Фељтон: Његош и Ловћен (VI дио)

Насилно преношење 1916 Његошевих костију са Ловћена на Цетиње

У допуну оног што је објављено 1971 о преносу Његошевих костију са Ловћена на Цетиње, када се има пред очима аустроугарска преписка између гувернера Црне Горе и представника Министарства иностраних дела с једне и Војне врховне команде и Министарства иностраних дела с друге стране, коју ми је Комнен Бећировић ксерографисао у Државном архиву у Бечу, може се још једанпут поновити оно што је утврђено и новим чињеницама то потврдити:

1) Његошеве кости снете су са Ловћена да би се онемогућио долазак и окупљање српских ходочасника на Ловћену,

2) што се планирало извођење тамо војних одбрамбених објеката,

3) и зато што је већ тада сматрано да ће и после рата Ловћен остати у саставу Аустро-Угарске.

У Државном архиву у Бечу се налазе Густава фон Купке мемоари, у којима се говори о његовом службовању на Цетињу пре рата, у својству војног изасланика, и тамо има речи и о томе. Купка је 1921 долазио на Цетиње и посетио митрополита Гаврила, па је у разговору са њим казивао, да је народ био очајан кад су Његошеве кости скидане са Ловћена, да су Аустријанци то урадили и цркву почели да руше, како би затрли сећања на Ловћен, а за рушење Цркве да су говорили како је у њу ударио гром. Међутим, народ у то није поверовао.

Купка у својим мемоарима није поуздан. Бећировић је, према писму од 28 октобра/10 новебра 1971, открио у Ратном архиву у Бечу Купкин рукопис „Der Schwazen Berge letzer Gospodar ”из 1947, у коме се говори о рушењу цркве на Ловћену, под изговором стратешких разлога, и да су његошеве кости снете дању што није тачно.

За време окупације Црне Горе, на Цетињу су излазиле латиницом и на хрватскосрпском језику Cetinjske novine , а на немачком Ilustrierte Cetinjer Zejtung . У овим првим на немачком појавио се 9/22 фебруара 1917 фељтон под насловом Die Vladika Petar II, у коме се не спомиње Ловћен ни црква на Ловћену, као ни где су његошеве кости. У броју од 2/15 августа 1918, посвећеном цару и краљу Карлу, донет је познати Јиречеков чланак о Ловћену. Меðутим, у илустрованом немачком листу, у броју од 17/30 октобра 1917, на страни другој, донете су слике на којима је приказан врх  Ловћена са стране Цетиња, као и слика цркве из времена пре рата.

Године 1973, у Црквеном музеју на Цетињу налазила се једна мермерна плоча, која је била на Ловћену до 1916, и на којој пише: „За владе његовог величенства кнеза Николе I  „Београдско певачко друштво” под заштитом краља Србије Александра I , поклонивши се споменику Ивана Гундулића у Дубровнику, целива гроб песника Петра Петровића Његоша.
                                             О Видовудне 1893 М. М. Чебинан. Крањево (Србија)”.

Модел из 1916  за споменик на Ловћену „у славу заузећа овог јадранског Гибралтара, а  потомцима на изглед”

У Херцегновом 1902 основана „Хрватска читаоница”, којом приликом је упућен позив и Штросмајеру, а крајем те године је и изабран за почасног члана те читаонице. Она је до 1907 била на тргу „Белависте”, а онда је пресељена у зграду католичке цркве у центру вароши, где је 1911 променила име у „Хрватски дом”.

О раду овог друштва од 1914 до 1918 постоје у Херцегновом архиву врло мали број докумената, која сам 1973 могао прегледати. У њима су и две значајне депеше, које дају политичку оцену његовог рада. У првој се каже: „његовој царској и краљевској висости Фрању Фердинанду, престолонаследнику, Конопиште, Чешка. Гласом своје главне, скупштине, изражавамо топлу честитку пригодом педесетог рођендана изразом одане  привржености. Храватски дом у Херцегновом, 29/12, 1913.”

У другој депеши, која је из 1914, гласи: „Високославној Кабинетској канцеларији његовог величенства, Беч. Љута неописива бол над грдном злочину, извршеном у Сарајеву од разбојничке руке, који вријеђа човјечанство и испуња ужасом изображени свијет, обузела је особито нас вјерне Хрвате, те док вапимо од Бога узвишеним покојницима славу, и овом тужном пригодом сакупљени у духу око приестола узвишенога нам цара, краља и гасподара изражујемо најчучења чувства непоколебиве наше вјерности и оданости.
За друштво Храватски дом, председник”.

Када се ово зна, онда се није чудити ономе шта се дешавало у „Хрватском дому” за време рата. За рођендан цара Фрање Јосифа чињене су припреме за подизање му споменика на Ловћену, као знаку у славу заузећа овог важног стратешког положаја. Због тога је био прво расписан конкурс за пројекат споменика. Изложбу пријављених радова организовао је академски сликар Марко Рашица у „Храватском дому” у Херцегновом, који се такође био пријавио са својим радом. Ту изложбу је отворио гувернер Црне Горе Виктор Вебер 6/18 августа 1916, на царев рођендан. Том приликом је за споменик изабран рад Марка Рашице, рођеног у Дубровнику и васпитаног у друштву оног круга људи који су издавали лист Права Црвена Хрватска, и који су поводом убиства престолонаследника Фердинанда у Дубровнику приредили погром над Србима, о чему сведоче слике у прилогу, објављене у загребачком Илустрованом листуод 5/18 јула 1916 године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: