ГА: Снажније се посветити суштинским реформама

Након уласка у НАТО, обавеза Црне Горе је да се интензивније и снажније посвети суштинским реформама које се огледају у квалитетном спровођену процеса интеграција у Европску унију (ЕУ), сматрају у Грађанској алијанси (ГА).

У саопштењу те невладине организације оцјењује са да је поставши 29. чланица Сјевероатланског савеза, Црна Гора остварила један од два спољнополитичка приоритета.

Оцјењује се да имајући у виду унутрашњу ситуацију у Црној Гори времена за славље нема, већ да је потребна снажнија обавеза за апсолутном посвећеношћу процесу европских интеграција јер је НАТО чланство само предуслов који може да се искористи.

„Након затварања спољнополитичког поглавља под називом „НАТО интеграције“, обавеза Црне Горе је да се интензивније и снажније посвети суштинским реформама које се огледају у квалитетном спровођену процеса интеграција у ЕУ“, казали су из ГА.

То, како су навели, подразумијева темељну реализацију преговарачког процеса и коначно затварање свих преговарачких поглавља.

„Иако чланица НАТО-а, морамо признати да Црна Гора није изградила своје демократске капацитете, да је Црна Гора још увијек у процесу консолидације демократских институција – што значи да и данас имамо недовољно јаке, нестабилне институције зависне од политичког утицаја и утицаја моћних појединаца“, наводе из ГА.

Према њиховим ријечима, иако процес НАТО интеграција подразумијева одређени степен реформи, одлука о пријему је политичка одлука.

„У сваком случају, искуство држава које су прошле процесе и НАТО и европских интеграција нас учи да сами чин добијања чланства не смије бити циљ сам по себи. Овај чин не смије да значи обустављање процеса реформи, нити сатисфакција која ће омогућити Влади имиџ за умањење реформског замајца“, наводи се у саопштењу.

Оцјењује се да, иако чланство у ЕУ и НАТО јесу два приоритетна спољнополитичка циља која су саставни дио свих стратешких докумената, остварење једног може да створи еуфорију која код једног дијела доносилаца одлука доводи до уљуљканости, па умјесто да се искористи енергија, постоји опасност да се успоре реформе.

„Како је процес европских интеграција кључни процес који у пракси подразумијева процес реформи црногорског друштва и достизања европских стандарда, важно је обратити пажњу и на квантитет али прије свега квалитет процеса односно начин на који се он реализује“, сматрају у ГА.

Говорећи о процесу европских интеграција у Црној Гори и искуствима земаља чланица, из ГА су навели да су према искуству држава, које су последњих десет година постале чланице ЕУ, приступни преговори трајали између три и шест година.

Из ГА подсјећају да је Црна Гора до сада отворила 26 преговарачких поглавља, или двије трећине, да су два поглавља привремено затворена, док се поглавља 23 и 24 (која се тичу владавине права) са чак 83 транзициона мјерила (мјерила за отварање) прате по дубини.

„Све већи изазов за нашу државу, а што се ријетко може чути са званичних црногорских адреса, постаје затварање преговарачких поглавља. За 22 отворена, изузимајући поглавља 23 и 24, потребно је испунити чак 56 мјерила за затварање, што свакако јесте највећа потешкоћа за државу у наредном периоду процеса придруживања“, казали су из ГА.

Како су оцијенили Црна Гора засигурно још није спремна за чланство јер према Извјештају ЕК о напретку из новембра 2016. године испуњеност стандарда чланства на скали од 1 до 5 достигла је свега 2,82.

„Јасно је да је у овој фази неопходна снажна политичка посвећеност за процес интеграција, како би се произвели конкретни и трајни резултати. Чини се да та посвећеност у последњем периоду јењава те да је осјетан благи замор од укупног процеса преговарања. Укупни темпо преговора, како је то више пута наглашено али и предвиђено преговарачким оквиром, зависиће од напретка у поглављима 23 и 24“, сматрају у ГА.

У тој нво су оцијенили да иако је Специјално тузиластво покренуло бројне истраге и закључило споразуме о признању кривице за корупцију изостаје значајан елеменат, а то је покретање финансијских истрага које ће резултирати одузимањем финансијске моћи свакоме ко је на нелегалан начин стекао имовину.

То је, како су казали, кључни фактор који ће утицати на адекватну имплементацију споразума и сатисфакцију јавности па се у наредном периоду морају повећати капацитети за спровођење финанцијских истрага.

„Обрађивање проблема застаријевања кривичних пријава указало је на то да највећи број пријава по непознатим извршиоцима застари, односно да тужиоци овакве пријаве не обрађују на адекватан начин. Неопходно је да Врховно државно тужилаштво хитно уради анализу разлога оваквог стања и да се утврди евентуална одговорност тужилаца“, каже се у саопштењу.

Наводи се да Агенција за спрјечавање корупције мора унаприједити рад када су звиждачи у питању.

Уставни суд Црне Горе је, како су рекли, последњим одлукама показао да није заштитник уставно-правног поретка и људских права и слобода зајемчених Уставом и потврђеним и објављеним међународним уговорима.

„Са правом се поставља питање кредибилитета и снаге Уставног суда након иступања у јавност судије овог суда Миодрага Иличковића који је саопштио да су „судије код Закона о допуни закона о социјалној и дјечијој заштити гласале за одлуку на сједници а образложење је накнадно урађено и послато Службеном листу, а да Суд није поново одлучивао о томе“, каже се у саопштењу.

Коментарушући стање у области људских и мањинских права, из ГА су оцијенили да иако је држава напредовала у погледу усвајања новог законодавног оквира, али да још нијесу донесене измјене и допуне цјелокупног законодавног оквира, којима би се обезбиједила кохерентна политика санкционисања повреда људских права и да најављене измјене прописа иду на штету људских права, док је примјена постојећег законодавног оквира и даље незадовољавајућа.

„Институције за људска права, укључујући институцију Заштитника људских права и слобода и Министарство за људска и мањинска права, треба и даље да јачају како административне тако и финансијске капацитете. С друге стране важно је обратити пажњу на трошење актуелног новца и у том правцу потребно је унаприједити надзор трошења средстава за мањине и вјерске заједнице“, каже се у саопштењу.

Оцјењује се да је имајући у виду укупну медијску сцену, већ годинама уназад препозната потреба приступању измјенама и допунама Закона о медијима, који је ступио на снагу 2002. године и снажно дјеловати у заустављању таблоидизације медија.

„Оно што је забрињавајуће је да и даље не постоји јединствено саморегулаторно тијело које окупља све медије у Црној Гори, чије би се одлуке и препоруке поштовале и биле обавезујуће. Бројни нерасвијетљени напади на новинаре, имовину медија, као и тежак економски положај само су неки од разлога због којих треба радити пуном паром на достизању регионалних и европских стандарда“, казали су из ГА.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: