Фотографија дана: Цар Душан у Скопљу

Портал ИН4С вам представља фотографију споменика Цара Душана. Фотографија је настала у Скопљу гдје је постављен споменик највећем владару у историји Срба. Преносимо вам дио говора Ивана Стоилковића, Председника Демокртске партије Срба у Македонији на заседању V Конгреса ДПСМ.

,,Ових дана после пуних шест векова и Пресветли Цар Душан нам се враћа у Скопље и колико већ од сутра и ви ћете моћи, као и све будуће генерације Срба које ће живети на овим просторима, да поведете своју децу до Моста цивилизација где ће бити постављен његов споменик и да им испричате какав је то српски великаш био, да је у његово време Скопље било престоница једног великог царства, да своју мудру владавину утемељио је Закоником прозваним Душанов, који се и данас изучава у историји светских правних наука као изузетан, изборио да се српска црква подигне на ранг патријаршије и овенчао још многим другим великим делима“.

Цар Душан Силни је наш први цар династије Немањића. Уз Краља Милутина он је највећи владар династије Немањићa. Крунисан је на великом црквено-народном Сабору у Скопљу на Васкрс  14. априла 1346. године. Подсећајући на овај чин, он  је у свом Законику те године записао следеће: „И Богом дарованим венцем царским венчан бих на царство у лето 6854, месеца априла 16. дан, у велики, радосни и многосветли празник Васкрсење.“

Скопље је познато у Српству као наша прва царска престоница. У њему се и данас налазе два препознатљива средњовековна објекта везана за цара Душана. Први је Душанов град, односно остаци старе градске тврђаве. Други је мост на Вардару који се одувек називао „Душанов мост“. (Новокомпоанованим историјским македонским трендовима, он се данас назива обезличено и обесмишљено „Камени мост“.) У вези са Душановим мостом треба напоменути следеће. Иако како кажу, нема историјских доказа да га је саградио Цар Душан,  поставља се основно питање: Ко би могао да има толико богатство, моћ, мотив и жељу да сагради у оно време величанствен и значајан објекат као што је мост, осим Цара Душана? Ваљало би дакле имати у виду да је, у односу на друге познате историјске личности које су владале тим простором у средњем веку, сасвим природно и логично да је то сигурно могао учинити овај наш владар како поводом свог крунисања и уздизања Краљевине Србије и Царевину Срба и Грка, развоја и изградње тврђаве, односно Горњег и Доњег града (како су се иначе у основна дела правили градови), тако и поводом проглашења Законика 1349. године када је објављен први део „Душановог законика“. (Допуњен је 1354. на Сабору у Серу. Овај законик је један од најзначајнијих правних документа средњовековне Србије али и средњовековне Европе.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: