Годишњица смрти Арчибалда Рајса, великог пријатеља српског народа

На данашњи дан 1929. године умро је Арчибалд Рајс, највећи пријатељ и једно од најзначајних имена у српској историји, човек који је сам разбио стравичну немачку и аустријску пропаганду, модернизовао српску полицију до те мере да су јој се Американци дивили и оставио у аманет отрежњнујућа дела – о нама самима.

Поруке о менталитету, снази нам, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама из његовог антологијског дела „Чујте, Срби“, данас су можда актуелније него икада.

Данас ћемо подсетити читаоце портала ИН4С на изјаве политичара које је наша редакција објавила 8. јула, на гоишњицу Рајсовог рођења.

Редакција ИН4С-а тада је питала политичке и друштвене чиниоце Србије шта би нам овај доброћудни Швајцарац данас поручио.

Некада смо Косово ослобађали проливајући крв, данас га предајемо потписом

Председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић верује да би Рајс данас разочарано поручио како у Србији, баш као и у његово време, влада непотизам и користољубље на свим нивоима власти.

„Разлику би сигурно уочио и на питању слободе и националном питању. Пре сто година су проливали крв борећи се за слободу, а данас је добровољно полажу на олтар ЕУ-ропског пута. Пре мало више од сто година смо ослободили Косово, а данас га Бриселским споразумом предају шиптарским сецесионистима“, каже за ИН4С председница ДСС-а и додаје да би Рајса сигурно мучила дилема како је за тако кратко време „наш ген толико мутирао“.

Носилац листе „Заветника“ на претходних изборима и портпаролка те организације, Милица Ђурђевић, верује да је завештање Арчибалда Рајса српском народу вечно и ванвременско, а да су његове поруке актуелне и данас, „јер их нисмо разумели и суштински прихватили“.

„Он је сагледао душу српског народа, истински свхатио његов идентитет и свест, категорије које су непромењиве без обзира на историјски тренутак. Чини ми се да би и данас, на исти начин, пун љубави према народу који га је заборавио, али гласније, завапио ‘Чујте, Срби'“, каже Ђурђевићева и додаје да његова последња жеља, да му срце почива на Кајмакчалану, уједно и последња порука коју нам је оставио.

„Да не заборавимо те светионике српства и страдања. Иако је урна одавно празна, симболика остаје иста, а његова је порука утемељена у српску државотворну и националну мисао којој се морамо вратити“, закључује наша саговорница.

Рајс не би опростио црногорско писмо и језик

Да би Рајсове поруке, нажалост, остале исте, мисли и председник Треће Србије Мирослав Паровић.

„Поручио би нам исто што и пре сто година: да се чувамо сами себе. То је доказ да као народ не учимо на грешкама које смо правили и да их упорно понављамо, а неке чак и унапређујемо“, каже Паровић и као пример наводи дешавања у нашем друштву.

„Да ли мислите да би Рајс, чак и у најгорем сценарију, могао да замисли ситуацију да у Црној Гори пишу новим писмом и говоре црногорским?“, пита се Паровић.

Сличан став изнео је и потпредседник Српске напредне странке, Миленко Јованов, који верује да би порука Рајса данас стала у свега једну реченицу, која је сама по себи довољна и као путоказ и као опомена.

„И даље се чувајте себе – то би била његова порука“, каже Јованов за ИН4С.

Има међутим, и оних који верују да би Рајс, што никада није чинио, данас био политички опредељен и „навијачки“ настројен. Колико је умесно износити овакве ставове о великану, остављавамо вама на процену.

„Рекао би: ‘Чујте Срби! За Шешељем! За слободу!'“,убеђен је Ђурађ Јакшић, функционер Српске радикалне странке.

Тако је говорио Рајс

У писаној или усменој форми, општи је утисак, Рајс је истакао више истина о Србији и Србима, него било ко други. Од духовитих, али и тачних опаски „како је најлакши начин да се неко обогати, тај да постане министар“, преко упозорења да нас лењост и дангубљење пуно коштају и ставова како ће „Истинску демократију сигурно много боље обезбеђивати савет од 25 најмудријих људи нације, него Скупштина коју је напунило 300 неких лудака, скоројевића, мутивода, себичњака и подмићивача, за које је почетак и крај демократије у њиховој личности“, Рајс је увек погађао у центар.

Међутим, можда је на данашњи дан, најбоље подсетити на његове пророчке речи о раскрсници која нас је тада чекала, а на коју смо, по свему судећи данас стигли.

„Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у ђубрету. Ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!“, рекао је Рајс.

Рекао је и „Чујте, Срби“, Да ли смо га чули и да ли га данас чујемо?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: