Глобални Ђукановић

Локално и глобално се у савременом свијету до те мјере преплићу да се у друштвеним наукама све чешће користи термин „глокално“ да их обједини на истом нивоу анализе. Заводљива, мада опасна илузија је да постоји политичко дјеловање изоловано од глобалних токова. Свака наша одлука на локалном нивоу, свака наша политичка борба у Црној Гори, има и свој глобални одраз и ефекте. То значи да се њена принципијелност и прогресивност, иако можда неспорна на локалном нивоу, да би била суштинска и аутентична мора на исти начин манифестовати и на глобалном. Због тога ме и чуди жилавост вјеровања у одређеним круговима да се може борити и изборити за демократи ју и владавину права у Црној Гори, занемарујући борбу за исте принципе али у глобалним размјерама.

Моје дугогодишње увјерење је да политичко дјеловање седмоструког премијера Мила Ђукановића представља школски примјер владавине безакоња и недемократског понашања. Ништа није слабије моје увјерење, стечено током низа година посматрања и анализе, да дјеловање НАТО савеза представља, исто тако, школски примјер владавине безакоња и недемократског понашања. По мени, НАТО и Ђукановић представљују идеалан спој. Немогуће је разликовати оно што Ђукановић ради на локалном нивоу од оног што НАТО ради на глобалном нивоу. За мене је НАТО „глобални Ђукановић“, исто као што је Ђукановић „локални НАТО“.

Могуће је, наравно, претварати се да то није тако. Могуће је (метафорички речено) забити главу у могренски пијесак и, свјесно или несвјесно, заваравати себе и друге. Не приличи, . наравно, људском бићу да се претвара да је ној, иако је јасно да има оних који раде управо то за поприличну материјалну корист. Мој предлог је да се објективно сагледају чињенице. И да се, као у књизи биланса, испод једне ставке пишу преступи Ђукановића, а испод друге, преступи НАТО. И, на крају, да се утврди право стање ствари. У том циљу бих поставио неколико отворених питања свима онима који не подржавају Ђукановића, а подржавају улазак Црне Горе у НАТО.

1. Са правом тврдите да је Ђукановић својим поступцима прекршио читав низ црногорских закона, укључујући и Устав, али да сте спремни да признате да је НАТО својим поступцима прекршио читав низ норми међународног права, укључујући и Статут Уједињених нација?

2. Са правом тврдите да Ђукановић стоји иза девастације црногорске економије, али да ли сте спремни да признате да НАТО стоји иза девастације економија држава које по броју становника и привредним потенцијалима далеко надмашују Црну Гору?

3. Са правом тврдите да је Ђукановић изазвао разарање црногорских природних и културних ресурса, али да ли сте спремни да признате да је НАТО изазивао разарања природних и културних ресурса кроз агресивна, офанзивна војна дејства?

4. Са правом указујете да Ђукановић одржава у животу мрежу коруптивних и криминогених кругова да би остварио своје приватне интересе, али да ли сте спремни да признате да је НАТО, исто тако, обавијен мрежом корупције и криминала која исисива ресурсе земаља чланица како би задовољила приватне интересе банлтарско-војно-индустријског комплекса?

5. Са правом указујете да Ђукановићев круг стоји иза „црних тројки“ које су харале по црногорским градовима и чијих смо активности и данас свједоци, али да ли сте спремни да признате да је НАТО имао своје „црне тројке“, такозване „тајне армије“, које су шиканирале, батинале и убијале политичке неистомишљенике у већем броју земаља Западне Европе?

6. Са правом указујете на постојање „прљавих“ медијских интереса који покушавају да затру сваки траг критичке мисли и отпора „ђуктатури“ у Црној Гори, али да ли сте спремни да признате да то исто ради и НАТО кроз дјеловање својих пунктова за тзв. јавну дипломатију којима би се, на вјештини манипулације и идеолошким фалсификатима, у знак уважавања, до пода поклонили и сви цензори СССР-а на челу са генералом Ждановим?

Мислим да је питања (за овај пут) било сасвим довољно. Кроз одговоре на њих, вјерујем да се може утврдити виталност и интегритет црногорске политичке, друштвене и културне алтернативе. Истина не може бити парцијална, а давно је Фројд записао да је она, ма како болна и траумачна била, у исто вријеме и врло љековита, посебно ако се размишља на дуге стазе, о испуњености појединачног живота или о квалитету цијелокупних друштвених односа. Морамо разјаснити: имамо ли у Црној Гори борце за глобалну правду и слободу, а против силе и ауторитарности или само више или мање успјешне марионете свјетских надзиратеља?

У међувремену, треба имати у виду да НАТО има алтернативу. Та алтернатива се може означити термином неутралности. Неутралност представља хуман и мирољубив приступ међународним односима и омогућава представницима неутралне државе да играју улогу моралног компаса и заступника међународног права у свијету у којем је све више помахнитале мржње и ратова, а све мање уточишта за ненасиље и праведност.

Умјесто узлетишта за ратне авионе и полигона за противракетне штитове, територија неутралне државе постаје оаза за преговоре и договоре, за проналажење компромисних и одрживих рјешења међународних проблема. Па зар је случајно што се у неутралним државама, као што су Швајцарска и Аустрија, налазе сједишта неких од најзначајних међународних организација? Зар је случајно што је управо у Швајцарској формиран Црвени крст? Зар је случајно што је бивши украјински премијер Микола Азаров у Давосу тражио да швајцарски предсједник буде посредник у разговорима између власти и опозиције у Кијеву?

Неутралност значи бити кредибилан међународни актер, прихватљив за све. И значи бити на страни промоције стабилног и нормираног међународног поретка, а против неоколонијалних, преступничких политика великих сила. Успјех борбе за унутрашњу демократизацију Црне Горе зависиће од доприноса њених грађана и грађанки демократизацији укупног свјетског система.

Аутор је професор на Универзитету Црне Горе, аналитичар геополитике и предсједник УО НВО Покрет за неутралност Црне Горе (МНМНЕ)

Објављено у дневном листу „Вијести“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: