Насловна Друштво Фирме Милових другова заштићене од стечаја

Фирме Милових другова заштићене од стечаја

1
ПОДИЈЕЛИ

Vesko Barovic i Milo Djukanovic Фирме Милових другова заштићене од стечаја

Иако је порески дуг од 2010. године у константном порасту, а на крају прошле године износио је рекордних 720 милиона евра, Пореска управа је у периоду од 2013. до ове године затражила увођење стечаја у свега шест предузећа, од чега је један захтјев повучен, док је на захтјев Министарства финансија уведен стечај у Комбинат алуминијума.

Укупан дуг због кога је ПУ увела стечај у пет предузећа износио је занемарљивих 9,6 милиона евра, у односу на укупан порески дуг.

Највеће повећање пореског дуга од 101,75 милиона забиљежено је прошле године, што је било за 20 одсто више у односу на 2013. годину, а стварни износ пореског дуга, након више различитих цифара саопшаваних у јавности, утврдила је Државна ревизорска институција, констатујући да је ПУ обавијестила да је порески дуг крајем 2014. износио 551,92 милиона, али да у тај износ није урачунат дуг државних органа, репрограм из 2003, нереализована преусмјеравања и наслијеђени дуг Савезног министарства одбране те да се ради о цифри од 720 милиона.

Небојша Медојевић (ДФ) истакао је да је Свјетска банка као главне проблеме у наплати пореских и других дугова означила Привредни суд и катастар.

ПУ нема дефинисане критеријуме у вези са наплатом пореског дуга, па се примјењују дискрециона овлашћења, што отвара могућност селективне примјене закона. ДФ цијени да би законом требало регулисати критеријуме и процедуре за избор метода наплате пореског дуга. Ако нека фиирма има добар бизнис план и квалитетне кеш флоу пројекције и гаранције, држава преко Развојне банке и Фонда за ризична улагања треба да конвертује порески дуг у капитал, уз контролу управљања, док се дуг не врати из прихода дужника“, рекао је он.

Медојевић је истакао да Влада нема идеју како да наплати порески дуг, осим стечаја, што се селективно користи, јер се упорно заобилазе тајкуни блиски ДПС-у, који су и највећи порески дужници.

„Посебно је опасна појава да су ови порески дужници истовремено и највећи дужници банкама и добављачима, па су директно одговорни за кризу ликвидости финансијског система“, рекао је он.

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here