Насловна Поглед Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (V дио)

Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (V дио)

15
ПОДИЈЕЛИ

djilas U uniformi generala Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (V дио)

Историја се не пише на основу „разних прича“

Можда не би сметало да напоменемо и Растодерово, у својој студији, полемисање о злочину управо са Ђиласовим ставовима, јер у “Бесудној земљи” Милован Ђилас наводи и разлоге ових грозних убистава, које сам описује на основу, како сам тврди, “разних прича”.

Ако је судити по интервјуу Ђиласа са Џорџом Урбаном, објављеним 1979. године у децембарском броју часописа „Encounter”, онда Растодер коначно поентира, јер је за ту тему нашао искусног саговорника, правог мемоаристу и учесника догађаја.
Као илустрацију навешћемо из интервјуа само неколико питања и одговора.

Урбан: Међутим, ви сте на обе (или пак на три или четири?) стране обновили стара племенска трвења . Започетом ланцу освета и противосвета дата је нова, свежа животна снага.

Ђилас: Покоља између муслимана и православаца, Срба и Хрвата било је у сваком случају. Ако ишта, комунистичка интервенција је допринела да се оваква катастрофа ограничи јер смо се често борили и против једне и против друге стране истовремено. Наравно, не кажем да су комунисти били анђели – далеко од тога! Ми смо такође морали добрим делом одговарати.

Урбан: “Анђеоски” свакако није придев који бих спремно повезао са било којим видом ваше борбе. Један од многих примера дивљања који ми се урезао у сећање јесте ваш опис уништења једног заробљеног италијанског батаљона:
“Сви италијански војници – цео трећи батаљон 259-те чете Мурђе дивизије – послати су у смрт… Многи лешеви бачени су у реку Раму. Неколико их се закачило између дебла и ја сам заједно са нашим официрима злобно уживао при помисли како италијански официри на мостовима и обалама у Мостару престрављени од ужаса посматрају Неретву загушену лешевима њихових војника.”
Бестијална ствар је и учинити и уживати у томе.

Ђилас: Апсолутно; међутим, дозволите ми да вам испричам какви су нас гротескни разлози навели да то урадимо. Није било никакве војне потребе да покосимо овај батаљон. Војнике смо могли одвести као заробљенике, или смо их могли разоружати и вратити их – како смо понекад чинили. Зашто нисмо учинили ни једно ни друго? Због тога што смо били под принудном логиком славног совјетског примера. Окружили смо ове јединице и тражили смо њихову предају: Међутим, оне су то одбиле.
Постојало је неписано правило у оно време у Црвеној армији према којем никада није требало поштедети немачке војнике када су окружени и одбијају да прихвате капитулацију. И ми нисмо могли, мислили смо, да се покажемо мање оштрим и жилавим од Руса – и ето зашто смо, када су Италијани принуђени на предају, поубијали цео батаљон.

Урбан: У чему је заправо то злобно уживање?

Ђилас: Било је то, као и у многим другим случајевима, питање идеолошке непомирљивости и мржње. Таква је, може се рећи, природа човека у ратним условима. Нисам поносан на то, једноставно признајем чињенице.

…Урбан: Гледате ли можда на себе као на једну врсту заблуделог сина који је морао да се ували у грех пре него што је могао да се врати и покаје?

Ђилас: Не, не видим никакву потребу да се кајем; нема никаквог изненадног преображаја у мојим погледима. Они су се мењали постепено и природно. Грех? Кривица? Не патим ни од каквог осећања кривице, иако знам да имам много слабости и увек се присећам извесних ствари из своје прошлости којих се радије не бих присећао. Ипак, због тога не патим.

Урбан: Шта је са вашим сећањем на ненаоружаног немачког војника чије сте грло пререзали и кога сте затим ударали кундаком док није издахнуо? И још једног Немца сте показали Раји Недељковићу да га убоде?

Ђилас: О, апсолутно не осећам никакву кривицу због тога. Били смо у рату. Да га нисам убио, он би открио наш положај, а немачки војници су били близу. Међутим, ја бих га убио чак и да није имао ту могућност.

Урбан: Зашто?

Ђилас: Због тога што је био Немац и што сам ја њих све мрзео. Они су убили многе моје пријатеље – мрзео сам их као нацију.

Урбан: Мислим да се човек не може борити у рату без оваквих бруталних инстиката, постајући бољи…

Ђилас: Човек је слаб, врло слаб, животиња. Био сам, морам вам то рећи, поносан када сам чуо да су немачки градови збрисани са лица земље, да су на стотине хиљада цивила остали под рушевинама! Такав је био бруталан утицај рата на мој менталитет…

… Урбан: Није ли показивање лојалности комунизму у таквим случајевима ишло предалеко?

Ђилас: Мислим да јесте. Међутим, дозволите ми да вам испричам још једну ствар. Иако никада не бих могао убити свога оца из осећања привржености комунизму, не бих оклевао да изрекнем смртну пресуду брату ако би се утврдило да је пружао подршку непријатељу или да га одмах пошаљем на партизански суд.

vranes Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (V дио)
Вранешка долина

Вјерујемо да је о Ђиласовом односу према злочину коментар непотребан, али исто тако сматрамо да је, бар што се ових злочина тиче, о којим говори у свом интервјуу, прави мемоариста и учесник догађаја.

Растодер, дакле, по свом изузетном методолошком поступку, сагледава историјски догађај кроз литературу, којој, наравно, даје мјесто у студији прије докумената и приказа у штампи из времена када се догађај десио, јер у литератури се налазе, како мудро закључује, „чињенице провјерљиве у примарном историјском извору“.

Да се још тренутак вратимо Ђиласу и размотримо колико су „провјерљиве чињенице“ у његовом литерарном штиву.

„У Шаховићу су власти дојавиле побуњеницима да ће спровести за Бијело Поље већу групу муслимана похапшених под изговором да буду спашени, јер да им је живот у опасности. Црногорци су ове дочекали на згодном мјесту и побили. Ту, на гробљу код Шаховића, убијено је педесетак муслимана.“

Чињеница је да је на том мјесту убијено 28 талаца, а не педесетак како пише Ђилас.
„И мој отац, који није био склон суровостима, нерадо је причао о свему томе. И он је осјећао стид од судјеловања у тим збивањима, какав вјероватно осјећају, кад се отријезне, пијанци послије извршеног недјела.“

На крају овог пасуса Ђилас ставља фусноту која гласи:

„Због нетачних, па и недобронамјерних тумачења, додајем, истине ради: мој отац није учествовао у масакру, него је био пошао да заузму Бијело Поље, па их је редовна војска вратила.“

Провјерљива је чињеница „него је био пошао (Никола Ђилас) да заузму Бијело Поље па их је редовна војска вратила.“

Од кога је требало да заузму Никола Ђилас и остали Бијело Поље? Запаљиви и подстрекачки говор на сахрани Бошка Бошковића, у ком се кривица за његово убиство сваљује на муслимане и позива се на освету, држи и Нико(дин) Цемовић, „поглавар бјелопољског среза“. „Осветници“, дакле, у сурови поход полазе и на иницијативу „првог човјека“ Бијелог Поља и онда одједном, по Ђиласу, крећу да „заузму“ Бијело Поље. А, поред свега, сви који су учествовали у овом догађају управо су били највећи заговорници стварања Краљевине СХС. Један од најжешћих бораца за уједињење и нову државу је био управо Бошко Бошковић чијој сахрани присуствују. Од кога, дакле, да заузму Бијело Поље? Могуће – од себе самих.
Ђилас у овом дијелу тврди и да његов отац „није учествовао у масакру“. Али исто тако мало касније наводи:

„Осуђивали смо оца што се и он повео за гомилом, мада у покољу није учествовао: као бивши официр, није могао изостати иза својих колега и својих бивших војника, а да не буде осрамоћен.“

Да ли овој реченици треба коментар. Или:
„Он сам је причао да је читав поход замишљао друкчије, као погубљење неколицине муслиманских првака. Али све се истргло не само из дизгина племенских главара, него чак и оних који су злочине вршили.“

Шта ови пасуси говоре? Јели Никола Ђилас учествовао у „походу“ или не? По Миловану Ђиласу – није, а у ствари јесте.

Ово су дакле, по Шербу Растодеру, поуздане „чињенице“ Милована Ђиласа.
Да овоме додамо још један прилог – Хакија Авдић тврди „да су масу од 2000 наоружаних Пољана, Колашинаца и других предводили: Никола Ђилас, пензионисани жандармеријски мајор…“.

„Чињеница провјерљивих у примарном историјском извору“ код Ђиласа има напретек.

„Убијено је око три стотине педесет људи, многи на грозовит начин.“
Одакле Миловану Ђиласу овај податак. Да ли је и њега извео из „разних прича“.
Чињеница је да никада није утврђен број жртава у Вранешкој долини 1924.

„Најљепше је у свему што Бошка нијесу ни убили муслимани, него Црногорци, колашински главари. То је мој отац дознао касније, од поуздана друга.“

Опет Ђилас обзнањује чињенице чак, после ове реченице, и описом убиства Бошка Бошковића.

О убиству Бошка Бошковића биће касније ријечи, али оно што је чињеница је да се никада није сазнало, нити је утврђено, ко је убио Бошка Бошковића.

Овај важни и респектабилни историјски извор Шерба Растодера „Бесудна земља“ Милована Ђиласа обилује детаљима „масакра“ у својим литерарним описима који су настали на основу, како сам аутор много касније наводи у интервјуу, – „било је за овај случај везано разних прича, које сам ја унио у „Бесудну земљу“, мада неке нијесу тачне“.

Вјерујем да нам неће бити замјерено на упитима о истинитости Ђиласових прича, које се ето користе, чак, као историјски извор и валидно свједочење.

До истине о несрећном догађају у Вранешу ваљда треба ићи неким другим путем.

Тај пут је искључиво управљање методологијом историографије, а не бављење „разним причама“ из романенскног штива јер у њима има „чињеница провјерљивих у примарном историјском извору“.

15 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Ђилас: Човек је слаб, врло слаб, животиња. Био сам, морам вам то рећи, поносан када сам чуо да су немачки градови збрисани са лица земље, да су на стотине хиљада цивила остали под рушевинама! Такав је био бруталан утицај рата на мој менталитет… – Istina, nažalost.

    • 0
      0

      Nije to glavno pitanje već da li će saznanje o tom užasnom zločinu koji je organizovao lično načelnik bjelopoljskog sreza Nikodin Cemović, dakle država Karađorđevića, izazvati pravedan gnjev, ne toliko prema učesnicima koji su većinom bili seljaci željni pljačke vrlo primitivno guslarski vaspitani,već prema tadašnjoj srpskoj državi i kraljvini Karađorđevića koja je glavni inicijator i organizator svega toga!!!

  2. 0
    0

    Cuj ti Miomire,ako imas problema sa Kraljevinom SHS,i dinastijom Karadjordjevic, to je tvoja licna stvar,i vec po kozna koji put to ponavljas,vjerovatno imas neki arhivski dokument pa nebi bilo lose da ga prilozis kao svoj dokaz,ako ne providno je i zalosno sta govoris.
    Ako ti se pisanje i iznesena misljenja ne svidjaju,iznesi svoja bez politickoh zloduha,u svakom slucaju ovdje su tvoji komentari zadah mrznje ,i osobina malog psihopate,sto je tvoja licna stvar,ovdje ljudi pokusavaju doci do istine o jedno nedjelu,tvoje ucesce ovdje svjedoci samo to da ima jos takvih osoba kao te zle 1924.

  3. 0
    0

    Mijomire mali vraže. Ti nisi musliman niti Musliman. Oni nemaju takvih podlaca sigurna sam. U najgorem slučaju si neki prizetko koji se dokazuje tazbini. jasno da se radi o Dukljaninu, jer ko dtugi može neargumentovano bezočno i podlo iznositi komentare bez utemeljenja koji ne doprinose pomirenju niti da se istraži istina. Aj zdravo sad.

  4. 0
    0

    „Cetinje“ i „Anonimni“ traže argumente da se zna ko je kriv. Evo argumenata a vi razmislite imate li šta protiv toga.
    Moje ukazivanje da je kraljeviuna SHS kriva za genocid temelji se na tome da je njen načelnik bjelopoljskog sreza Niko(dim) Cemović pozvao rulju da se van zakona obračuna sa golorukim i nevinim narodom sela Šahovići. Pri tom je angažovao žandrmeriju da pohapsi muškarce koji bi ev mogli pružit otpor i pokupi nešto oružja što je bilo u selu da nebi neko od napadača stradao pa je sjutradan te pohapšene muškarce predao gomili koja ih je odmah poklala. Dakle ,Država i njeni službenici su glavni zločinci a ne nepismeni narod kojeg su nahuškali. Ta država se zvala Kraljevina SHS. Nikog nijesu procesuirali za taj zločin a sve je čuvano kao državna tajna te se o tome nije smjelo ništa pričat.To su ARGUMENTI a ne moja neopravdana mržnja prema toj Kraljevini koja ne zaslužuje da se sa bilo kakvim poštovanjem pomene.Vi je poštujte jer vam se ona takva sigurno dopada Tu nema ni najmanjeg zadaha mržnje Cetinjanine , nema ni bezočnosti gospodine Anonimni. Vi ovako ne komentarišete. Vi vašu istinu mjerite na kilo kao u kasapnici. To je bezočnost.Pozdrav ako ste ga zaslužili.

    • 0
      0

      Postoji jedna stvar koja rusi tvoje teze. Ako je kao sto tvrdis kraljevina SHS planski unistavala muslimanski zivalj zasto je poslala vojsku i sprijecila unistenje muslimana u BP.Zasto srpska vojska nijje nakon oslobodjenja unistila muslimane.Mogli su to da urade,nista im nije stajalo na putu.Kao sto su tvoja turska braca uradila u Jermeniji.Nisu jer im to nije ni bio cilj. Turci su bili okupatori a poturice njihovi izvrsioci.Ti mi sad kazi kakav je odnos bio nakon oslobodjenja prema okupatoru i saradnicima okupatora u evropskim zemljama,recimo Francuskoj.Mada vidim da su za tebe turci bili poslanici kulturne rijeci i humanitarni radnici.Vidis kako Djido opisuje demokratske akcije saveznika prema civilima u Njemackim gradovima,da ne pominjem Hirisimu. Hocete li ti i Serbo napisati knjigu i o tome.Trebalo bi i te zlocine rasvjetliti i taj tabu treba razbiti,a ko ce drugi nego on. Siguran sam da ce svojim sjajnim istraznim metodama nesumljivo utvrditi da iza toga stoje Srbi.

  5. 0
    0

    Istina je da se veliki broj muslimana odselio za Tursku. Iako nemam precizne podatke, a nema ih ni profesor Rastoder, siguran sam da se veći dio zadržao u Kraljevini SHS. Pljevlja, Pazar, sela u Bosni su bila odredišta za veći dio prognanih muslimana sa svojih ognjišta, ali i dalje su u svojoj državi. Tako da ta činjenica uz onu, neko reče, a ja znam da je tako, muslimani iz Vramneša nisu bili ostavljeni bez svoje zemlje. Dakle jesu protjerani od strane okolnih stanovnika pravoslavaca, ali su zadržali vlasništvo nad zemljom. To nije slučaj sa Srbima sa Kosmeta nakon II svjetskog rata, dakle 20 godina kasnije. Muslimani su vrlo regularno prodavali svoja imanja nakon 1924. godine. I da ponovim Mijomire, užasne stvari su se dešavale, ali ne onako kako ih je predstavljao komunistički vođa Đilas i njegov nestašni učenik Rastoder. Pozdrav i od boga zdravlje.

    • 0
      0

      I s moje strane pozdrav Aleksandru i Anonimnom i hvala što ste me podsjetili da mom kratkom komentaru dodam još jedan važan dio a to je objašnjenje zbog čega je Kraljevina SHS stopirala tu Šahovićku akciju? To što nije nastavljen napad na ostale muslimane prije svega Bijelog Polja i okoline.To nije znak njihovog čovjekoljublja i pravdoljublja već je bio glavni strah Kraljevine da će takav postupak imati vrlo negativne posljedice u Evropi i svijetu. Praktično tek osnovana Kraljevina SHS nije mogla da se nosi sa posljedicama svog fašističkog čina pa je morala da sve hitno zaustavi.Najbolji dokaz tome je što je sve postala državna tajna o kojoj niko nije smio da govori ili piše.Ne zaboravite da u pozadini svega tinja prikrivena ideja o velikoj Srbiji a ona je podrazumijevala prije svega etničko čišćenje ciljanog prostora. Prema tome, po mome mišljenju, pravoslavni narod ovog kraja ne smije na svojim leđima i savjesti da nosi krivicu za ovaj genocidni zločin. Nije to pravedno! Narod je oduvijek vjerovao svojim vođama i na njihov poziv išao u borbe do smrti. Kad ih je načelnik sreza Bjelopoljskog Niko(din) Cemović u govoru na sahrani ubijenog pozvao da „kazne poturice“koji su lažno okrivljeni, masa naroda je pomislila da ide da se bori „za krst časni i slobodu zlatnu“a ne u nekakav genocidni zločin.Ne smije se zaboravit ni to da je ogroman procenat tog naroda bio nepismen i da su guslarske pjesme jedino „štivo“ gdje su učili istoriju; da je napad na „poturice“ junaštvo opjevano u guslarskim pjesmama. Eto mog priloga da se skine moralna odgovornost za to sa naroda a da se prava odgovornost locira na glavnog predstavnika državne vlasti, načelnika Bjelopoljskog sreza,Niko(dina) Cemovića i Kraljevinu SHS.

  6. 0
    0

    „VUK NA OVCU SVOJE PRAVO IMA KA TIRJANIN NA SLABA ČOVJEKA “ – „AL TIRJANSTVU STATI NOGOM TO JE DUŽNOST LJUDSKA NAJSVETIJA “ ,- „KOME ZAKON LEŽI U TOPUZU TRAGOVI MU SMRDE NEČOJEČSTVOM “ — ETO TO REČE NAŠ SVETI ČOVJEK VLADIKA RADE I SADA GA ŠERBO OPTUŽUJE SA NEKOM BEZOČNOM BRATIJOM ZA GENOCID I DA NJEGOŠA DANAS TREBA IZUČAVATI NA NEKI NOVI NAČIN , KAO DA NJEGOŠ NIJE IZUČEN , PROUČEN , NAUČEN I PRIZNAT ISKONSKOM MUDROŠĆU I HUNANOŠĆU LJUDSKOG RODA TE DANAS TREBA DA GA IZUČAVA I DAJE MU OCJENE NEKA POLITIKANTSKA BAGRA LEGIONARA „KNJIŽEVNIH I ISTORIČARSKIH KRITIČARA“ . ČERBO KAO VRLI LEGIONAR ADVOKAT TURAKA I POTURICA A I OVI ŠTO GA PODRŽAVAJU , HOĆE JEDNIM PRIMJEROM KRVNE OSVETE (KOJU NIKO NE PODRŽAVA ), DA NAM ZAMAŽE OČI I OPRAVDA 500 GODINA TURSKE OKUPACIJE BALKANA I POMORA BALKANSKIH NARODA , ROBSTVA , IZRABLJIVANJA NARODA ,NATURANJA VJERE , OBIČAJA I NJIHOVE AZIJATSKE „KULTURE“ RUŠENJA CRKAVA I SPOMENIKA NAŠE KULTURNE BAŠTINE , NABIANJE ŽIVIH LJUDI NA KOLAC DA UMIRU DANIMA ( PROČITAJ ŠERBO MALO IVA ANDRIĆA NE SAMO ĐILASA ) , ODSIJECANJE LJUDSKIH GLAVA I POIGRAVANJE SA NJIMA UZIMANJE BEGOVSKOG DANKA PRVE BRAČNE NOĆI ITD ITD . JESMO LI MI ŠERBO SRBI DOŠLI DA POROBIMI ANADOLIJU ILI SU TURCI DOŠLI IZ AZIJE A VI IM SE PRIDRUŽILI DA NAM SVE OVO RADITE PET VJEKOVA . LAKO JE SADA REĆI TO SVE JE NEČOVJEČNO ALI ČOVJEK JE NESAVRŠENO BIĆE RANJIVO I OSVETOLJUBIVO . JEDAN VELIKI SRPSKI PJESNIK JE NAPISAO „MENE SVE RANE MOGA RODA BOLE I S NJIME STUPAM KRSTU I GOLGOTI „“ A TI ŠERBO SADA PIŠEŠ KAO DA JE TO PRIMJER NEČOVJEČNOSTI KOJI SE DESIO VAMA POTURČENJACIMA OD STRANE SRBA A ZABORAVLJAŠ SVE ONO ŠTO STE VI PRIČINILI NAMA I DRUGIMA OKO NAS . BOLJE BI BILO DA NE POTPALJUJEŠ LJUDE JEDNE NA DRUGE VEĆ DA IH MIRIŠ KAO ŠTO TO RADI VELIKI EMIR – NEMANJA KUSTURICA , KOJI SVE RADI DA BI LJUDI BILI LJUDI . MI NIŠTA NIJESMO ZABORAVILI IZ NAŠE ISTORIJE I VALJANO I NEVALJALO , ALI NEMOJ DA MISLIŠ DA SVAKI UZROK NEMA SVOJU POSLJEDICU . NA SVAKI UDARAC VRATIĆEMO TI SA RAZLOGOM DESETOSTRUKO A POGOTOVO KAD NAM TAKNEŠ VLADIKU RADA GENIJALNOG BESMRTNIKA , KOJEGA MI SRBI SMATRAMO VELIČINOM DOSTOJNOM DRUŠTVA TOLSTOJA ,DOSTOJEVSKOG , BALZAKA , ŠEKSPIRA I MOGIH SVJETSKIH DRUGIH VELIKANA
    NOLI ME TANGERE ! MOLIM TE ! NIJESAM TI JOŠ SVE REKAO .

  7. 0
    0

    Da ovaj Brđanin ne brani Njegoša on bi načisto propao jer ga pismeni ljudi ne znaju branit!? Čudim se kako nije upotrijebio još uz ovo i gomilu psovkli jer mu je to uobičajeno. Ali ipak nije izostao onaj fašistički metod: Za jednog ubijenog Njemca biće strijeljano 100 Srba.Ovaj s brda prijeti Šerbu nešto slično: Na svaki udarac vratićemo ti …desetostruko, a pogotovu ako (mi) takneš vladiku Rada.

  8. 0
    0

    Nadam se da će autori feljtona pomoći u rasvjetljavanju tog perioda na koji se niko, vjerujem, pretjerano ne ponosi. I da ne pretjerujemo, tragedije su se dešavale i prije i pole 1924. Stoga, nadam se da će feljton obuhvatiti i detalj koji profesor Rastoder, svjesno ili ne, preskače. Bitno za nauku, bitno za sagledavanje i razumjevanje pune istine. Istorijske prilike. Istorijske prilike treba objasniti, šta je predhodilo Vranešu te 1924. godine.
    Pričati o Hirošimi, a ne pomenuti Pearl Harbor, Drezdenu, a ne pomenuti London, Srebrenici, a ne pomenuti Bratunac Vraneš, a ne pomenuti 1905/6, balkanske ratove i Prvi svjetski rat i ulogu muslimana u njemu, u najmanjem je jednostrano i površno, a možda i zlonamjerno.

    Bitno je spoznati istorijske prilike u kojima se nešto desilo, pravilno, uz činjenice, utvrditi šta se desilo i onda dati tom događaju ocjenu. Da li je to bio zločin, genocid, sukob, ili nešto četvrto. drago mi je što se komunikacija među komentatorima odvija bez mržnje i uvreda i što gotovo niko ne spori da se nesreća desila i da su stradali nevini.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here