Госпођа Видовданка: О поетици Милице Краљ

Пише: Перивоје Поповић

„Ах, та дивна поезија, искра таинствена!“ Његош

Један од наших најистакнутијих савремених интелектуалаца, проф.др Синиша Јелушић у интервјуу који је дао угледном младом ствараоцу мр Александру Ћуковићу за „Ћирилицу“ бр. 7, стр. 8, између осталога каже: „Подсјетићу да се  у свом изворном значењу култура ( дакле и умјетност, пјесништво; прим. П.П.) односи на култ, обликовање, васпитање. Нема сумње да је култура ( поготову у значењу култа: Дух трасцеденције, религије – ми додајемо и Поезије) она фундаментална потреба која придаје смисао животу. Уз то заборавили смо да је култура темељ егзистенције…

Прихватимо ли да је тако, а ми се можемо и у Острогу, слава му и милост, заклети да јесте, онда укупно стваралаштво Поетесе Милице Краљ постаје појава, бива догађај, израста као узор и надање.

Јелена Балшић и Милица Краљ – пјесникиње и литерарне јунакиње, рођене у Лазаревом царском престоном грду Крушевцу, а духовно и тваралачки стасале у Зети-Црној Гори да настане „Отписаније богољубно“ и блистателна поезија његошевског ћириличног свеспознња.

И трибине: „Микрокозма“ и „Ријеч“

И бројна њижевно  критичарска, есејистичка и публицистичка оглашавања.

И видовдански завјет да се не угаси…

Милош Црњански, високосамобитни литерарни и свеукупни јунак, симбол могуће стваралачке егзистенције: Лирика Итаке и Видовданске пјесме – фаворизује Видовдан Гаврила Принципа.

Милица Краљ – поима биће свх наших Видовдана или Повратак на Итаку заједно са земљакињом и саговорницом Госпа Леном…

Ако је Пјесништво, а Владика Пјесник  Његош каже да јесте, ако је умјетничко творење ( Господње и даље остаје у сфери недоступа) одисеја без могућности предвидивог исхода , онда нам не преостаје ништа до наде  у могући нови повратак на Итаку, у обећану земљу пјесничке Вјере, Повјерења и Бола…

Пјесништво Милице Краљ чини посебно висок узлет који својим дометом надмашује по дубини мисли, и по висини осјећања, и по љепоти слике много тога што је спознато у пјесничком поимању свијета, много тога виђеног очима ствараоца визионара.

Њена је поезија Свјетлост, њено је казивање опијеност, њена је ријеч пламен при коме се могу огријати и угријати само изабрани, они којима је дадено да гледају дубински, они са очима налик на вид Његошевог Игумана Стефана илити неког његовог сродника којега имнујемо позвањем Господњег саговорника у Лучи бескрајности.

Поезија Милице Краљ – изабрана и дописана у „ЧРНИЛНИЦИ“ надмашује и у цјелости обезличава суноврат човјековог беспућа и обасјава истински Пут Добра и Љепоте, након бројних патњи, искушења и покајања, наравно!

„Чрнилница“ је поетско осијање Милице Краљ – девет поглавља, девет пјесничких Југовића Милице Петковић Краљ…“ Не бих Ти се, Госпо повратио, ни из руку крсташ барјак дао, да ми Царе поклони Крушевац…“ Тако је у народној поезији, а у ријечи Милице Краљ – неминовно је непрестано враћање, корак по корак до суштине бијеле свјетлости Поезије:

„Падом се Песмом светим

Песмом поново створена…

јер њен пјеснички небосклон јесте и Дис  – тамо гдје „… песма недовршена цвета“.

Без страха и сумње с њоме као духовним путовођом може да се ходи Господњим путима, чак и онда кад не знамо , кад очекујемо да ће нас на том путу задесити тешко невријеме, или ће нас напасти звијери, смртно уплашити незнане немани, погодити горке недаће.

Тако је од Свјетлејшега  Духа Пјесништва казано, будући да Милица Краљ и у животу и у ријечи, и у сновима и у „Чрнилница“ јесте Косовка, јесте Госпођа Видовданка, једна и јединствена у пјесничкој ловћенској и медунској Црној Гори, посебна и неправедно недовољно спозната и прочитана на укупним просторима српске језичке културе и опште духовности…

Подгорица,

Мала Госпојина, 21. 09. 2017.Љ.Г.  (Казивање на Пјесничкој вечери Милице Краљ у Духовном центру Свети Симеон Мироточиви на Немањином граду )

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: