Насловна Друштво Филм о Бранку Ћопићу: Писац који се замерио Титу

Филм о Бранку Ћопићу: Писац који се замерио Титу

1
ПОДИЈЕЛИ

Ускоро почиње снимање документарног филма о великом писцу и песнику који је окончао живот под психолошким притиском од претњи и праћења

branko copic 02 Филм о Бранку Ћопићу: Писац који се замерио Титу

Редитељ Пуриша Ђорђевић, редитељ и сценариста Бојана Андрић и сниматељ Миша Милосављевић, како „Новости“ сазнају, у суботу почињу снимање документарног филма о Бранку Ћопићу, великом писцу и песнику, чије су књиге за децу и одрасле у свету превођене на више од 30 језика.

И мада је наша културна јавност прошле године уприличила сећање на 100-годишњицу рођења писца који је био племенитог соја (по службеним документима од рођен је 1. јануара 1915), и 30 година од његове смрти (26. марта 1984. скочио је са београдског моста), како истиче Пуриша Ђорђевић, постоји део Ћопићеве биографије која још није довољно осветљена:

„Остао је дуг према човеку изузетне маште, узбудљивом писцу који је у својим књигама спајао дечје снове, хумор и оштру сатиру, да његов живот коначно добије ону истиниту, још неиспричану причу. То је и главни разлог зашто смо одлучили да радимо документарац о Ћопићу. И мада за овај филм још увек немамо буџет, планирамо да се обратимо министарству културе, јер верујемо да је Ћопић то заслужио“.

Филм ће се базирати на личним сведочанствима писца, његовим писмима, изјавама сведока и деце која памте његове стихове.

„Дело Ћопића јесте огромно – ту су романи, приче, песме… Написао је сценарије за филмове „Живеће овај народ“ и „Мајор Баук„, које је режирао Никола Поповић, а по његовом роману „Глуви барутБахрудин Бата Ченгић снимио је 1990. истоимени филм. Ипак, упркос огромној популарности, чињеници да су му књиге штампане и у тиражима од педесет хиљада.

Ћопића је после објављивања „Јеретичке приче“ у јавности директно напао сам Тито. Тада почиње судбоносни преокрет у његовом животу, и те догађаје ће фокусирати овај филм. У „Јеретичкој причи“ Ћопић описује како се генерали и министри на мору купају на ограђеним плажама како се поред њих више нико не би купао, што је Тита јако увредило и то је јавно показао, што Ћопића није спречило да и даље пише. Међутим, „љубитељи Тита“, полиција и министри, стално су му претили, а полицијски агенти су пратили сваки његов корак, и сваку написану реч, тражећи у њој неку антидржавну поруку.

Под страшним психолошким притиском, а о томе имамо и Ћопићево писмо које ћемо искористити у филму, он је трагично окончао живот. Ми ћемо у филму говорити и о томе ко је у време његовог самоубиства био председник владе, ко градоначелник Београда, ко шеф полиције, јер су сви они исувише добро знали да је због Титовог напада и сталног праћења агената Ћопић имао самоубилачке пориве.

Филм ће трајати најмање шездесет минута, јер је Бранко заслужио такву причу“,  истиче Пуриша Ђорђевић.

Херој јабука

Пуриша Ђорђевић је по причама Бранка Ћопића снимио три кратка филма и један средњометражни:

„То је филм „Јабука“, прича о народном хероју с надимком Јабука, који је, пошто је погинуо, сахрањен. Али, после извесног времена одлучио је да устане из гроба и види шта се десило са његовим идејама у великом граду као што је Београд. Потпуно разочаран, херој Јабука је одлучио да се врати у гроб. То је био Ћопић“.

1 КОМЕНТАР

  1. 0
    0

    Да је сва Србија и цео српски васколики народ све своје ресурсе интелектуалне и финансијске слао у Москву код цара да га спасе пропасти његове и пропасти царства услед доласка крвавих црвених верујем да би можда али велико можда било учињено нешто у корист свог тог страдалог народа па и нас срба.Макар да гаулајтери трубе о извршеним злочинима а да се народ поштеди.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here