Гојковић: Предлог закона о морском добру вратити у радну верзију

Предлог закона о морском добру има промашен концепт, јер није уважио ниједну од кључних примједби које су се односиле на стари Закон о морском добру, сматра посланик Обрад Гојковић. Он је истакао да Предлог закона треба вратити у радну верзију.

Предлог закона о морском добру повучен је данас из процедуре од стране предлагача, а посланици Обрад Гојковић и Дритан Абазовић су поднијели захтјев да се ова тачка изостави са дневног реда, на основу закључка са округлог стола који је Матица Боке у сарадњи са бројним НВО и удружењима грађана организовала у суботу 16. марта, у Тивту.

Гојковић је рекао да комплетна процедура од радне верзије, нацрта, па до предлога закона није била транспарентна, те да је обиљежена упорним одбијањем предлагача да види оно што су јавност, невладине организације и удружења грађана покушавали да укажу.

“Јавне расправе су се одржале само на три мјеста на приморју и грађани нијесу имали могућности да укажу на неправилности, јер нијесу ни имали информацију да се јавне расправе одржавају”, истакао је Гојковић.

Према његовим ријечима, овим Предлогом закона се покушало члановима 25, 26 и 27 уредити својински режим, са рјешењима која су неприхватљивија него што је садржао стари закон.

Предлог закона је, додаје он, противуставан, јер нарушава права располагања и посједовања приватне имовине, што, сматра, резултира немогућношћу наслеђивања приватне имовине на морском добру у обиму који су до сада гарантовали закон и Устав.

“Локалне самоуправе су маргинализоване када је у питању управљање њиховом територијом, јер су овим Предлогом закона и даље лишени могућности да остварују директну финансијску корист преко издавања у закуп и концесије, већ педесет одсто тих средстава и даље служи за финансирање администрације досадашњег јавног предузећа. Чланови Предлога закона који регулишу одређивање граница морског добра су апсолутно непрецизни и не могу бити прихватљиви после најосновније логичке провјере”, казао је Гојковић.

Посебна врста проблема је, сматра он, и то што будућа Агенција, све своје извештаје, планове и програме, доноси кроз Владу Црне Горе, а да притом Скупштина Црне Горе нема никакву могућност да кроз усвајање извјештаја о раду и финансијама, затим давањем сагласности на петогодишње планове управљања морским добром врши своју контролну и надзорну функцију.

“Логично је да најзначајни природни и привредни ресурс ове државе буде под контролом Скупштине Црне Горе, као институције која је највише по природи своје функције доступна јавности и кроз коју грађани преко изабраних посланика могу најлакше реаговати када је ова осјетљива област у питању.

Да не говоримо да ли су овим Приједлогом закона требало бити посебно обрађене цјелине, као што је Бока Которска, затим ријека Бојана са својим специфичностима, наравно поштујући принцип интегралног управљања, или је потребно за ове природне цјелине донијети посебан закон.

И након данашњег скупштинског засиједања остаје нејасно шта ће надлежно министарство после повлачења да предузме да би овај Предлог закона добио подршку у Скупштини”, нагласио је Гојковић.

Он је оцијенио да Предлог закона о морском добру треба вратити у радну верзију, са јавним расправама у свим градовима на приморју, гдје би био презентован Нацрт закона, а потом га вратили у скупштинску процедуру

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: