Насловна Насловна Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (IV дио)

Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (IV дио)

0
ПОДИЈЕЛИ

besudnazemlja Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (IV дио)

Белетристика је, по Растодеру, прворазредно свједочанство

Приказ Ђиласове књиге “Бесудна земља”, у Растодеровој студији о Вранешу, је од 235. до 255. стране. Дакле, 20 страна. У приказу овог романескног штива, причи о “самоосвешћењу од предшколског до гимназијског доба”, његовим литерарним вриједностима и умјетничким дометима, Шербо Растодер на 13 страна, од укупно 20, посвећује причи о једном догађају – Вранешу 1924. године.

“Оно што, ипак, “Бесудној земљи” даје вриједност прворазредног свједочанства је Ђиласов опис покоља у Шаховићима 1924. године”, закључује Растодер.

На страни 251 наводи: ”На овом мјесту, у верзији књиге на српском, изостављен је дио који се налази у верзији на енглеском.” Потом цитира најморбидније сцене убистава које чине “осветници” над муслиманима, а које се налазе у енглеској верзији Ђиласове књиге. Послије цитата описа најужаснијих злочина Растодер закључује: “Иако се може претпоставити зашто је у верзији на српском изостављен најморбиднији дио описа злочина, уз претпоставку да је то ипак урадио аутор, а не приређивач рукописа, уочава се да је цитирани дио из енглеског издања механички одстрањен у издању на српском, јер се у наставку прича о Секули, иако нема изостављеног дијела, гдје се он први пут спомиње…”

Шта значи “иако се може претпоставити зашто је у верзији на српском изостављен најморбиднији дио описа злочина”? Зашто историчар Растодер не објасни читаоцима и научној јавности шта се то, по његовом мишљењу, може претпоставити?

LAND WITHOUT JUSTICE Milovan Djilas slika XL 5117297 Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (IV дио)

“Муслиманском гласу” из 1991. године Милован Ђилас је дао интервју који је изашао под насловом “Гријешили смо према муслиманима.”

На питање новинара: “У “Бесудној земљи” објавили смо грозоморну истину о покољу муслимана у Шаховићима 1924. године. Који су мотиви овог покоља?”, дио Ђиласовог одговора гласи: “Било је за овај случај везано разних прича, које сам ја унио у “Бесудну земљу”, мада неке нијесу тачне.“

И поред ове изречене Ђиласове тврдње Шербо Растодер је игнорише и “гура” по својој методологији.

Није битно за Растодера ни што је Ђилас 1924. био дечкић од 13 година, ни што није учествовао у догађају у Вранешу, ни што у причи коју даје у својој књизи наводи и неке нетачне податке, ни то што сам каже “било је за овај случај везано разних прича”, па, чак, ни то да неке од тих прича „нису тачне“. Растодер неће ни да се запита које то Ђиласове приче можда нису тачне, већ их наводи без коментара о њиховој аутентичности, а кад су у питању приче о најморбиднијим сценама убистава, које су чак после енглеског издања избачене, лаконски наводи да “иако се може претпоставити зашто је у верзији на српском изостављен најморбиднији дио описа злочина” и без објашњења шта под тим мисли, наставља о томе да је најбитније да изгледа да је тај дио “истргнут” из књиге итд.

И поред свега наведеног за Растодера је то мемоарска грађа и свједочење.

Тридесет година касније, после Вранешког догађаја, Ђилас пише своју књигу. Тридесет година касније Ђилас свједочи о догађајима који се дешавају када је био тринаестогодишњи дјечак, а у којима није учествовао. По Шербу, наравно, респектабилни свједок догађаја и мемоариста у чије се свједочење и успомене не може сумњати.

Ђиласово дјело, не само “Бесудна земља” већ и сва остала, наравно да изазивају дивљење, јер се ради о врсном интелектуалцу и значајној личности XX вијека. Али, није ли ово (зло)употреба „разних прича” које је Ђилас, од ко зна кога и када, начуо и ставио као поткрепљење и колорит у свом литерарном доживљају. А неке од тих разних прича, како сам тврди, и „нису тачне“!

Догађај у Вранешкој долини 1924. се десио то је чињеница.

Убиства су се догодила и то је чињеница.

Страдали су недужни припадници муслиманског народа – и то је чињеница. Догађај треба расвијетлити – то је обавеза и дужност.

Али, има стара изрека: “Драг ми је Платон, али истина ми је дража”.

(наставиће се)

1 КОМЕНТАР

  1. 0
    0

    Догађај у Вранешкој долини 1924. се десио то је чињеница.

    Убиства су се догодила и то је чињеница.

    Страдали су недужни припадници муслиманског народа – и то је чињеница. Догађај треба расвијетлити – то је обавеза и дужност. – BRAVO! Poenta!

  2. 0
    0

    Због извјесних кртица које рове по овом фељтону опет ћу похвалити и ауторе и портал који га преноси!

  3. 0
    0

    Kontinuitet zločina nad Bošnjacima traje od Balkanskih ratova 1912., zatim osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine do propasti Kraljevine Jugoslavije 1941. godine. Mada životi muslimana u prvoj Jugoslaviji nisu imali nikakvu vrijednost, ipak su bili izuzetno teški u Sandžaku i istočnoj Hercegovini. U Sarajevu je 1919. godine boravio francuski novinar lista Temps, koji se sastao sa reisu-l-ulemom Džemaludinom Čauševićem. List je prenio reisovu izjavu: Hiljade ljudi ubijenih, šest žena spaljeno, 270 sela opljačkano i uništeno, eto bilansa za nas muslimane prilikom svečanog stvaranja Jugoslavije…

    Po klasifikaciji genocida nad muslimanima Balkana Mustafe ef. Spahića ovaj u Šahovićima se nalazi na osmom mjestu.

    Genocid u Šahovićima kod Bijelog Polja je često spominjan u historiografskoj literaturi iz više razloga.

    Prvi je taj, što je počinjen u vrijeme mira, jer se najveći broj zločina uglavnom događa tokom ratova.

    Drugo što je počinjen u jednoj državi Kraljevini SHS, koja je formalno posjedovala sve organizovane institucije savremene države, koje su se morale odrediti prema zločinu. One su izabrale ćutanje, što za državu može samo značiti solidarisanje sa zločincima.

    Treći je razlog surovost sa kojim je zločin počinjen. Sličnog primjera u ranijoj istoriji nije bilo.

    Četvrti razlog su posljedice. U njima se i prepoznaje smisao ovog zločina. Izvršeno je etničko čišćenje ovog prostora od muslimanskog življa, osuđeno od osvetnika da ispaštaju grijehove vijekova, taložene u mitsko guslarskoj svijesti o svetoj dužnosti istrage poturica. Ali se uglavnom iza patetičnog poziva na istoriju kriju prizemni porivi koristoljublje, otimačina i pljačka zemlje i imovine kao zanatske djelatnosti i način privređivanja.

  4. 0
    0

    Veliki Slzenjicin je trebao da odrzi govor prilikom dodjele Nobelove nagrade,evo sta je on trebao da kaze,u stvari sta je napisao u tom govoru,koja je dostojna samo jednog Slozenjicina,ali treba da bude pouka svim i da se prema tome i tako postave. „MNOGI STVARAJU SVOJE SVETOVE,ALI NIKADA POTOM NECE DA PODNESU ODGOVORNOST ZA TAKO STVORENE SVETOVE.
    To je bio Slozenjicin,koji je jednako optuzivao SSSR ,isto kao sto je posle one cuvene konferencije na Havardu ,na kojoj je bilo na hiljade slusaoca i u okolnom parku,prestalo interesovanje za Njega,jer istina oslobadja,a on im je rekao tada istinu ,a oni od tad jednostavno ne pokazase vise interesovanje za Njega.
    Koliko god mozete istrazite ov istinu iznosite istinun i zlocin izoblicite,i svakoga ko pokusa da od njega napravi neku svoju istinu,jer istina je jedna,kao do nje doci je druga stvar,ali treba doci!

    • 0
      0

      Zlocini i teror poturica nad pravoslavnim narodom trajao je stotinama godina.Naglasavam poturica ne turaka.Svirepost nase poturcene brace je ostala nezapamcena i zgrozila citavi svijet toliko da je i sama velika porta slala opomene lokalnim krvopijama. U Sahovicima cuveni po teroru bili su poturice Kaljici koji su ostavili krvavi trag za sobom.Nakon atentata koji je imao politicku pozadinu uslijedila je odmazda nad u ovom slucaju neduznim muslimanskim stanovnistom koju je izvrsilo lokalno pravoslavno stanovnistvo zeljno osvete za vjekovne zlocine poturica.Tako da svako zasto ima svoje zato.Ako godinama cinis zlocine ne ocekuj da ce osvetnici kad stignu a stici ce kad tad,nositi kolace.Ostavite zlu krv i mrznju od toga nece biti dobro nikome.

      • 0
        0

        „Zločini i teror poturica nad pravoslavnim narodom trajao je stotinama godina“. Aleksandre, veze s mozgom nemaš no govoriš odoka i iz svoje zle šovinističke duše. Kad to znaš što se ranije nijesi javio da objasniš šta i zbog čega se desio toliki zločin i sa tolikim brojem žrtava. Đe je tu bila država jer je bio mir pa da se sudi navodnim zločincima?Postojali su sudovi, policija (žandrmerija), ali niko nije reagovao da to spriječi što jasno govori da je to država pripremila a lokalni Srbi izvršili. Sramota je čovjeku da u ovoj situaciji griješi dušu najogavnijim lažima kako bi opravdao ono što se ne može opravdat. Nemaš ama baš nikakav dokaz za te tvoje laži! Taj zločin su mogli izvršit samo ljudi koji po karakteru liče na tebe!

        • 0
          0

          Ti kao da si zivjeo u Australiji pa neznas kakav je bio turski zeman. Ja sam iz tog kraja i dobro znam za zlocine vraneskih muslimana jer su zrtve bili clanovi moje porodice i zato ne trabunjaj da pricam odoka.Rekao sam da su u ovom slucaju muslimani bili nevini jer atentat su izvrsili zelenasi na drzavnog cinovnika sto je bio povod za cjeli dogadjaj.Krivica je prebacena na muslimane jer su to vrijeme tim prostorima harale grupice muslimanskih odmetnika koje su pljackale i ubijale predstavnike tadasnje drzavne vlasti i ljude po lokalnim putevima sto je povecalo bjes pravoslavnog stanovnistva koje je i onako bilo zeljno osvete.Varnica je bacena i desilo se sto se desilo.Nakon Vranesa drzava je sprijecila dalje krvoprolice tako sto je izvela vojsku i zaustavila kretanje prema drugim krajevima naseljenim muslimanima.Jos nesto podji u bilo koji manastir ili crkvu u tom kraju i pitaj koliko su puta bili paljeni i razarani od strane muslimana pa ce ti sve biti jasno.Ne opravdavam nijedan zlocin ali poludim kad neko kome su ruke krvave do lakata optuzuje mene za zlocin a sebe prestavlja nevinom zrtvom.A ovdje je upravo o tome rijec,da se jedan narod prikaze kao zlocinacki i to od onih ciji svaki trag smrdi na zlo.

          • 0
            0

            Još gore je ako nešto znaš, a očigledno znaš, da podmećeš svoje laži kao istorijski dokaz. Odgovori mi jeli mogla ta ostrašćena gomila koja je potpaljena na sahrani da uradi što je uradila da nije imala garanciju vlasti da neće biti kažnjeni? i još posebno podmuklo:dan ranije žandrmerija je pokupila nešto malo oružja kod tog jadnog naroda da ne daj bože ne strada koji zločinac tokom svoje „misije“ a najsposobnije muškarce koji bi mogli da se bore su zatvorili da bi ih sjutra dan predali toj zločinačkoj rulji u ruke a oni su ih smjesta poklali! I na kraju, Aleksandre, Ima li kolektivne odgovornosti za turski zeman?Turci su otišli a to nijesu bili Turci samo što su imali sličnu vjeru. I Grčka je pravoslavna zemlja pa jesi li ti Grk? Mnogo, mnogo griješiš i ničim ne možeš opravdat taj ogroman zločin u koji su većina ušli, ne da se svete za turska vremena, već da se dobro napljačkaju. Je li to plemenit motiv, Aleksandre? Zbog tvog imena da dodam da je to urađeno u kraljevini Aleksandra Karađorđevića i da je taj zločin bio državno djelo a kasnije je to postala državna tajna pa se o tome ništa nije smjelo govorit! Još tada je postojao Garašaninov plan o velikoj Srbiji i etničkom čišćenju muslimana. Taj plan se realizuje evo skoro 100 godina sa ogromnim brojem zločina nad muslimanskim življem.Moraš biti istinit ma kojoj vjeri pripadao.

  5. 0
    0

    Istinu, istinu i samo istinu na viđelo! Ovdje nema mjesta nikakvoj ironiji jer je i to zločin prema nevino stradalim žrtvama u miru i bez rata a iz najpodmuklijih razloga, po najprije pljačke i guslarske „istrage poturica“!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here