Насловна Поглед Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (II дио)

Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (II дио)

0
ПОДИЈЕЛИ

SerboRastoder3 Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (II дио)

Методологија по Шербу

Добитник Тринаестојулске награде, академик, шеф катедре за историју на Филозофском факултету у Никшићу, аутор разних Лексикона и Скриваних историја Црне Горе, овјенчан прегрштима државних признања, изгледа да доживљава себе као апостола у историографији Црне Горе. Он овом незнавеном народу, незнавеним колегама историчарима, онима који су на државним функцијама, разним установама и институцијама које баштине традицију и културно наслеђе ове државе открива „топлу воду“ и „отвара очи“. Шта би данас знала о себи мултиконфесионална, мултиетничка, мултикултурна и мулти, ко још зна каква Црна Гора, да није овог генија.

А геније гура свој одавно замишљени пројекат.

Срећа те су надлежни, они који Црну Гору воде у свијетлу будућност, последњу књигу прочитали, и то до пола, као лектиру у основној школи, „Дружба Пере Квржице“.

У таквој ситуацији Јеванђеље по Шербу може да почне. И не само да почне већ да се и прими, да се запати. Да уђе и у званичне уџбенике за историју школа у Црној Гори.

Прије него што се вратимо сагледавању текста који слиједи испод наслова „Чињенице говоре“, у ком Шербо Растодер описује, анализира и изводи закључке о догађају у Вранешкој долини 1924. године, интересантно би било „бацити поглед“ на структуру и прилоге у овој студији јер је то основ и аргументација Растодерове методологије.

Студију „Кад су вакат каљали инсани – Шаховићи 1924“ чини предговор који носи наслов „Чињенице говоре“, а затим пет поглавља: I – „Кад су вакат каљали инсани“, прилози са прве јавне трибине посвећене догађају у Вранешу организоване у Бијелом Пољу 14. новембра 2009. године, поводом 85. годишњице од догађаја у Вранешкој долини. У овај дио додати су и прилози који нису били дио трибине, II – „Злочин у литератури и штампи“, III – „Документа говоре“, IV – Избјеглице и V – „Важније личности које се повезују са Шаховићима 1924“.

Разматрању Растодерових ставова и закључака изнијетих у дијелу „Чињенице говоре“, вратићемо се, наравно, касније као и разматрању реферата јавне трибине, дијелу „Кад су вакат каљали инсани“. Сада ћемо  обратити пажњу на дио II који носи наслов „Злочин у литератури и штампи“ из разлога што је то један од најбољих показатеља Растодерове методологије коју користи у свом истраживању.

str. 39 slika1 Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (II дио)

Када се, дакле, изврши увид у структуру ове студије и научни приступ Шерба Растодера оно што се може закључити је да када сагледавамо један историјски догађај, по Шербовој методологији, потребно је:

1 килограм историјског догађаја

Фуруна на којој нису кували колеге значајни историчари

800 грама Мемоара дјетета од 13 година у тренутку када се дешава историјски догађај

400 грама књижевности о том догађају, и то од писца у чијој се литератури владика Сава вози паробродом прије него је изумљена парна машина

100 грама историјског записа о том догађају посланика у црногорској Скупштини који увјерљиво записује како је дошао до идеје за текст о Вранешу: „Ових дана сам као члан парламентарне делегације Црне Горе учинио зијарет Тирани. Својта једног нашег ахбаба из делегације замолио нас је да будемо његови мусафири. Зијафетили смо у његовом хану који носи име Сарајет 1837…“

94,5 грама сјећања одређеног Булатовића, рођеног 22 године послије историјског догађаја, снимљених од директора бјелопољске Црногорске комерцијалне банке, када је, вјероватно, дошао да тражи кредит за сјеме за кромпир

80 грама историчара Мустафе Мемића чији је историјски извор и материјални документ о догађају случајни сапутник, неки Раденовић.

Из даљег текста, читаоци ће видјети да овај рецепт није само шала на рачун научникове методологије, већ прилично тачно тумачење оног што Растодер чини када истражује догађај, бирајући „провјерљиве и поуздане“ изворе за закључке који у његовој научној глави, евидентно постоје и прије икаквог научног поступка.

Дио II „Злочин у литератури и штампи“ заузима значајно мјесто у овој студији. Значајније, нпр. од дијела „Документа говоре“. Занимљиво је да је аутор студије у „исти кош“ ставио и белетристику и приказе у штампи једног историјског догађаја. Ваља напоменути да су прикази у штампи из времена када се дешава историјски догађај.

Растодер предност и у овом дијелу даје наравно белетристици.

Приступ сагледавању историјског догађаја кроз књижевност је методологија која до данас није кориштена у историографији. Има у себи и неку врсту егзотике. Било би изванредно да на примјер проучавамо италијанску окупацију Бијелог Поља 1941. кроз авантуре Булатовићевог хероја на магарцу Дон Грубана Малића од Бијелог Поља, јер и у том роману, како тврди Растодер за литературу на коју се позива у својој студији, „има провјерљивих података“.

1 КОМЕНТАР

  1. 0
    0

    Šerbo igra na bošnjačku kartu, koja je ujedno antisrpska pa zato i odgovara sadašnjim vlastima. Ko malo bolje straži po internetu vidjece sa koliko mržnje bošnjaci pričaju o događajima iz vraneške doline, upravo se pozivajuci na Šerbove „provjerene“ informacije.

    Time se podstiče i hrani budući bošnjački ekstremizam, koji se ogleda u zahtjevima za formiranjem autonomne pokrajine Sandžak.

    • 0
      0

      @Mitke, „…sa koliko mržnje bošnjaci pričaju o događajim a iz vraneške doline…“
      Interesuje me, Mitke, kako bi ti želio da o tome govore Bošnjaci? Ti bi očigledno da oni kao telad ne pamte zla koja su im se u najskorijoj prošlosti dogodila, da mirno čekaju da se opet svetosavska rulja obruši na njih nespremne kao u Šahovićima i to u miru, bez rata. Nije to „ekstremizam“.Ekstremizam je ovo što ti i mnogi tzv komentatori koji su obični šovinisti i ne rukovode se razumom već svojom divljom mržnjom pri pisanju komentara. Zar ne misliš da je to sramota i da se time kao narod brukate!

    • 0
      0

      ako pocnemo brojati zrtve i zlocine kroz nasu zajednicku istoriju broj istih nece ti se svidjeti,uvidjeces da ste duzni toliko da za jos hiljadu godina ne mozete vratiti dug.zato je bolje ostaviti istoriju istoricarima a ne huskacima koji na izazivanju mrznje zele steci ime.

    • 0
      0

      Увијек сам сматрао да старе ране не треба отварати…јер што је било било је.Не треба на младе генерације натоварити бреме прошлости и гријехе предака.Управо због тога нама наивним Србима се историја понавља.Имали смо 500 год најмрачније турске окупације.Опростили смо.Па смо имали логоре као што су Јасеновац и Градишка стара,логор за дјецу код Сиска па јаме у Херцеговини… и то смо опростили.Српски народ је платио цех од милион жртава за учешће у 2.св. рату на страни „савезника“.Само је у Јасеновцу поклано преко 300.000 људи.
      Санџак-ефендија да ли знаш у којој војсци је била мобилисана огромна већина бошњака са простора Србренице и цијеле БиХ тада ?Да није можда у НДХ? Да нису можда били усташе?Да ли си чуо за Ханџар дивизију?Најгора звјерства су починили управо они.Сами Хрвати кажу да су муслимани били без премца у својој бестијалности према српским цивилима.Наравно да за то нису били криви Сребреничани 50 год.касније….Треба ли и даље да бројимо жртве ко је кад више страдао?
      Злочин у Шеховићима се догодио нема сумње.Али зашто о томе причати на тај начин као г.Растодер :“…то је био пожељан злочин…“
      Ко би нормалан то желио ?Па Срби наравно,ко ће други……На тај начин се буде авети прошлости изазива се национална мржња и ратно хушкање.

  2. 0
    0

    ono sto mi nije jasno je kako jedna drzava, a drzava bi trebalo da bude ozbiljna tvorevina, sebi dopusta, sebi daje za pravo, daje prostor i jos odlikuje likove koji sa naukom imaju veze koliko bog i sesirdzija – a knjige takvih ljudi dali smo u ruke nasoj djeci. nasoj djeci. NASOJ DJECI. eeejjjj ljudi, urazumite se. NASA DJECA uce iz knjiga koje pisu nazovi naucnici.

  3. 0
    0

    Kraj ovoga teksta malo prostudirah,vrlo opsana stvar,Sada zamislite kad bi se neko naso da pise o zdravoj hrani,pa naveo onaj dio iz Zelene coje Montenegra ,od Moma Kapora,ako se dobro sijecam opisuje onog junaka koji u svojoj resaci nosi odkinutu glavu,u kojoj je po piscu mogla biti i komad slanine sa hlebom i lukom ,pa sve to naravno okrvavljeno,i kada sjedne to mora pojesti.
    E sada zamislite da se to navede kao istoriski dokaz nase higijene i ishrane,opasne su to stvari,opasne!!!!!!!!!!!!!!!

  4. 0
    0

    Autoru ovog čudovišnog IN4S komentara.
    Ako možeš odgovori mi na neka osnovna pitanja pa se poslije sprdaj i sa istoričarem Rastoderom i sa tim istinitim događajem koji Rastoder nije izmislio.
    1. Jeli se taj genocidni zločin u Šahovićima dogodio?
    2. Ko ga je izvršio i zašto?
    3. Ako Šerbo o tome ne piše kako bi ti želio, ko je o tome od tebi simpatičnih istoričara nešto rekao? (Niđe to nijesi naveo)
    4. Treba li da se zaboravi i ne pominje „sitnica“ od nekoliko stotina (čuo sam blizu 1000) ubijenih potpuno nevinih i nenaoružanih ljudi, žena i ĐECE i to u vrijeme kad nije bilo rata?
    Ništa od ovoga nijesi, gospodine autoru,rekao i ovo nije nikakav komentar već sramni pamflet koji je dao šlagvort dobrom broju srpskih šovinista da bljuju svoj jed po ovom portalu!
    Ovim anonimnim komentatorima mogu i da toliko ne zamjerim na ostrašćenosti, ali vama, gospodine autoru, nema oprosta. Ovo je bruka i samo bruka. Uredništvo IN4S treba da vam strogo zabrani pisanje ovakvih potpuno nedokumentovanih i komentara bez argumenata i dokaza.

    • 0
      0

      trn, koliko sam ja razumio iz teksta koji je objavljen juce i danas o ovoj temi to sto se desilo se ne negira, ni nevino pobijene zrtve, ni zlocin koji se dogodio. u pitanju je koliko mi se cini, a vidjecemo sta ce se objavljivati sledecih dana, samo rastoderov pristup temi. koliko je naucan i koliko se bavi valjanim istorijskim dokumentima.

      • 0
        0

        @petre. Kažeš da je u pitanju samo Rastoderov pristup temi, koliko je naučan i koliko se bavi valjanim istorijskim dokumentima. Gospodine petre (Sam si svoje ime napisao malim slovom),kakav je to pristup? Kako znaš kad nijesi to čitao da on piše proizvoljno i nedokumentovano? Koja je to on dokumenta koristio koja nijesu valjana? Meni se čini da i ti pišeš proizvoljno i bez ikakvih dokaza i argumenata sem što te vodi kao i ove druge komentatore gola šovinistička mržnja. A to, priznaj, nije naučni i ljudski prilaz problemu!

  5. 0
    0

    ja sam vrlo jasno napisao sta sam razumio iz teksta od juce i danas – zlocin se ne negira, vec je, izgleda, samo pitanje koliko je rastoder napravio dobar pristup da se zlocin rasvijetli. nisam napisao nista ni za ni protiv rastodera. citacu ovaj tekst, a potrudicu se da dodjem i do rastoderove knjige. sada me je ovo zainteresovalo.

  6. 0
    0

    Želim ostati pribran.Pratiću bez ostrašćenosti, Rastoderu ne vjerujem od onoga dana kad je objavio u Vijestima fotografiju žrtava bijelog terora na kojoj se vide zelenaši kako vise, a zapravo bili su hercegovački Srbi žrtve muslimanskih saradnika austrogarske vojske. Takođe, ako mi se dozvoli, pohvalio bih autora što nije negirao činjenicu da su u Vraneškoj dolini stradali nevini.Sugerišem da se isprati feljton i da vidimo objektivnost ili „objektivnost“ autora feljtona.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here