Годишњица нацистичког бомбардовања Београда

Београд ће данас обиљежити 74. годишњицу бомбардовања у Другом свјетском рату, у знак сјећања на 6. априла 1941. године, када су авиони нацистичке Њемачке почели бомбардовање престонице тадашње Краљевине Југославије.

Никада није утврђен тачан број настрадалих Београђана, али се процјењује да их је било између две и четири хиљаде.

Београд је 6. априла 1941. био бомбардован у четири наврата. У том тренутку град је имао око 370.000 становника, док је тог дана, према званичним подацима настрадало 2.274 грађана, док се незванични подаци крећу и до 4.000 људи.

Напад армаде Хитлеровог „Трећег Рајха“ на Београд, који је био проглашен небрањеним градом, обухватило је и уништавање болница, густо насељених градских четврти, али и потпуно разарање здања Народне библиотеке Србије на Косанчићевом вијенцу, које је подигнуто 1832. године.

Била је то једина национална библиотека која је намјерно уништена током Другог свјетског рата, а у пожару, изазваном запаљивим бомбама, нестао је цио фонд од око 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцјењиве вриједности.

Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. вијека, старих карата, гравира, уметничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и сусједним земљама од 1832. године.

Судбина Краљевине Југославије била је одлучена пучем и демонстрацијама 27. марта 1941. године у Београду против Тројног пакта који је два дана раније склопила тадашња влада Цвековић-Мачек.

На основу Хитлерове наредбе у оперативном штабу Њемачке армије донијета је одлука да се, поред Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава. Команда њемачке четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом „Казнена одмазда“, којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал-пуковник Александар Лер.

Поред Београда, нападнути су и други градови у Србији, а Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада су три дана раније напустили земљу.

Југославија је раскомадана, а Хрватска је са усташким лидером Антом Павелићем на челу, уз подршку Мусолинијеве Италије, прогласила тзв. Независну државу Хрватску, којој су припојене БиХ и Срем.

Ова нацистичка творевина створила је систем логора смрти у којима је ликвидирано више од 600.000 православних Срба 80.000 Рома и 48.000 Јевреја.

У шестоаприлском рату је било око 20.000 страдалих, али је то био само почетак четворогодишње борбе за ослобођење током које ће на просторима бивше Југославије живот изгубити више од 1,5 милиона људи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: