Пресуда српском генералу Ратку Младићу, која ће бити изнета 22. новембра у Хагу, биће последња велика одлука Хашког трибунала. Овај суд, који ће остати упамћен као један од најконтроверзнијих у историји, затвара се 31. децембра. Званична церемонија затварања биће одржана 19. децембра, у дану када Срби славе једну од својих највећих слава, Светог Николу.
Трибунал су формирале Уједињене нације пре 24 године да донесе правду жртвама и помири завађене народе у региону. Убрзо је, међутим, постало јасно да Хаг има пре свега улогу да за сва недела окриви једну страну у сукобу – Србе!
„Када сам први пут дошао у Трибунал 8. новембра 1994. године, мој први утисак био је да се спрема велика представа политичког суда“, присећа се за Новости Милан Вујин, први српски адвокат у Хагу, који је бранио Душана Тадића.
„Наиме, челници Тужилаштва и Трибунала стално су били у контакту са политичким, а не правосудним органима држава насталих распадом СФРЈ, вршећи притом притиске на политичке органе, а не обављајући своје дужности које су подразумевале утврђивање постојања ратних злочина.“
Епилог је следећи:
Оптужено је 161 лице, од којих су више од половине Срби – њих 108, а осуђено 63. Када се саберу казне затвора, Срби су добили више од хиљаду година робије. У Хагу је умро Слободан Милошевић не дочекавши крај процеса, у притворским јединицама умрла су још четворица Срба, неки су преминули по разним казаматима…
Трибунал је на свој списак тражених ставио цео војни и политички врх Србије и Републике Српске. Србија је од Видовдана 2001. године, када је изручен Слободан Милошевић, тамо послала још једног свог председника – Милана Милутиновића, затим председника РС Радована Караџића, председнике влада, начелнике генералштабова, министре унутрашњих послова, и многе друге политичке, војне и полицијске руководиоце…
Тренутно у Хагу чаме Радован Караџић и Ратко Младић. Караџић је првостепено оптужен на 40 година робије, сада је у току жалбени поступак. Младић чека првостепену пресуду.
За друге народе, међутим, правда је била мало другачија – у Хаг су доспевале углавном вође паравојних и терористичких организација, који би, по правилу, били оптужени за нешто што нису урадили и – пуштани су на слободу. Списак је пун звучних имена – Орић, Харадинај, Готовина, Маркач… По правди Хашког трибунала они су – невини.
Милан Вујин каже да је Трибунал судио пристрасно и да ни на који начин није допринео помирењу, већ напротив, одлуке које је доносио допринеле су још већем супростављању народа и вера.
„Узроке за пристрасно понашање Трибунала треба тражити у самој основи која је пронађена за формирање суда, а то је извештај комисије УН о разарањима у Сарајеву, а да нико никада није ни поменуо разарања у осталим деловима бивше БиХ, посебно у оним где су живели Срби“, истиче Вујин.
Ништа боље мишљење о раду Суда нема ни Бранко Лукић, адвокат Ратка Младића.
„Трибунал није тежио да утврди истину. Настојао је да осуди и оптужи, односно да победи у утакмици у којој су највећи губитници Срби, јер их је највише и оптужено и осуђено“, рекао је Лукић.
И Зденко Томановић, који је у Хагу бранио Слободана Милошевића, сматра да Хаг није испунио ниједан задатак.
„Није допринео суочавању са прошлошћу. Није допринео ни успостављању поверења и сарадње у региону. Напротив, од почетка рада продубљује неспоразуме“, рекао је Томановић раније за Новости.
Где је Трибунал највише погрешио?
„Сребреница је највећа грешка Трибунала“, сматра Лукић. „Постоји пет различитих цифара када је реч о броју жртава у Сребреници. То је неозбиљно.“
Да је учинак суда мршав сматра и Расим Љајић, дугогодишњи председник Националног савета за сарадњу са Хагом:
„Један циљ је био да починиоци најтежих кривичних дела буду кажњени, а многи су на слободи. Други циљ је био да жртве добију неку сатисфакцију, али ако питате њихове породице, ни оне нису задовољне, а ни трећи циљ – помирење у региону“, није достигнут, јер су народи међусобно удаљени светлосним годинама.
После затварања остаје механизам
Суд ће, и након што формално престане да постоји, преостале задатке обављати преко такозваног Механизма суда (ММКС). Како ће Механизам функционисати објашњава нам Бранко Лукић:
„Он ће одлучивати о жалбама или помиловањима оптужених који издрже две трећине казне. Механизам ће бити у истој згради у Хагу, Теодор Мерон ће остати председник, али ће судије радити по позиву. Судије неће као до сада бити стално запослене, већ ће бити формиран списак на коме ће се наћи и нове судије и они који су до сада радили. Њих ће Мерон позивати по потреби. Плаћаће их, као и до сада, Уједињене нације.
Канцеларија уместо Савета
Влада Србије основала је 2004. године Савет за сарадњу са судом у Хагу, а на његовом челу од тада до данас је Расим Љајић. Савет још увек формално постоји, али не функционише у ранијем обиму. Сада бригу о сарадњи са Трибуналом води Канцеларија при Министарству правде.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Izručivanje naših ljudi to je stravična greška našoj vlasti treba suditi.
Bjelosvjetskim fukarama ni carapu ne bih poslao.