Насловна Поглед Фотографија дана: Цар Душан у Скопљу

Фотографија дана: Цар Душан у Скопљу

2
ПОДИЈЕЛИ

Цар Душан Силни Фотографија дана: Цар Душан у Скопљу

Портал ИН4С вам представља фотографију споменика Цара Душана. Фотографија је настала у Скопљу гдје је постављен споменик највећем владару у историји Срба. Преносимо вам дио говора Ивана Стоилковића, Председника Демокртске партије Срба у Македонији на заседању V Конгреса ДПСМ.

,,Ових дана после пуних шест векова и Пресветли Цар Душан нам се враћа у Скопље и колико већ од сутра и ви ћете моћи, као и све будуће генерације Срба које ће живети на овим просторима, да поведете своју децу до Моста цивилизација где ће бити постављен његов споменик и да им испричате какав је то српски великаш био, да је у његово време Скопље било престоница једног великог царства, да своју мудру владавину утемељио је Закоником прозваним Душанов, који се и данас изучава у историји светских правних наука као изузетан, изборио да се српска црква подигне на ранг патријаршије и овенчао још многим другим великим делима“.

Цар Душан Силни је наш први цар династије Немањића. Уз Краља Милутина он је највећи владар династије Немањићa. Крунисан је на великом црквено-народном Сабору у Скопљу на Васкрс  14. априла 1346. године. Подсећајући на овај чин, он  је у свом Законику те године записао следеће: „И Богом дарованим венцем царским венчан бих на царство у лето 6854, месеца априла 16. дан, у велики, радосни и многосветли празник Васкрсење.“

Скопље је познато у Српству као наша прва царска престоница. У њему се и данас налазе два препознатљива средњовековна објекта везана за цара Душана. Први је Душанов град, односно остаци старе градске тврђаве. Други је мост на Вардару који се одувек називао „Душанов мост“. (Новокомпоанованим историјским македонским трендовима, он се данас назива обезличено и обесмишљено „Камени мост“.) У вези са Душановим мостом треба напоменути следеће. Иако како кажу, нема историјских доказа да га је саградио Цар Душан,  поставља се основно питање: Ко би могао да има толико богатство, моћ, мотив и жељу да сагради у оно време величанствен и значајан објекат као што је мост, осим Цара Душана? Ваљало би дакле имати у виду да је, у односу на друге познате историјске личности које су владале тим простором у средњем веку, сасвим природно и логично да је то сигурно могао учинити овај наш владар како поводом свог крунисања и уздизања Краљевине Србије и Царевину Срба и Грка, развоја и изградње тврђаве, односно Горњег и Доњег града (како су се иначе у основна дела правили градови), тако и поводом проглашења Законика 1349. године када је објављен први део „Душановог законика“. (Допуњен је 1354. на Сабору у Серу. Овај законик је један од најзначајнијих правних документа средњовековне Србије али и средњовековне Европе.)

2 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Кръсте Мисирков характеризира по следния начин Стефан Душан:

    „Цар Душан е една твърде интересна личност в българската история, искам да кажа в историята на българския народ и в оная сръбско-българска държава на Немановци. Официално за Византия, Унгария, Венеция, Дубровник, Източното българско царство, той е сръбски отначало крал, а сетне цар! Но фактически той е повече български, сиреч западно-български цар, отколкото сръбски крал. Поне такова е впечатлението от неговата политическа и културна дейност за сръбските му съвременници-властели и особено за духовенството на Пекската патриаршия. Съвременниците му сърби и следующите поколения на сръбската духовна и светска интелигенция са запазили едно явно осъждане на всичката му политическа и културна дейност, която се схваща от тях като измена на националната сръбска кауза за обединение на сръбските земи, за постигане на един империалистически блен от временен характер. Всички правдини и предимства, които получи местната българо-македонска аристокрация от Душановата империя, както и пренасянето на държавния център на етнически българска територия в град Скопие, който е бил след 1018 година резиденция на византийския управител на покорена тогава целокупна България, е увреждало националното чувство на съвременните на Душана патриоти, и е дало подтик след смъртта му те да се отметнат от оная създадена от Душана „сръбска“ империя, в която македонските българи играеха ръководяща роля.“


    Мисирков, Кръстьо. Сърбите и Душановата империя, София, вестник Мир, XXV, бр. 5850, 8 март 1919.

  2. 0
    0

    Обаче значи сите биле Бугари. Дај сега тресни некоја глупост дека и Цезар бил Бугарин и само да се комплетира агресивната националистичка политика на Бугарија за асимилирање на соседни народи (Македонците), како и сличните ставови на обичните бугарски граѓани.

    Свака част Цару Душану и томе што је изградио Камени (Душанов) мост, један од највреднијих споменика у Скопљу. Зашто се људи буне баш није ми јасно јер од свих споменика што су изградили у задњих 4-5 година, овај је један од малобројних који имају некакву повезаност са историјом града.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here