Грађани верују у пост-истину, прихватају живот који нема везе са чињеницама
1 min readЛаж је постала легитимна, било да је реч о квази-науци или жутој штампи. Вести се, с једне стране, цензуришу, а са друге измишљају. Стварност се улепшава, и то све иде до границе доброг укуса, која подразумева да су грађани идиоти и да је у циљу њиховог залуђивања дозвољено све. Сурова стварност потпуно је избачена из употребе, а власт нас, лажући, убеђује да живимо јако добро. И да ће бити још боље. Треба само мало да сачекамо,“ казао је редитељ Горан Марковић осврћући се на израз „пост-истина“ који је Оксфордски речник недавно предложио за своју реч године, а који је заиста обележио стране медије у протеклој години.
Он у појашњавању овог појма у домаћем контексту помиње реч дистопију, такозвану негативну утопију, које проналазимо код писаца попут Замјатина, Хакслија и Орвела.
„У својим делима, они на песимистички начин осликавају будућност човечанства, пишући како је све контролисано, забрањено и манипулисано. У таквим, будућим друштвима владају загађење, сиромаштво, политичка репресија и тоталитаризам (да ли вас ово подсећа на нешто?). Најпознатији приказ дистопијског друштва је Орвелов роман ‘1984’,“ пише Марковић и додаје да што је стварност суровија и мрачнија, негативна утопија је лековитија.
„За разлику од уметности, која подразумева измишљени свет, ми у Србији живимо у правој, стварној дистопији. У ситуацији у којој се тренутно налазимо, појам пост-истине подразумева напуштање очигледних чињеница и њихово кривотворење, од прекрајања историје, до извртања онога што видимо голим оком.“
Понекад је то стварно чудно, каже, то што толико људи верује у нешто што је сасвим супротно од онога што им се заправо догађа.
„Што прихватају живот који нема везе са чињеницама и сматрају да је оно што им се нуди – а то је гола лаж – истина. У ствари, верују у пост-истину,“ истиче Марковић. За разлику од „1984“ у којој Орвел предвиђа једну строго уређену тоталитарну машинерију, овдашње околности, говори Марковић, више личе на „Животињску фарму“, не у симболичној форми, већ буквално.
„Као да смо сви сатерани у тор у којем дивља борба за опстанак представља једино правило понашања, а људскост и емпатија више не постоје. А тај тор налази се на тамној страни месеца.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ове ријечи феноменалног Горана Марковића су Јеванђеље!