Фудбалски празник између одбрамбених снага и терориста

Уочи великих фудбалских такмичења обично питају фудбалске стручњаке да изнесу своја очекивања, али данас, кад почиње „Евро 2016” у Француској, сви желе да чују прогнозе полицијских и војних експерата.

Ни фудбал, ни Француска, ни Европа нису исти као 1984. године, када је ова земља без по муке организовала Европско првенство на којем је сваки навијач стрепео само за резултат своје репрезентације. Данас стрепња на стадиону има сасвим другачије значење…

Ни Мишел Платини није више исти. Пре 32 године био је јунак првенства, убедљиво најбољи стрелац с девет голова, синоним врхунског фудбала и витештва, потоњи носилац Легије части… А данас као прокажени фудбалски функционер на мала врата улази на Стадион Француске да би гледао своју Француску на отварању „Евра 2016” против Румуније (21 ч, ТВ РТС).

У минут до дванаест, Европска фудбалска унија (Уефа), на чијем је челу доскора био, увела је ново тумачење по којем се његово четворогодишње искључивање из фудбала не односи на присуство утакмицама (како је првобитно речено) већ да му је забрањено само да се на стадиону појављује у својству било каквог фудбалског званичника…

Данашњи меч на Стадиону Француске (81.000) биће велики тест за домаћу селекцију која је фаворит на свим кладионицама (квота 2,25, светски првак Немачка 2,75, бранилац титуле Шпанија 3,50) али и за организаторе „Евра 2016” који ће ући у историју као шампионат с најобимнијим мерама обезбеђења.

Чак 90.000 полицајаца, војника и чланова других служби чуваће учеснике и госте шампионата од терориста ИСИЛ-а који би, како су још раније наговестиле неки обавештајци, могли да ударе на овај фудбалски празник.

Што се тиче церемоније отварања, она ће се одржати непосредно уочи данашњег сусрета. Поред осталих учествоваће француски ди-џеј Давид Гета, шведски музичар Зара Ларсон, око 150 плесача и акробата, а део програма биће и тачка француских пилота на небу.

Играће се у десет француских градова, први пут учествује „пола Европе” (24 селекције уместо 16), али и поред тога неће бити наших фудбалера који су се последњи пут појавили 2000. године, у Холандији и Белгији.

Кад је установљено ово такмичење наша репрезентација  (тада Југославија) била је европска сила. На првом првенству, у Француској 1960, изгубили смо у финалу од Совјетског Савеза с 2:1 после продужетака, а на трећем „Евру”, у Риму 1968, опет смо тесно поражени у борби за титулу: финале с Италијом завршено је 1:1 после продужетака а у поновљеној утакмици домаћин је победио с 2:0.

После је наишла ера Немачке (првак 1972, 1980, 1996), док је у трећем миленијуму без премца Шпанија (2008, 2012), која је прву титулу освојилa код куће 1964.

Некад моћна Мађарска се враћа на главну европску сцену после 44 године, а Албанија, Исланд, Северна Ирска, Словачка и Велс дебитују.

Играће се укупно 51 утакмица, 20 више него док је учествовало 16 тимова. Из сваке од шест група по две најбоље екипе пласираће се у осмину финала, као и четири најбоље трећепласиране.

Мађар Кашаи на центру

Стадион: Француске. Капацитет: 81.000. Судија: Кашаи (Мађарска).

ФРАНЦУСКА: Лорис, Сања, Рами, Кошћелни, Евра, Погба, Канте, Матуиди, Гризман, Жиру, Паје. Селектор: Дешан.

РУМУНИЈА: Татарушану, Сапунару, Кирикеш, Григоре, Рац, Пантили, Хобан, Торје, Станчију, Станчу, Андоне. Селектор: Јорданеску.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: