Budite kao nestrucnjak za istoriju oprezni kad hocete o istoriji deklamovati. I preporuka procitajte i nabavite sjajnu knjigu Vladimira Jovanovica, „CPC izmedju Petrograda i Carigrada (1766-1918)“, CT-PG, 2013. I trsite vise sa pricom o Drljevicu, on je znao, pisao i govorio da je CPC autokefalna. Pa bio je u to vrijeme ministar prosvjete i crkvenih poslova Knjazevine CG.

      • 6
        0

        … Istorija poznaje mnoge naučnike koji su tvrdili da se Sunce okreće oko zemlje, još poneki i da je ravna ploča!
        … Kritički um je ono što vam je u manjku, Adžiću!
        Još i nerazumijete da je pitanje „autokefalnosti „, prije svega procesno, formalno pitanje!
        A kad to ne znate, nije ni čudo da ništa nerazumijete!
        … Kako me vaša upornost, u svakom slučaju, zadivljuje, liše vaših skribomanskih performansi!

        • 1
          7

          Sa Vama Djikane rado cu uci u dijalog i polemiku tek kad se vjerodostojno predstavite ko ste i sto ste, punim imenom i prezimenom i strucnim ili naucnim i drugim fakultetskim ili opcenito javnim referencama. Do tada, bicete uskraceni za odgovore na Vase komentare. Slijedite primjere godpode Grubaca i Djukica. Pa i Milana
          Dukovica. Princip je, Ja ne vodim javnu ili bilo koju i kakvu polemicku raspru za zamisljenim, imaginarnim, fiktivnim, anonimnim, vec konkretnim i realnim oponentima, koji se prijethodno javno identifikuju i legitimisu. Kad to ucinite, dobrodosli u polemos, sto bi rekao anticki mislilac Heraklit. Do tada, ne crpite se u prazno i ne trosite energiju u zaludnje rabote.

          • 8
            1

            @ g. Adžić

            … Čak ni to ne znate!?
            Polemika u principu ne podrazumjeva zakonito ad personam relaciju!
            Ona ima strogo personalnu formu kada se najneposrednije tiče učesnika. Onda ona može biti, i najčešće jeste lična.
            Drugi je onaj slučaj kada su protagonisti nesporne veličine, pa ni tad zakonito!
            Kako vi to svakako nijeste, a ni ja, barem ne da znam …
            Elem, pobrojati se ne mogu, od najranijih dana, sve one polemičke rasprave u kojima su i vrhunski umovi čak, učestvovali pod pseudonimom!
            Kako u polemici, u svakoj polemici Adziću, učjesnika može da diskvalifikuje samo njegov polemički stav, mišljenje, ništa više, ništa manje od toga!
            Inače, dva su osnovna polemička principa, od kojih jedan sugeriše da se sa neutmeljenim stavovima, koji nemaju elementarnu naučnu ili bilo koju drugu očiglednu vrijednost i referencu, ne polemiše!
            Od tog principa se odstupa samo u krajnjoj nužudi, onda kada se procjeni da je šteta od odustajanja, veća od društvene koristi!
            Kako je to baš ovaj slučaj!
            Đe vi u kontinuitetu, u javnosti kreirate „iskrivljenu sliku “ o događajima iz crnogorske prošlosti i nesavjesno i bezostupno trujete javnost!
            Krajnje propagandistički sustavno kontaminirate i onako dobrano zagađen javni prostor najcrnjom independestičkom propagandom. … Smećem!
            Jednako slabim polemičkim zamahom i potencijalom, što bi vas u svakoj drugoj situaciji bez priziva diskfalifikovalo za dalju raspravu!
            Ovako, silom prilika, samo nepojamna šteta koju činite, samo ona održava u životu, makar polemičku korelaciju sa vama!
            Paradoksalno, ali šteta koju činite, ona vas održava na površini javne rasprave, barem što se mene tiče!
            … Šteta je vaše drugo ime, kao što je moje Đikan, koje je usput i moje prvo ime!

            p.s. Budite mirni … Što se mog formalnog obrazovanja i društvenog angažmana tiče, iznenadilo bi vas … Nažalost, i vas bi makar u izvesnoj mjeri učinilo kredibilnimi!
            A moje je, složićete se, pravo da o tome odlučujem.
            Đe kada, zašto i kako sam samo Đikan, a đe sam i sve drugo.
            Kako je to izvan svakog mogućeg falsifikata i manipulacije, čemu ste vi očito skloni!
            Još se vi pečobrazno, po ko zna koji put pačate u ono što slabo znate, i još manje razumijete!
            Pa vam nije na smetnju!?
            … Ni sva ona blamaža koju trpite i na ovom blogu.
            Tako, kako ja za vaš naugasivi mazohizam nemam ni trunku razumjevanja.
            A još i neću da padnem u iskušenje da vam kao stariji dam savjet … Da budem maliciozan! Iako ste vi, da budem iskren, zaslužili jedan gori, vašem odveć štetnom angažmanu saobražen i odgovarajući postupak.

            Đikan, kako je to svakako, za ovu priliku, dovoljno!
            … I sami to znate.

          • 7
            1

            Hm, ne služi mi na čast … Naime, tek na drugo čitanje posta uočih pritajenu želju vašeg voluminoznog drugog Ja!?
            … Dječačku zar želju za uniformom milicajskom, biće!?
            Iz čega se očituje vas unutanji konflikt i onaj skaredni poriv da preuzmete i ulogu organa reda, na prečac …
            Osim što godinama sluđujete crnogorsku javnost, silujete i disciplinujute srpsko mišljenje i “ srpsko stanovište „!
            Dojmi vas uniforma?
            Kako je Frojd još onomad o tome sve rekao!
            … Vi bi, koliko vidim, da legitimiše svoje oponente!? Da im utvrdite sve po spisku, do deveta koljena …
            Valjda na korak od očaravajuće ideje, da kada smalaksate u polemici, kako već i jeste, da nas sve zajedno o jedom trošku, privedete na informativni razgovor, zar!?
            Pa ako kojim slučajem ne zadovoljimo stroge “ kanone “ montenegrinskih naučenjaka, nauke o brzoj, obnoć nacionalnoj pretvorbi u najljepšoj Planini, ako u tome ne uspijete, da nas stavite na led.
            Da mrznemo u Spužu, dok ne opametimo!
            Dok nas ne ućerate u pamet, imate više kad!
            U vašu pamet da nas prićerate, kako, nego vaspitnijem mjerama.
            Mjerama iz one samohrane godine, godina, dugih godina đidovštine!
            Kada su ono i onda, baš tim mjerama, plavijem mjerama, plavijeh milicijskih uniformi i kožnijeh mantila sive boje, ćerali Srbima Srbina iz glave… Pa ućeravali u pusto, u to pusto, na utrinu ućeravali nacionalnog Crnogorca, Novocrnogorca!
            Sve lepijem i probranim riječima, Srbina, silom Srbina u Crnogorca!
            … Kako vas to i danas, i danas vas žulja to džaba posla, ne obavljena!
            Otud vas žulja i navodna autokefalnost CPC!
            Otud ta grozničava zapitanost o tome jesmo li jednom bili što nijesmo, autokefalni!?
            Još nam samo to fali pa da budemo samo Crnogorci, autokefalni!?
            Ništa Srbi!
            ..Smučilo mi, kad po drugi put pročitah Adžića, bliže argumentu sile, najdalje pameti!
            Kako je to oduvjek, i danas tako, u nesrećnoj nam državi, đe ljude kandžijom isćeruju iz sebe, u državi toj, onomad srpskoj Crnoj Gori!
            Eto, ispunila vam se želja. Kako me je drugo čitanje vaših besmislica učvrstilo u uvjerenju da je svaka dalja polemika sa vama besmislena. Od nikakve koristi!
            … Ni vama, ni meni, ni javnosti.
            Nikom korisna, a meni još i danguba.

        • 1
          2

          Bas me Djikane zanima sto Vi mislite o pisanju sepskog zadarskog episkopa dr Nikodima Milasa, u knjizi „Pravoslavno crkveno pravo“, Zadar, 1890, drugo izdanje Beograd, 1926, u kojemu Milas naucno i kanonski dokazuje i pokazuje da je Crnogorska crkva vjekovima autokefalna crkva? Unaprijed hvala na odgovoru, Vasem eventualnom.

      • 1
        0

        А ђе дирну у Саву петровића , па нереално, у ствари такава вам је сва прича. Сад би ја требало да наводим списе ђе се не двосмислено види да је Сава српски црквени велико достојник, и да су Црногорци срби, али како је вама то одлично познато, као и многе друге ствари, изоставићу. Схватам донекле потребу да се буде национални Црногорац, ако је она искрена, али шта је мотив да убјеђујете да је црно бијело, кад и само црно каже да је црно а не бијело. По моме мишљењу ту часног и поштеног мотива нема, већ је по сриједи низак ниво морала. Јер што се тиче историје, ту су ствари више него јасне.

      • 2
        0

        Г. Аџићу,
        не спорим ја владици Саву да је био “glava Crnogorske crkve i crnogorskog naroda“, у своме времену. Међутим, „црногорска црква“ у том времену је Српска православна црква у Старој Црној Гори (четири нахије без Брда), а „црногорски народ“ је управо то, припадници племена у те четири нахије, народ који живи на том подручју, не нација, јер је црногорску нацију прогласио Милован Ђилас, 200 година након владике Саве Петровића. Национално, сви су били Срби. Све Ви то добро знате, само конструишете у прошлости пројекцију својих жеља.

    • 1
      7

      Znameniti Crnogorac, Piper, Stedimlija pisao je mnogo puta ubjedljivo o Crnogorskoj crkvi. Velite, g. Miroslave Djukicu da nije zavrsio fakultet; to je tacno, ali je bio student. No, bio je i veliki znalac iako nije imao visoko formalno obrazovanje. Pa ni Vas Sveti Sava nije bas neke skole zavrsio; formalno visoko skolsko obrazovanje nijesu imali ni crnogorski mitropoliti, makar ubjedljiva vecina, ali jesu stvarno imali prilicno znanje i obrazovanje, a vec da ne govorimo o srpskim, politicarima, mitropolitima, patrijarsima, drzavnicima, recimo Karadjordje ili Milos Obrenovic itd, ali u ovoj prici jedino su relevantne ocigledne i odlucne istorijske cinjenice. A one kazuju da je CPC bila autokefalna i u nauci je to vec utvrdjeno kao nesporno. Kao sto je evidentno da Srbi u Srbiji pod Osmanlijama i nakon hatiserifske autonomije do polovine 19 vijeka nijesu ni znali ko je sv. Sava Nemanjic. Sveti Petar Cetinjski i Crnogorski i vladika Rade nikad u zvanicnim zapisima nijesu ni spomenuli sv. Savu. Ali, vladika Rade jeste autokefalnu Crnogorsku crkvu, ciji je i bio prelat i poglavar, u sluzbenoj prepisci sa karlovackim mitropolitom Josifom Rajacicem.
      Zato g. Djukicu ne veli zalud ona rimska sentencija: „Oprez je majka mudrosti“. U najmanju ruku prije srljanja, pozovite oprez u pomoc, makar kao mudrog konsultanta.

      • 5
        1

        Г. Аџићу,
        не спорим ја Штедимлију у томе што је био студент, или што није завршио факултет. Не примам га ја на посао, па да испитујем да ли испуњава услове конкурса! Лично ме није брига шта је Штедимлија завршио или није! Колико је он био „знаменит“, чуо сам од самих Пипера; О његовој убедљивости као усташког пропагандисте, не треба трошити речи. Сад сте кренули у рехабилитацију једног ноторног зликовца, два пута осуђеног ратног злочинца, јер је „знаменит“?

  28. 3
    3

    Ortodoksne lazi ovaj covjek iznosi:
    1.Postoje Sloveni ,a ne Srbi,5000godina unazad
    2,Srbe su izmislili Vizantijci i dali Im hriscanstvo ,zato se u Crnoj Gori Srbima smatraju pravoslavci,a u Jugoslaviji katolicima Hrvati koje su izmislili Franci,iako to nidje veze nema.
    3.Srbi i Hrvati su najgori slovenski soj.Sve su ucinili da uniste slovenski rod ,obicaje,kulturu pod plastom hriscanstva ,te jevrejske sizme.
    4.I Dan danas ti placenici rade za jevreje i podmecu nam lazi kao ovaj doticni gospodin,Amfilohije i svi svestenici diljem Jugoslavije ,pravoslavci i katolici.
    5.Placeni su od jevrejskih sluzbi Rusije ,Hazara i americkih judeohriscanskih plemena da nas drze u ropstvu.
    6.Nastavicu drugom prilikom,a sad cu da vam kazem kolikom se ovaj covjek Gebelsovskom indoktrinacijom bavi da je upotrijebio srpstvo u kontekstu u jednom tekstu preko 50 puta.Subliminalne poruke je studirao ,Ali pasce i vase hazarsko carstvo kad tad,a blizi mu se kraj,svi ratovi ,bijede sto ste prouzrokovali.
    P.s.Potrazite spisak ruskih milijardera,o americkih da ne govorim.
    I objavite komentari,jer cu vam GA svaki Dan slati, dok GA ne objavite.

  29. 2
    1

    … Ilija brate, pobogu!???
    Pa čitav narod im je bio doušnik, jadi ga znali! I amo i, tamo!
    Ođe, bezmalo do pošljednjeg. Skoro je isto tako i dan danas!
    … Nije valjda da samo ja i ti ne znamo kako je onomad UDBA ođe organizovala nacionalne i građanske partije!?
    Neće biti da ne znamo!
    Valjda i oni koji ćute i prave se ludi, valjda i oni, svi mi, makar ponešto o tome znamo!
    A znamo …
    Kako je to meni, onaj koji je sve to organizovao i držao pod kontrolom, a sticajem okolnosti, pod njegove stare dane postadosmo i dobri prijatelji, sve što sam slutio a nijesam znao, sve mi on do tančina ispričao, i ko, i kada i kako! Bogumi i zašto!
    Kajao se …
    Veli, da pojmio nije kuda to vodi! Vjerujem ja njemu, i za jedno i za drugo , vjerujem!
    Vjerujem i da se iskreno kajao. I to mu vjerujem.
    A crkva? … Ona? Pa, i oni su ljudi, zar ne?
    … Još su i meni jednom kazali, u oči smo se gledali, da ne znam što propuštam!
    Znam ja, dobro ja znam što sam propustio, ali još pobolje znam i zašto nešto propuštam! I onda znao, i danas znam!
    Nemam čime da to platim!
    Skupo je to meni bilo, najskuplje!
    Siromah sam ja.
    … Nemam ti ja!
    A i crkva … I ona? I ona im se, skoro pa im se izmigoljila iz ruku!
    Još i ovaj jadni naroda! I on, sapet između svih onih adžića i UDBE!
    Pa ih jedni sluđuju, a drugi ućeruju u pamet!
    Da je narodu da samo za tren počine.
    Još i on, i narod da se nekako iskobelja iz stupice, e onda će Crnoj Gori da svane!
    Pusti crkvu, Ilija.
    Da mi vidimo što ćemo u mirsko da činimo, prije nego načisto propanemo!!!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here