ИН4С

ИН4С портал

Фељтон: Његош и Ловћен (XXIII дио)

1 min read

kapela 1925Планови Краљевске владе о изградњи Његошеве капеле на Ловћену

У почетку 1925 године, фебруара месеца, Краљевска влада Николе Пашића, дала је декларацију да ће бити велике свечаности приликом преношења костију Владике Рада са Цетиња на Ловћен. Затим је донета одлука, да свечаност буде велика национална манифестација, у којој ће учествовати
краљ и Краљевска влада и цео народ. Ова најава Краљевске владе недвосмислено је доказивала да ће радови на Капели и оправци путева ићи врло брзо. Тако је и било.

План за извођење ове замисли био је израђен од најбољих стручњака под надзором Министарства грађевина, као надлежног за ту сврху и уз пуну сагласност Министарства вера. Што је главно, у целој овој ствари став Српске цркве у свему је прихваћен и поштован, а тако и моји предлози као надлежног архијереја и наследника Митрополије светог Петра I и Петра II Петровића Његоша, чију сам традицију чувао као зеницу свога ока, да се са чим не бих огрешио о ову свету прошлост и учинио нешто, што би било у супротности са њиховим радом и борбом. Зетска дивизија имала је да помаже извођење свих радова. За председника те комисије назначен је пуковник Пантелија Ђукић, који је сносио сву одговорност за радове и њихово тачно извршење по предвиђеном плану Министарства грађевина.

Кредити су одмах стављени на расположење и радови су почели брзим темпом, крајем јуна, а завршени су у почетку септембра. Као дан свечане прославе означен је 21. септембар 1925 године. Упоредо са овим, ја сам настојао да се у свим већим местима образују пододбори који ће бити помоћни органи главном државном Одбору, који је формиран на Цетињу за ову сврху. У овај Одбор ушао је војвода Божо Петровић као почасни председник; затим као члан, велики жупан Милован Xаковић. Поред тога у целој нашој држави излепљене су плакате за грађане, у којима је приказан овај значајан дан. Предвиђени су делегати из целе наше државе за које смо добили повластице у превозу као и њихов смештај на Цетињу. Како је Цетиње било мало да прими овај силан свет, ипак је све предвиђено и уређено на опште задовољство. Био је предвиђен општи ручак за 1.000 делегата из целе државе на отвореном пољу у Дворском парку. Краљ, краљица и влада имали су да учествују на томе ручку. Пуковник Велимир Димитријевић, управник Двора, по налогу краљеву, био је на Ловћену у августу месецу, како би тачно обавестио Краља о току радова.

Августа месеца била је последња седница главног Одбора за пренос Његошевих костију на Ловћен, Краљевску владу заступао је министар вера Миша Трифуновић и министар финансија Милан Стојановић, иначе народни посланик из Црне Горе. Затим, управник Двора пуковних Димитријевић. Капела је саграђена од тесаног камена и споља и изнутра. Наоколо Капеле, подигнута је ограда са степеницама од тесаног камена. Унутрашњост њена је извршена потпуно према ранијој старој Капели. Капела и олтар покривени су плочама.

На врху је крст од мермера са Венчаца. Унутрашњост Капеле је од плоча од мермера који имају иницијале Петра Петровића Њеогша. У мраморној плочи урезано је златним словима: Александар I, Краљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Карађорђа Петровића, вође и почетника ослобођења Србије, унук кнеза Александра Карађорђевића, и син Петра I великога ослободиоца и ујединитеља нашега народа, и кнегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо овај свети храм, који је на Ловћену близу Цетиња подигао и за вечну кућу изабрао славни наш предак Петар Петровић Његош, владика и господар Црне Горе, велики родољуб, песник слободе Црне Горе, поклоник ,,Хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме“ и апостол и песник јединства нашега народа, а који би 1916. године, разорен у рату за ослобођење и уједињење. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов нека се излије на наш дом и народ, кроз све векове. Амин.

На Ловћену 21.9.1925 године’.

При улазу у Капелу је икона светога Ђорђа. Под унутрашње Капеле постављен је од камена са Брача. У олтару је намештен жртвеник из старе Капеле. Затим се налазе у њеној унутрашњости иконе на мермерним плочама Светога Петра Цетињског, Светога Василија Острошког, Светога Стефана Пиперског и Светога Јована Владимира. Поврх свих ових икона, налази се велика икона односно фреска Господа Исуса Христа. На улазу у Капелу с десне стране, постављен је саркофаг покривен једном плочом од мермера. Затим круна, која је такође изграђена од истога мермера. Испод саме круне је његошев лик у мозаику. Са стране саркофага узидан је у зиду један камен општине његуши и на њему је слика Петра Петровића Његоша. Затим су израђена златна слова и написи из Горског вијенца, као што су: ,,Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити“ и ,,Вјечна зубља вјечне помрчине, нит догори нити свјетлост губи.“

Капела је израђена од ловћенског камена, донесеног из рудника Златице. Простор Капеле је нешто проширен; њен је темељ подигнут на солидном основу који је у могућности да се одупре зубу времена. Подзидан је од исте врсте камена добрим и солидним зидом. Цео камен из старе Капеле, узидан је у обновљеној Капели за сврхе унутрашње које су биле потребне да се Капела у целости обнови. Према томе ни један камен од старе Капеле није остао а да није био узидан у оно место које је било потребно за његову примену. Као што смо рекли, спољна Капела израђена је од тесаног камена најбоље врсте, а унутрашња од лошијега квалитета, пошто није био потребан за унутрашњост Капеле онај камен који је био потребан споља, ради своје јачине и квалитета да буде кадар да издрши све природне непогоде. Тако исто спроведен је громобран, који је штитио Капелу од громова. Свети престо остао је на истом месту као у старој Капели и оспособљен је за вршење богослужења. Према томе, обнављање Капеле и све друго ју њој, као што је гробница Владике Рада, која је била спремна у потпуности да прими кости великога генија, извршено је у потпуној сагласности Српске православне цркве и одлуке Светог Архијерејског сабора и Светог синода, коју сам ја предложио 14. новембра 1920 године, а која је примљена у потпуности. Тада сам добио овлашћење и одрешене рука да могу да све учиним, што је било потребно и да се ангажујем да се ова замисао у свему и изврши.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

31 thoughts on “Фељтон: Његош и Ловћен (XXIII дио)

  1. Nervoza na politickoj sceni se prenosi pomalo i u medijima,tako su najavljena gasenja pojedinih radio stanica koje su opstjale zahvaljujuci novcu drzave.
    Posto se stvari mijenjaju i idu u smjeru za koji se moglo predpostaviti samim tim je nervoza veca,tako da se dio fekalija sa tih stanica i portala preusmjerava na one koje su se same izborile za svoj opstanak,bez pomoci drzave.
    Ne razumijem neka razumne ljude sto uopste obracaju paznju na te osobe,koje ionako nemaju sta da sasopste, nego jedno teisto,ali polemisati sa takvima covjek unizava sebe,iako pojedini misle da ce im nesto dokazati ,i ubijediti ih u suprotno od njihovg znaja ,koje je takvo kakvo je,Dobijali su neki jadni evro da se tu zsmrdi,pa sada po navici bazde gubeci na smradu iako povecavaju ton,od kokosinjaka do brabonajka je njhova „ljudska“velicina,ali vidim da pojedincima to prdstavlja zadovoljstvo .
    Sto govna vise cackas to ona vise smrde ikao su se pretvorili u prpor,a ubrzo ce biti nevidljivi.
    Montenegrini koji sebe vole da nazovu i Crnogorcima ,vjerovatno u podsvijesti iamju neke stare mitske junake iz herojske borbe protiv Otomanske impeije,pripisuju sebi svojstvo naslednika tih ljudi,iako duboko svjesni da im je i moralno i junaci najblizi lik najgorega Crnogorca svih vremena,a svi vjerovatno znate kako se on zove.
    Svako ko sa njima polemise daje im na vaznost,ali sta se tu moze svako odlucuje sam ,njihove stanice se gase posto je njihovo glasacko tijelo jedinstveno po smradu od predsjednika stranke ili Skupstine do ovog bazdova ovdje,a to se politicki zove Fasizam na Montenegriski nacin.
    Prema tome ako volite Fasizma nastavite sa njima dijalog .

  2. AZINUS MONTENEGRINUS SI TI A NE TRN KADA TI TROJICA REDOM U GORI CRNOJ KAŽU : „MAGARČINO !“ IDI NA PAZAR I KUPI SAMAR . ZA BOLJE NIJESI . TEBI JE TO OVDJE RČENO BAR 300 X I BAŠ UPORNO PO MAGARREĆOJ UPORNOSTI TERAŠ DALJE ISTU PJESMU . .

    1. Da bi me neko uvrijedio mora biti čovjek. Pošto se ođe radi o gomili seronja koji ni dvije ljudske ne umiju sastavit već psuju ko poslednje seoske alapače , njihove riječi doživljavam kao lajanje olinjale seoske džukele i ne računam ih ni u šta a kamoli u uvrede. Oni najviše štete čine poštenim Srbima jer se predstavljaju da su to a nemaju u sebi ničeg plemenitog i poštenog što su odlike svih pravih srpskih domaćina. Pravi Srbin uvijek vodi računa da ne uradi nekom nešto što nebi želio da ovaj njemu uradi. Za ove „komentatore“ to pravilo ne postoji. Oni sve oko sebe zaseravaju svojim nečovještvom ,smradom i psovkama koje ni pas s maslom nebi pojeo. Jel tako govore ozbiljni i časni ljudi? Njima je slađe nadlajavanje nego hrana jer se lajanjem hrane!
      Neću im nipošto ispunit želju da se ne javljam na ovom vrlo časnom portalu koji zna da oni nijesu ni bolji ni pošteniji komentatori od mene. Oni bi da nekako zapišaju ovaj prostor da niko drugi nema pristup do njih, a pogotovu neistomišljenici kao što sam ja. Jedino što se može dogodit da poslije izvjesnog vremena kad mi dosadi ovaj promijenim svoj nick ali ne i pamet i ubjeđenje.

  3. Evo sta je imao o svemu tome da kaze otac danasnjega princa nikole, Mihailo Petrovic Njegos.

    Ovo zasluzuje da bude poseban clanak u ovome feljtonu. Ako imate namjeru da objavite kao clanak onda ne objavljujte moj komentar. Hvala unapred!

    Принц Михаило Петровић Његош
    ЊЕГОШЕВА КАПЕЛА НА ЛОВЋЕНУ
    СРПСКА СВЕТИЊА

    Ниједан српски родољуб не може бити равнодушан када се поведе полемика о томе који је најдостојнији начин да се трајно изрази дужно поштовање и народна захвалност према успомени једног великана нашег рода. Поготову када је ријеч о највећем: о Његошу. Због тога је разумљиво што је српска јавност, како она у земљи тако и она у слободном свијету, с узнемиреношћу и протестима примила вијест о намјери данашњих властодржаца у земљи да намјесто постојеће капеле на гробу великог владике подигну један мраморни маузолеј, дјело вајара Ивана Мештровића.

    Гроб владике Рада у спомен-капели на врху Ловћена је српска национална светиња. На њу се и у Првом и у Другом свјетском рату био сручио бијес непријатеља. У Првом свјетском рату, аустро-угарски окупатор био је порушио капелу, а ковчег са Његошевим костима био је пренијет у Цетињски манастир захваљујући старању тадашњег црногорског митрополита Митрофана. Послије Ослобођења и Уједињења, капелу је с пијететом обновио краљ Александар: нова капела била је потпуно вјерна реплика првобитне. У њу су Његошеве кости свечано пренијете и положене приликом њеног освећења, 1925 године. У Другом свјетском рату, капелу су оштетили италијански фашисти, али је главнокомандујући италијанских трупа сматрао за потребно да се јавно огради од тога варварског поступка. У оба свјетска рата, Његошев надгробни споменик био је симбол страдања и борбе српског народа. И у своме вјечном пребивалишту владика Раде дијелио је судбину свога народа.

    Вјечни покој највећег српског пјесника и мислиоца досада су се усуђивали да ремете само душмани Српства, у данима српске трагедије. Сада су и црногорски комунисти наумили да Његошев надгробни споменик преуређују по својој обијести. „За правило лудност изабраше“, па су одлучили да капелу на врху Ловћена сруше и да на њено мјесто поставе један световњачки споменик.

    Српска православна црква, којој у првом реду припада дужност чувања и одржавања, најприје гласом Црногорско-приморског митрополита Данила, а потом свечаном изјавом Светог архијерејског сабора, да је она одлучно противна противна томе неразумном пројекту. И с правом. Владика Раде био је поглавар Српске православне цркве. Вјера у Бога и дубоко продуховљена хришћанска етика биле су темељи његовог духовног живота и мисаоног стваралаштва. Он је још за живота подигао капелу на врху Ловћена и одредио да у њој буде сахрањен. Као владар и као пјесник, Његош је желео да његови земни остаци пребивају на висинама, на врху Ловћена, стожер-планине Црне Горе и слободног Српства кроз вјекове. Али, као религиозни човјек и првосвештеник, он је одредио да му гроб буде на посвећеном мјесту, у капели, у подножју крста, […] симбола овоземаљског страдања и вјечног спасења.

    Његошева капела складно довршава природну куполу Језерског врха и с њим се слива у величанствени надгробни споменик који савршено изражава васионски домет Његошевог духа. Томе споменику нема шта да се додаје ни да се одузима. Љуба Ненадовић најљепше је описао сву непролазну величину овог споменика. „Пирамиде, гробови египатских краљева“, писао је Љуба Ненадовић, „шта су друго него гомила камења према Ловћенском врху, према томе Владичином споменику. И кад на овом свету нестане брегова и људи, мени се чини још ће трајати два црногорска колоса: Ловћен и Владика“.

    Замисао да се Његошева капела уклони са врха Ловћена, а на њено мјесто постави гломазни мраморни маузолеј за чије подизање треба да се и сам врх Ловћена проуби и заравна, а испод њега планина избуши галеријом од неколико стотина метара, израз бахатости и мегаломаније комунистичких властодржаца. Њу спровести у дјело, значило би погазити Његошев аманет. Она је противна најосновнијим осјећајима мјере и чојства, како је то умјесто подвукао Епископ горњо-карловачки Симеон. Против тога пројекта одлучно се изјаснила већина мјеродавних умјетника и стручњака који су били консултовани по томе питању. Штавише, против њега се једнодушно изјаснила и Комисија за реорганизацију Музеја на Цетињу, састављена од угледних стручњака, коју је био образовао нико други до сам Републички секретаријат за просвјету и културу СР Црне Горе. Ево шта је та комисија закључила о поменутом пројекту: „Мештровићев пројекат предвиђа измјену силуете и читавог терена Ловћена, и то у једном негативном смислу који би грубо нарушио изглед једног од најљепших предјела у нашој земљи“.

    Пројекат маузолеја на врху Ловћена намјесто Његошеве капеле за осуду је и са етичке и са естетске тачке гледишта. Он је и за осуду с обзиром и на све оно што се иза њега крије. Ако је црногорским комунистима стало да, као што тврде, подигну Његошу споменик достојан његовог генија, зашто Мештровићев маузолеј не постављају на Цетињу, као што препоручује већина мјеродавних стручњака и културних радника? Зашто хоће пошто-пото да руше капелу на врху Ловћена? Комунистичка пропаганда у земљи острвила се на Српску православну цркву. Комунисти оптужују Цркву да „бесправно присваја“ владику Рада и да се супроставља њиховом пројекту „из себичних разлога“. По своме обичају, комунисти оптужују друге за гријех који хоће сами они да почине. Њихов пројекат с Мештровићевим маузолејом је параван иза ког се крије маневар уперен против утицаја Српске православне цркве и јединства српског народа. Кампања о споменику на врху Ловћена у тијесној је вези с једном другом кампањом која настоји да протури чудовишне тезе о тобожњој „нацији“ и некој „посебној црногорској култури“. И једна и друга дубоко вријеђају српски национални осјећај и понос правог Црногорца.

    Српска православна црква легитимни је чувар Његошевог гроба и капеле на Језерском врху. Њен став у одбрану ове српске националне светиње је у потпуном складу с њеном вјерском и националном мисијом. Одрођени цетињски комунисти дрско изјављују да је њихова „одлука“ коначна и неопозива. Са врха Ловћена на њих грми неумрли глас великог владике:

    Не требује царство нељудима,
    Нако да се пред свијетом руже.

    У Паризу, маја 1969 године
    Књаз Михаило Петровић – Његош

    [Писмо објављено у „Гласу канадских Срба“]

  4. Ово са овим чељадетом само показује какве губе и злоће има међу нама и добро је да то знамо. Међутим, важно је да се, захваљујући овом штиву, Ловћен враћа у свијест Црногораца, бар посјетилаца ИНС-а којих је не мали број, као српски Олимп и Синај, што је постао примивши Његошев прах половинoм XIX вијека и како су га називали бројни наши и страни аутори од тада на овамо.

    1. Ne daj bože da se moji komentari dopadnu ovim izopačenim (ne)ljudima kao što su Srbin-brđanin (sMlatija), Maksim (po diviziji),Niko-laj,Vladimir i njima slični! Vi, gospodo, prije podne mrzite sebe a po podne cio svijet jer vam ne da da radite s Crnom Gorom šta hoćete! Ko vas je ubijedio da je ovaj portal samo vaš? Kad bi to bilo tako nikad se nebih u njemu javio ni sa najmanjim komentarom. Zato, predlažem vam da osnujete lično svoj portal na kojem će stalno smrđet vas nekolicina i niko više. Vi jednostavno nijeste u stanju da napišete komentar od 10 riječi a da 5 od njih ne budu psovke. Ličite li vi na ljude ili na bezobrazne alapače? Gonite se!

  5. TRN PATI OD NEKE VRSTE MEDICINSKI NEISTRAŽENOG BJESNILA I LUDILA . NEIZLJEČIV JE . ON MISLI DA SE NALAZI U ZEMLJI LUDAKA I DA JE SAMO ON PAMETAN I U PRAVU . GLUMI, IZMIŠLJA LAŽE SAM SEBE I SVE OKO SEBE I VRLO JE ZADOVOLJAN SOBOM . ŠTO GA VIŠE KUBJEĐUJEŠ ON SVE LUĐI . TO JE NEKA VRSTA IZOPAČENE PREVRNUTE SVIJESTI

  6. Заиста, самозвани кербер Монтенегра није издржао ни 24 сата, а да опет не заштекће на Србе!
    И још на једној српској трибини коју представља ИН4С !

  7. Jeste, Srbine-Brdjanine, pokusao je da glumi, zapravo da majmunise tolerantnu osobu, ali nije izdrzao, nego opet zakevta svoje i to na Novu godinu!!! Ko se crnim zadoji djavolom, obesta se njemu dovijeka, kako veli vladika Rade.

    1. Vladimire, vi crbi mi ličite na crnogorsku udavaču koja bi svom izabraniku Srbinu u miraz ponijela ništa manje no cijelu Crnu Goru! Međutim, moraš shvatit da nijesmo baš toliko bolećivi prema toj našoj odivi pa da joj to dozvolimo. Moraće da se uda bez našeg miraza. No ne znam oćel je mladoženja takvu gologuzu primit!?

  8. У новогодишњем јутру опет нападаш часни народ? Је л ти Ћосић отац? Ајде се представи да знамо напокон ко си? Трне?

    1. Ne, Ćosić je otac moderne srpske nacije koja je napravila ogromne gluposti 90-tih, a ja tu nijesam.
      I ne napadam ni jednog časnog i dobronamjernog već samo one koji su zaslužili da ih ubode trn da bi se osvijestili i počeli da ljudski razmišljaju u smislu narodne izreke: Ne učini drugome ono što nebi želio da on tebi uradi. Ja npr ni pijan ne želim da nekom Srbinu otmem njegovu voljenu Srbiju.

  9. Kako se odjednom ovo pogance Trna toboze upristoji, trazeci da ne bude psovanja ni vrijedjanja! Kad je ono svu jesen psovalo i vrijedjalo Srbe, pisuci crbin i crbi, ili veljesrbi,podmecuci im da hoce da se dokopaju tudjeg, to jest Crne Gore i da stvore velju srbiju, a da od toga ne samo da nema nista, nego da jos mogu lose proci, posto on i njemu slicni to nece dozvoliti!

    1. Vladimire, ja i dalje smatram da ti i tvoje društvo nešto otimate Crnoj Gori, a naročito su na tome agilni crnogorski građani koji misle da su Srbi. Nijesam ja izmislio ono „crbi“ to je sad uobičajeno ime za takve. I šta nije tačno od toga što kažem da imate namjeru da potpuno posrbite CG i prisajedinite je VS? Najgore od svega je to što se ta namjera ne može ostvarit dok postoji Crnogoraca koji vole svoju zemlju isto kao što vi volite Srbiju. Dakle, ako imaš namjeru da nas uništiš ne računaj na moje prijateljstvo. Mi Srbiji ne želimo ni slučajno tako što.
      Dakle teško ćemo postati istomišljenici. Ti nastavi da dokazuješ da je ta tvoja namjera u redu a ja ću ti uvijek kontrirat tome. To nije psovanje!

  10. SREĆNA NOVA GODINA 2014 I BOŽIĆNI PRAZNICI SVIM SRBIMA A I OVIM MONTENEGRINIMA JEDNOG DANA ĆE I ONI SAZNATI PRAVU ISTINU OSVOJOJ NACIONALNOSTI ,JEZIKU I VJERI SA SREĆOM SVIMA U OVOJ JUBILARNOJ NJEGOŠEVOJ GODINI !!

  11. Док садашње грозоморно здање буди ужас у нама, Његошева капела нам je напајала душу светошћу, љепотом и величанством те злочин над њом извршен од стране комуниста у спрези с фашистима и папистима, не престаје да изазива бол у српској души надахњујући разне ствараоце. Ево руковет стихова из подуже пјесме коју је прошле јесени испјевао Жарко Бојић из Горње Мораче:

    Бјеше Његош, за душу свог стрица,
    Петра Првог мученичког лица,
    Подигао праву љепотицу,
    Љпотицу цркву зиданицу,
    На Ловћену високој планини,
    Светиња се с природом сједини,
    Дивно црква пристаде бијела
    Као глава на врху тијела.
    …………………………..
    Ловћенска се црква истицала,
    Као луча небеска сијала,
    Нараштаје многе напајала,
    Кров је била наше Црне Горе,
    Надвисила планине и море,
    Давала нам и вјеру и наду,
    Прави Срби то најбоље знаду.
    Но и нама црни вакат дође,
    Дођоше нам ђаволи за вође
    ………………………..
    Црни вране, што се небом крећеш
    И врхове наше надлијећеш,
    Стално гракћеш с рањеног Ловћена
    И подсјећаш на луда времена
    Кад Брозових слугу ста галама
    И права их ухвати помама
    Да се црква на Ловћену руши
    И о завјет Његошев оглуши,
    Не дајући да Пјесник почива
    И сан вјечни у свом храму снива.
    ……………………….

  12. Како мим је мило што неки ,,муче“ пред словом о Карађорђевићима и Његошу. Немају више шта да измисле. Једу колачиће и чекају Нову годину.
    Ја им желим да им буде ведрија и ,,паметнија“, да буду свјесни коријена и предака!

  13. Јесте, брате Србине Брђанине, Капела је била предивна, божанствена као и што доликује богомољи са које год стране гледана, док садашњи бољшевичко-усташки, а ево се испостави и папски маузолеј личи на свашто, осим на неки споменик, наиме на аустријску фортицу, на барутану, на апсану, на хангар, на рампу за лансирање, на бистијерну, сем што у бистијерни има животодавне воде, на приколицу, на тамницу, а посебно на снимцима из ваздуха на једно огромно усташко U,што се није нимало чудити које су га руке проклетнице градиле.

  14. Како без гусала разговора нема, да и овај наставак велике приче о Његошу и Ловћену започнемо стиховима барда Требјешког о доласку краља Александра у Црну Гору да поврати Његошев прах у обновљени храм на Ловћену. После Раја Војиновића и Миладина Андђелића у предходним наставцима, у овом пјева наш такоће гласити гуслар Рајко Рмуш:

    http://www.youtube.com/watch?v=5Yhd91Tt7M0

    1. Uredništvu portala in4s srećna i uspješna 2014. I ako sam s mojim komentarima praktično plivao uz vodu oni me nijesu ignorisali što ovaj portal čini velikim i objektivnim.
      Najljepše čestitke i želje za svakim dobrom u Novoj godini svim pristojnim komentatorima koji znaju da komentarišu pristojno i kulturno bez psovki i vrijeđanja. Svak ima pravo da se bori za neke svoje ideale ali i da poštuje tuđe ukoliko nijesu usmjereni na vrijeđanje časti i obraza.
      Srećno!

  15. Прочитајте само колико је Краљевска Влада уложола труда и напора када је у питању излгед Његошеве капеле! ,,Брбљољуби“ – утихните са нападима!

  16. Ево о Карађорђевићима, ко су и шта су, нека прочитају ОНИ – који нијесу знали праву истину!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *