Главни град
1 min read
У херцегновској Књижари Со, баштинику обалног књижарства since MDCCCXCVIII, од године 2004. постоји један куриозитетан ћирилични натпис: „Молимо цијењене муштерије, посебно млађе, да се књижарима не обраћају на – ти“. Дванаест година представља довољно дуг период за установити како они који се књижарима обраћају на ти не обраћају пажњу на слова, јер да обраћају, не би се књижарима обраћали на ти. Натпис је изузетно уочљив, али има људи, сложићемо се, који ипак „немају око“ за слова.
Подгорица: Глави град, 7 км (Фото: Н. М.)
Лично спадам у категорију која за то има око. Читам чак и ситнија слова на билбордима (што би требало да постане прокрибовано законом – јер фонт испод цензуса видљивости по км брзине, утиче на безбиједност саобраћаја).
Будући да увијек при себи имам неколико врста писаљки, од обичне оловке до маркера, неријетко у пошти, дому здравља или по огласним таблама интервенишем лекторски, јер ми неправилности боду очи, почев од „наших знакова“ ц, з, с без квачица („Provjerite vracen novac, naknadne reklamacije ne uvazavamo“) – до примјера типа: Продајем стан у Будву, умјесто – у Будви. Да се разумијемо, и ја говорим бокешким језиком, али на том српском никад не бих оставио оглас, или поставио натпис, ако ни због чега, а оно зато што би ме тај оглас, или натпис, потказао. Неко би помислио да је са мном могућ повољнији договор (ако бих нпр. био купац куће у Будву), или да је са мном лако манипулисати. Чак и политички.
Људи који у писаном облику не умију да изразе своје мисли доказано ни на усмен начин не успијевају да дефинишу оно што су хтјели да кажу.
Имаће томе 13 година откако сам реаговао када су црногорски умозрителници дуж Јадранске магистрале која вијуга Которским заливом поставили туристичке табле на којима је, у доњем, преводном реду, на енглеском језику писало увијек chruch умјесто church – у сусрет свакој појединачној цркви, којих у Которском заливу има оно баш. И док то нису (о не знам чијем трошку) исправили, Бокељи су се у очима странаца бламирали жешће – иако су граматикалну школу имали у 13. вијеку. У 13. вијеку.
На путу од Приморја у Црну Гору, годинама пише Пачарадје, иако се село пред Цетињем не зове тако, него Пачарађе. Непознат (и до дана данашњег некажњен!) писар, а лош ђак, ставио је пред очи цијелога свијета ч и дј заједно, умјесто да буде досљедан, па да ч и ђ остави у суживоту.
Када се у Боку улази са истока, на два мјеста у Улцињу годинама пише: Тивар. А град Тивар не постоји. Постоји на Бокељском приморју само Тиват. Опет су погријешили црногорски путописци, зовимо их тако, for fun .
Но ништа је то пред грешком над грешкама. На 7 км од Подгорице, која се Цетињу упркос прогласила главним градом – годинама пише: Глави град. Нико да окрене број и каже, људи, дану?! Да се не брукате више у очима свијета. За бијеле бубреге да објесите све оне ђетиће (ако су били мушког пола, а ако нису, скужајте, онда симболично), који су на лаком задатку да по табли посложе 13 слова – заказали.
Оставимо ли стуб вјере да постоји на страни, основни стуб сваке државе, па и Србије, па и Црне Горе, јесте стуб школства. Оно нам одумире пред очима.
Ко год види – нека буде поента овог тектуалног огледа – да на путу с Приморја до Подгорице пише Глави град, нека не лакјује, нити хејтује. Него да свима у колима каже: Гле, неписмености! Гле грешке због које нико није одговарао? Једно је Тивар, једно су Пачарадје, а друго је главни град – републике Црне Горе. Или је, можда, што кажу Приморци, то ипак иста пашта?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Na kraju ste napisali republika Crna Gora, što dovoljno pokazuje koliko je pametan autor teksta. Pod jedan, mi nijesmo Republika Crna Gora, nego samo Crna Gora i tako je po Ustavu Crne Gore.
Pod dva, da smo republika, onda bi se pisalo Republika Crna Gora, a ne malim početnim slovom „republika“.
Prvi put u životu da ispravljam nekoga ovako preko komentara, plus sebe ne smatram 100% pismenim, jer mi se dešavaju greške, iako znam kako je je pravilno, ali navika je čudo 🙂
Да, заиста – Црна Гора и није република. Наиме, „res publica“ означава опште добро, нешто што припада свима, о чему сви брину и нешто што брине о свима.
Да, да – означава државу.
Што Црна Гора није.
Нит` припада свима – у неформалном је власништву друштванцета које се углавном окупља по неким скупим хотелима.
О њој се не брине нико – они који и ручак присмачу „чашћу и слободом Црне Горе“ поменуту черупају, овима другима, „очерупанима“ не пада на памет да ту кашу једу.
Црна Гора брине само о својим неформалним власницима и њиховим евроатлантским шефовима, помилује по глави „поносне“ Дукљане (иако и њих черупа, само што то овима лакше пада јер их пљачкају „њи`ови“) док друге, поред тога што их черупа, са задовољством кињи.
Početniče, teza vam ne stoji. Crna Gora po uređenju jeste republika, zbog čega je autor i napisao malo r. Zajednička imenica: republika. Sorry.
nista tu nema novo.bio sam u Ulcinj 1977 i pisalo je na pijaci za ribu -pesljuk,a za mlijeko i mlijecne proizvode – prahimed etameut.to sam dobro zapamtio ,za drugo ne znam,ali to mi je ostalo u sjecanju.
Tekst pokreće mnogo značajnija pitanja od toga kako se na albanskom piše Bar. I ne piše da Tivar nije Tivat, niti da Tivar jeste Bar – nego piše da je nedopustivo, kako kaže Goran, pisati TIVAR – bez prethodno napisanog naziva grada na oficijelnom jeziku. Mojne sada da se počne s distinkcijama: službeni jezik / jezik u službenoj upotrebi, jer ionako – a ovo je ključno – na ulazu u Ulcinj piše prvo Ulcinj, pa potom tek Ulqin. Toliko. Za sada. A ako se i to promijeni, ok. No: i dalje tekst govori o tome da se Glavni grad nepismeno preporucuje. U cemu jeste i poenta teksta. Ili ko misli drukčije?
G-dine Gorane, Vaše pitanje je potpuno na mjestu! A i g-din Pavićević nije nipošto u krivu! Zašto se npr. ne koriste mnogo stariji, utemeljeniji i međunarodno poznati nazivi grada Bara kao što su grčki „Antibaris“, latinski „Antibarum“ ili onaj najprepoznatljiviji, italijanski „Antivari“? Umjesto toga, insistira se na albanskom nazivu „Tivar“, poznatom samo među Albancima, bez spominjanja čak i našeg naziva Bara iz vrlo jednostavnog razloga – markiranja granica tzv. „velike Albanije“, kojoj ovdašnja režimska propaganda „tepa“ nazivajući je „prirodnom“, iako tu ničeg prirodnog nema! Eto, u tome je „jadac“!
Pardon, Pavićeviću: Zašto na srpskom ne piše Bar, pa ako će ispod i po stotinu puta pisati Tivar? A?
А што то мене питате?
Питајте онога ко је то тако написао. Да је грешка – није.
А ако Вам није јасно зашто на путоказу у Улцињу нема српског имена, онда Вам ја не могу помоћи јер се, бар по мени, одговор сам намеће.
Но, нека о том воде бригу они који врше власт и у Бару и у ЦГ.
Није лијепо да се ја мијешам у односе између браће Барана и браће Улцињана.
Улцињани су, мора се признати, веома поштени – ништа се не крије од Барана. Да сјутра не буде како Барани нису знали шта се спрема.
Ако сте у Улцињу наишли на путоказ „Тивар“, то није грешка – Тивар је албанско име за Бар.
О не, никако није грешка!
Грешка је само то не знати.
Па залутати.
e moj brate na-edujemo mnogo u gramatici a pogotovo u PADEŽOVIMA
Да ли је неко прочитао Преамбулу Устава Црне Горе? У првој реченици су промашили падеж: “ Полазећи од одлуке грађана Црне Горе да живе у независној и сувереној држави Црној Гори, донесеној на референдуму од…“
Дакле: ОДЛУКЕ… ДОНЕСЕНОЈ…
Какав Устав, таква и држава, па таква и граматика.