Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (XI дио)
Нема доказа ко је убио Бошка Бошковића
У свом излагању на јавној трибини историчар Растодер после, како каже од стране историографије утврђеног датума догађаја у Вранешу, тј. како је он утврдио ноћ 9. и 10. новембра, одбацујући ставове других историчара да је датум ноћ 10. на 11. новембар, без објашњења и доказа већ само констатацијом да то није логично, наставља:
„Претходно су 7. новембра 1924. године црногорски комити убили Бошка Бошковића, начелника колашинског округа.“
Ко су црногорски комити који су извршили убиство се не наводи, уз наравно материјалну грешку која је услиједила да је Бошко Бошковић начелник колашинског округа. Јесте, али бивши. У вријеме убиства Бошко Бошковић је био инспектор Министарства унутрашњих дјела Краљевине СХС за Црну Гору, у пензији.
У предговору студије Растодер потврђује овај свој став:
„Данас се поуздано зна да су Бошка Бошковића убили колашински (ровачке комите), зна се и који светећи се због убиства Петра Дуловића, који је убијен само зато што је био брат познатог комите Тодора Дуловића, иначе побратима убица Бошка Бошковића.“
Комити на Брези у Колашину 1918
Неколико страна касније у свом предговору, после наведеног, историчар Растодер коначно открива и имена убица:
„ …учесници догађаја децидно тврде да су Бошка Бошковића убили црногорски комити Радош и Драго Булатовић светећи се за убиство брата црногорског комите Тодора Дуловића који је побратим браће Булатовић.“
Ово је, дакле, довољно да се “данас поудано зна“ да су убице браћа Булатовићи.
Панто Богавац, један од учесника догађаја у Вранешу 1924. године, у снимљеном разговору једног броја учесника са генералом Данилом Јауковићем 28. 8. 1973. године у Мојковцу, објављеном у Растодеровој студији, каже:
„Друже генерале, тачна је истина да код Бошка мртва нико није прије мене дошао први. Ја сам ту чувао буљук коза и кад сам чуо да запуцаше пушке, чу се повика, ја сам потрчао тамо. Бошко се поред једног шиба преврнуо. Послије вика – повика, дођоше други сељаци: шта би, ко би, ко га уби? Убише га Турци. Ја одем за ону букву, видим чауре из италијанске пушке. Ко га уби? Уби га Јусуф Мехоњић и Хусеин Бошковић. Тај се глас пронио…“
Растодер у овом пасусу послије ријечи „букву“ ставља фусноту која гласи:
„Аутор је (Ш. Растодер, мисли се на аутора студије) у септембру 2011. године обишао локацију на којој је убијен Бошко Бошковић. Ради се о неприступачном, шумовитом, терену на којем није тешко било поставити засједу а скоро немогуће видјети онога који је у засједи.“
На основу чега „учесници децидно тврде“ да су Бошка Бошковића убили Радош и Драго Булатовићи?
На основу чега се то „данас поуздано зна“?
Као прилог навешћемо и следећа сјећања учесника догађаја снимљена на истом разговору са генералом Јауковићем:
„Данило Јауковић: Кад сте ви отприлике сазнали да су га убили Булатовић и овај Јелић, а не Мехоњић и Бошковић?
Сви у глас: Брзо после његове погибије и догађаја у Вранешу.
Панто Богавац: Они су ашили, ја сам их питао јесу ли га они убили, а они су тврдили да нијесу.
Никола Јакшић: Код мене су долазили Драго и Радош да се правдају како они нису убили Бошка, али они лажу, те Турке сиромахе побисмо праве – здраве.“
(наставиће се)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Od pocetka ovog feljtona je bio jedini cilj, da se dokaze pogresno pisanje,i kako nebi trebalo da se pise.
Medjutim kao i sve kod nas jave se ljudi sa svojim strastima i mrznjom da dokazu da su to bili Srbi.
Podjela na Srbe i Crnogorce tada nije bila to se barem zna Crnogorci kao nacija su rodjeni u dnevnom listu Borba bile su neke druge podjele,ali naucismo i jos ponesto posrbljeni Crnogorci ,nova rijec u novi jezik.
Ako shvatimo kako su nastali ovi novi Crngorci jos manje je mozemo prihvatit,il mozda ipak u nekoliko slucajeva mozemo.Evo recim ako se neko krstio prvi put u Grko katolickoj crkvi sto moze da se desi ovim nasim znastvenicima ,pa ga je iza toga Antonije ili Miras krstio takvi bi se mogi prozvati posrbljeni Crnogorci ,jer su im preci bili Srbi a oni eto svojim neznanjem ili voljom krstise se u Grkokatolickoj pa u Mirasici,tu se vec moze govoriti o posrbljenim Crnogorcima,ima nekih indicija da se Ranko tamo negdje tako krstio,za druge se to ne moze rci ili kriju svoje krstenje.
Zlocin se desio i niko razuman ga ne spori jedino treba razjasniti kao se desilo,izgleda da to Serbu nije uspjelo,a mozd mu je bilo stalo,ali slabe je saradnike imao.
A sto se tice Nolicice on je dobio porciju,tako da se sa nestrpljenjem ocekuje njegov sledeci znastveni rad.
Od tih Boskovica iz BP potice i ona rugoba i smrdara Draskovica, Dana…! Ko i Vuk Boskovic i ovaj sad minister vlasnik Pljevalja.
Uz Vukovica gradonacelnika svi dobro znaveni ko DPS il ti instant cetnici koji su pro vikenda isli u Bosnu i ubijali.. tamo je bahanalije pravio i Veljkan zvani tenkista.
U svakoj drzavi na svijetu oni bi biili i gonjeni pdn. procesuirani, ali posto su promenuli nacionalnost, sve su to na jedan pokvaren i podmukao nacin prebacili na teret nas- Srba.. iako se znalo da su krvci za SVE sto se desavalo tamo u tom kraju- oni jer su bili i ostali vlast.
Eno i brdo SMolovica iz Pv. koji podrzavaju gospodara im i glasaju kad kako uztreba..Piii!
Zalud vam je sva prica pogani lazljivi Srbi,znamo mi da ste vi sami palili svoje pogane crkve ,znamo mi da ste smisljeno sami sebi rezali vratove. Cak ste i kolektivna samoubistva izvrsavali samo da bi nas ocrnjeli. I to da smo vam djecu otimali i janjicare pravili i to lazete pasja mileti. Dokazace nas Nole,nasa uzdanica,dika nasa kakve nema na cijelom dunjaletu da ste prodavali vlastitu djecu samo da bi podvalu nama ucinili. Sve ce Nole dokazati,iskopace Nole iz najdublje jame da su sve ovo vase ujdurme i da ste sve ovo planski radili. Vlasi prokleti.
Ево како је етнолог Андрија Јовићевић 1911-те године писао у својој књизи „Ријечка нахија“ о „славним црногорским прецима“ Новака Аџића: „Латкови синови били су зликовци и чинили су Турцима свакојака зла, зато бег нареди, да их убију. Вукосав то дојави ујацима, да бјеже, па и сам, када бег с Турцима пође, да оне убије, украде бегу једну скрињицу с парама и утече уз Суторман са ујацима. Кад су се вратили у Ђиновиће, населе се сви у Студеном Долу, гдје се и Вукосав Аџић остани. Од украдених пара није дао дијела ујацима, и они и њихово потомство за дуго су били ијетки на Вукосава и његово потомство због тога. Можда су те паре и учиниле, да се Вукосав не поврати код браће, да и њима не дадне дијела. Од тога Вукосава воде поријекло Аџићи у Ђиновићима и сви су се раселили из Студеног Дола, као и Латковићи; од она три брата у Пиви воде поријекло Аџићи у Пиви; а Аџића има и код Книна, који су изостали тамо од оних који се тамо иселише. Ово је могло бити прије 180 год., јер Аџићи броје до Вукосава 7 пасова.“
Zasto je ova tema uopste bitna bilo kome? Zna se da smo pobili turke, srusili im carstvo i protjerali ih i iz evrope. Bjazali su ka kokoske i juce i danas a sad se sile ponovo kad iza njih stoji nato.
Da su nam preci znali koliko su ove poturice otrovne i te preostale bi poslali u majku tursku.
Adile,kako ti mozes jednom Dimitriju,Nikoli,Dusanu,Milanu itd govorit da je „posrbljen„?Sram te bilo.To sto ti imas kompleks,i sto su se tvoji odrodili promjenom vjere od svoje nacije,i postali nesto nepoznato,to je tvoj problem.Ne mozes autohtono stanovnistvo Crne Gore nazivati posrbljenim,stanovnistvo koje je stvorilo Crnu Goru,kojom se vi najvise(uz nase komunisticke izrode) bucate.Ja mogu biti Crnogorac po svojoj drzavi,ali sam uvijek po etnosu Srbin(ne Srbijanac,no Srbin)kao sto su bili i moji stari vijekovima unazad.A tebe Adile bratski savetujem da ohladis malo usijanu glavu i ukljucis mozak.Nije lijepo ni da vas pravoslavci zovu poturice,jer vi nijeste krivi za proslost koja vam se desila
Niko se nije odrodio izborom nove vjere. Taj narod je i dalje ostao na svojim vjekovnim ognjištima baštineći samo novu vjeru islam. Dobar dio njih se danas osjećaju i izjašnjavaju kao Crnogorci. I vjruj, Zelenašu, veći su Crnogorci od tebe Srbina iz Crne Gore. Nijesu oni nikakvi poturice jer se nikad nijesu izjasnili da su Turci tj nijesu se nikad poturčili dok je kod pravoslavnih Crnogoraca koji se izjašnjavaju kao Srbi došlo očigledno u punom smislu riječi do posrbljavanja. Dakle da zaključimo. ovdje nema poturica ali zato ima dosta posrbica tipa ovog koji se piše kao Srbin ili Zelenaš. A to da su Turci bježali od vas kao kokoške je tvoj pusti san. Da ih nijesu savladale i prisilile evropske sile i propadanje same turske carevine iznutra ti bi bio gori od te tvoje kokoške.Međutim, danas posrbice ili tzv crbi prave Crnoj Gori ogromne smetnje da se stabilizuje kao samostalna država jer svim silama pokušavaju da je vrate u krilo Srbije kao srpski region ili dio planirane velike Srbije. U ime velike Srbije su u XX vijeku učinjeni ogromni zločini posebno prema muslimanima koje oni nazivaju turci.
Ti mene isproziva lijepo,iako pokusavam biti odmejeren,na provokacije vas podukljica i dukljanoida,moram grubo odgovoriti:Vasa cijena se vidi na primjeru Cetinja,dje se tovarni magarac kosta vise no jedan novopeceni dukljanin,koji vrjedi ka pola utovljena bravca.A o promjenama indentiteta,putesetviju od veljesrba do turbocrnogoraca,nase bruke i sramote,ne bih ovom prilikom.A ako si musliman,savjetujem te da bolje cutis,jer to sto su tvoji promjenili vjeru ne znaci da moras mrzeti svoje rodjake koji su ostali ono sto su bili tvoji preci-Srbi.
Evo kako se kockica po kockica; cigla po cigla otkriva tok zločina u Šahovićima. Ako se ovako nastavi neće ništa ostat tajna i ako su oni koji su krivi za zločin svim silama nastojali da svakog koji nešto o tome kaže ućutkaju. Nema te tajne koja zauvijek ostaje tajna. Sjetite se one priče „U cara Trojana kozje uši“. čobanin je iskopao rupu u zemlji i kazao tajnu. Nikla je zova od koje čobani napraviše frule koje su sviraje: „U cara Trojana kozje uši“.
…Бјелопољски крај и његов дио – Горњи Вранеш био је специфична средина по много чему. Муслимани су били повлашћени од аустро-угарског окупатора, јер су му служили и ступали у њихову полицију (шуцкоре) и са Швабама починили многа злодјела. Тежак злочин је и убиство свештеника и првог учитеља у Вранешу – Неша Јоксимовића фебруара1916. године. Тада су муслимански одметници уз помоћ аустро-угарских окупатора, на звјерски начин лишили живота великог просветитеља и слободара Неша Јоксимовића. Велика народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. на свом првом засједању, посмртно је прогласила Неша Јоксимовића за националног радника.
На Церу 8. новембра 1924. године је убијен Бошко Бошковић . Био је жртва ондашње сепаратистичке политике. У истрази је тражен његов убица, али не и организатор. Зато је убиство, као политичко, остало нерасвијетљено. Ондашњи режим је то убиство приписао муслиманима, чије су посљедице протјеривање муслиманског становништва из Вранеша.
Eto, Mitke iz Podgorice (Još nijesam čuo da se u CG kaže Mitke već Mitko; Mitke se kaže u južnoj Srbiji) „uspio“ si da „naučno“ dokažeš opravdanost genocida u Šahovićima i Vraneškoj dolini. Stvarno ste vi Srbi čudo nad čudima kad počnete da izmišljate istoriju i štimujete je prema svojim potrebama i simpatijama. Samo jedna primjedba: da su Turci radili tako kako ti pričaš da su brojni kao Kinezi potpuno bi nestali i pod njihovom vlašću nebi pretekla ni jedna crkva. Kad su sve živo poturčavali i ubijali onog ko neće otkud sad ovoliki pravoslavni narod? Mitke, Mitke, nešto nije u redu s tobom. Pokvaren si,brate Mitke!
Од аутора мр Петка Бошковића:
До прве веће сеобе српског становништва Вранеша дошло је приликом турског похода на Далмацију 1537. године, када је на Вранеш ударила велика војска суровог султана Селима F, који је дошао на мјесто Бајазита II 1512. године. Послије стравичног и трагичног обрачуна са мушким члановима породице, наредио је Пири-паши ,,да све цркве претвори у џамије, да се забрани хришћанима јавно вршење вјерских обреда по богомољама и да се побију сви који не пређу у ислам“. Султан је дознао да цркве и манастири у Вранешу сијају свом својом свјетлошћу, да су украшене златом и покривене оловом и да тамо нема раје. Наредио је да се у Вранеш пошаље казнена екснедиција. Тада је до темеља срушена Велика црква у Павином Пољу, позната и по имену црква Љубовиђа. Тада су извршени велики зулуми над српским становништвом, а ко је претекао, масовно се иселио. Предање каже да је колона избјеглица била дугачка пет до шест километара. Од тада је у Вранешу почела исламизација, која је вршена све интезивније током наредна три вијека. Знајући за наилазак казнене експедиције, јеромонах Мардарије Јоксимовић са манастирском братијом натовари шест коња црквених ствари и ноћу побјегне. Тако је почело масрвније исељавање према сјеверу у правцу Подриња, Шумадије и Колубаре. Неки су остајали у околини Пријепоља, Прибоја и Нове Вароши, с надом да ће се вратити у завичај.
Други пут Вранеш је рушен и уништаван у походу Алипаше Сточевића, када је извршено незапамћено насиље над српским становништвом у Вранешу. Тада је вршена насилна исламизација и народ се спашавао избјеглиштвом.
Трећи велики напад Турака на Вранеш био је 1821. године, када и на Морачу. Тада се иселио велики дио становништва.
Највећа сеоба српског становништва из Вранеша у Војводину била је под Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године. Ова сеоба је условљена поразом аустро-угарске војске у бици са Турцима код Качаника, почетком јануара 1690. године. Врхунац тешког стања представљало је тотално истребљење, јер српски народ био на страни Аустро-Угарске. Самог патријарха Арсенија Турци су ухватили и хтјели га погубити да није откупљен златом. То претешко стање натјерало је патријарха Чарнојевића да Србе дигне наустанак и дијелом и Арбанасе који се брзо ширио. Тражена је помоћ од Русије, али су Турци дошли до писма из Русије Арсенију Чарнојевићу и поруке су пропале. Наступио је брзи преокрет ситуције на фронту, јер се аустро-угарска војска морала брзо повући према Београду, а са њом и српски устаници и народ. Око 100.000 Срба и неколико хиљада Арбанаса напустило је своја огњишта и прешло преко Саве и Дунава у Војводину и Мађарску. Дио Срба из Вранеша и Полимља одселио је према Војводини са Арсенијем III Чарнојевићем.
Harun Crnovršanin u svojoj knjizi „Sinovi Sandžaka“ navodi činjenicu da se stanovnici sela Tomaševo žale kako ne mogu mirno da spavaju. Oni danas „čuju“ ezan iz temelja porušene džamije, a i muška djeca im se često rađaju kao bogalji.
Da li je „prokletstvo“ koje prati Tomaševce rezultat Božije kazne, ili griže savjesti koja se prenosi sa generacije na generaciju, ili možda i jednog i drugog, ne znamo, ali smo ubjeđeni da to ima veze sa događajima koji su se zbili u ovaj kraj u novemru daleke 1924.godine.
„posrbljeni crnogorci“, “ O genocidu u Sahovicima i Pavinom Polju“, „tamosnjim bosnjacima“, “ ovaj zlocin“
Adile, brate moj. Da li je u pitanju genocid ili zločin, odluči se!? Bošnjaci u sred Vraneša, znači da su došli iz Bosne u srpski Vraneš i okupirali ga? Ja mislim da je drugačije bilo. Vjerujem da su to naša braća Srbi, a tako su se i sami pisali, koji su prihvatili islam kao svoju vjeru. Bošnjaci i Crnogorci su nastali kasnije i upravo autor knjige koju pominješ je otac te nacije iako je i sam bio Srbin. Nisi uvjerljiv a bojim se ni dobronamjeran. Istina treba da nam je zajednički cilj. Prvo, u Vranešu su stradali nevini, a broj treba utvrditi. Braća Srbi dvije vjere su se pobili između sebe, tačnije pravoslavci su napali svoju braću Srbe islamske vjere i napravili zločin.
Evo vam malo informacija, da se informišete, posto je ovaj feljton napravljen sa namjerom da negira zločin u Sahovicima:
Sahovicka kapetanija se sastojala iz 4 opstine. U svim opstinama, izuzev Nedakusa, koje je bilo na lijevoj obali rijeke Lim, stanovnistvo je bilo bosnjacke nacionalnosti. Podsticani od velikosrpskih okupacionih vlasti, posrbljeni crnogorci su neprekidno trazili povoda da se obracunaju sa tamosnjim bosnjacima, stanovnicima tih opstina.
O genocidu u Sahovicima i Pavinom Polju skoro da niko nije smeo da pomene, a kamoli da napise ili objavi, u vrijeme SFRJ, ovaj zlocin se krio i zataskavao, o njemu ni danas mnogi ne znaju nista. Izuzetak cini pokojni Milovan Djilas koji je u svojoj knjizi „Bespravna zemlja“, prvi opisao Sahovicki pokolj ( Istragu poturica ). O tome da ovaj pokolj nije bio spontani cin krvne osvete, kako su ga srpska i crnogorska stampa opisivale, vec temeljito pripreman zlocin, govore mnoge cinjenice.
…
Prije nego sto je poceo napad na Sahovice i Pavino Polje (Vranes), izvrsena je opsezna priprema u organizacijskom smislu. U prilog tome govore i mnoga desavanja vezana za dogadjaj. Pouzdano se zna da je bilo organizovano oko 2 000 posrbljenih i dobro naoruzanih Crnogoraca iz Polja Kolasinskih, Kolasina i drugih mjesta, a na cijem celu su bili ugledni crnogorski funkcioneri kao: Nikola Djilas – penzionisani zandarmerijski major, Sekula Boskovic – rezervni major, Dimitrije Redzic – rezervni major i jos neki drugi prvaci na celu podivljalih plemena. Podrska im je data od bjelopoljskog poglavara Lazara Bogicevica, Milana Terica sefa finansijske uprave u B.Polju. Zatrazena su policijska pojacanja, koja su odmah stigla iz Pljevalja, Berana, Peci, a iz Pljevalja je bila pristigla cak i vojska.
Посрбљени Црногорци… Ау! А да Ви нисте „побошњачени“ муслиман? Или Муслиман? Или, што је мени некако највјероватније, потомак исламизованих Срба? Или…
Те су године Црногорци били Срби. Потомци тих генерација су дијелом Срби, дијелом (више) нису. Тек, на Вашем мјесту, ја се не бих бавио туђим идентитетом – морао бих да размисим о своме. Но, ја сам ја, Ви сте Ви – и добро нам је тако, није ли?
Е, сад – Срби су убијали Бошњаке 70 година прије него што је бошњачка нација први пут поменута (а поменута је 1993., ако се добро сјећам, а Ви ме исправите).
Књига Милована Ђиласа се зове „БЕСУДНА земља“.
Не знам какве су жеље и намјере аутора овог фељтона, бар не онолико колико сам сигуран да познајем жеље и намјере г. Шерба Растодера – поменутом је господину до истине о Вранешкој долини стало таман онолико колико му је било стало када је слику Срба које вјешају Аустријанци у Требињу потписао као слику Црногораца које вјешају српски војници након уједињења.
Но, аутор фељтона не негира злочин – такво што му се не може приписати,ма колико зле воље човјек показао.
У Шеховићима су убијени невини људи и то се не може оправдавати.
Мртвима мир Божји и лака земља, за кривце правда, за све остале истина, па ма свијет пропао.
А за Вас лично – ау, пријатељу…Посрбљени Црногоци?! Мислим, стварно…