Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (I дио)
1 min read
Чињенице говоре… – Јеванђеље по Шербу
Пошто се ради о врло осјетљивој теми потребно је напоменути да сврха овог текста није оправдање, нити у било ком смислу покушај умањивања, а још мање лицитирања броја жртава, dogaђaja у Вранешкој долини 1924. године.
Текст би, прије свега, требало прихватити као допринос што објективнијем сагледавању овог догађаја поготово што, због обиља противрјечних и непоузданих података, пружа простор за извођење паушалних, најчешће погрешних и неутемељених закључака.
Вјерујемо да нам неће бити замјерено што се користи назив – догађај у Вранешкој долини, умјесто већ, од одређених аутора дефинисаних термина (злочин, покољ, геноцид). Разлог томе је неопходна доза опреза да се кроз нова истраживања, користећи се само ваљаним материјалним доказима и документима, да допринос и научно ваљаном категорисању и терминолошкој одредници за догађај у бјелопољском срезу из новембра 1924. године.
Приступ овој теми је реаговање на бројне неправилности, нетачности и закључке у студији, како је сам аутор Шербо Растодер дефинише, „Кад су вакат каљали инсани – Шаховићи 1924“.
Растодер своју студију, уз обавезујући наслов „Чињенице говоре“, почиње на следећи начин: „Можете ли замислити земљу у којој у једном дану буде побијено неколико стотина људи, а да за то не само да нико није одговарао, већ није ни спроведена било каква истрага?“
Од озбиљног историчара се не очекује да одмах испод наслова „Чињенице говоре“ буде неодређен – „неколико стотина људи“. Вјерујемо да му је познато како се у случајевима када нема поузданих података дјелује у историографији. „Неколико стотина људи“ може бити три стотине, али исто тако и девет стотина. Треба, наравно, водити рачуна да одређени аутори наводе 120 жртава, а неки испод стотине.
Ово не треба схватити као лицитирање жртвама или умањење њиховог броја, већ само као напомену ради прецизности и поштовања историографске методологије коју, очито је, Растодер не поштује.
Следећа реченица у студији гласи: „Можете ли замислити друштво које о „највећој мрљи црногорске новије историје“ никада јавно није проговорило.“
Опет, наравно, испод наслова – „Чињенице говоре…“
„Највећој мрљи црногорске новије историје“ – тврди Шербо Растодер, намјерно пренебрегавајући чак и државни оквир у којем се овај догађај десио, а то је као што је познато Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Друштво „никада јавно није проговорило“ – опет тврди Растодер, док на страни 16. своје студије то поткрепљује: „Ни о овом злочину не бих писао да се бар неко нашао у Црној Гори да га у претходних 90 година бар површно опише.“
Опет Шербо Растодер изневјерава свој наслов – „Чињенице говоре“.
Јер, све закључке које износи у студији, извео је из претходних описа којих је, као што ћемо видјети, било и прије Шерба.
Овако, Растодер жели да истакне своје заслуге у „откривању истине“, како би нашем незнавеном народу „отворио очи“ и да буде први који јавно саопштава тешку „истину“ о 1924. години. Али и да кривицу за злочин осим тадашњих учесника пренесе и њиховим потомцима и осталим савременицима бар због прикривања. Тако су сви криви – и они из 1924. године и генерације које стасавају скоро цијели вијек послије тога.
А да то није баш како Шербо каже, говоре чињенице. Догађај у Вранешкој долини је и поменут и описан од неколико аутора и у неколико публикација, у тих протеклих Растодерових 90 година „шутње“.
Пуних 25 година прије Растодеровог вапаја о игнорисању догађаја у Вранешу и шутњи у тексту „Црногорски мухаџири“ у часопису „Историјски записи“ саопштавају се одређени детаљи о томе.
Годину касније, дакле 24 године прије става „да се бар неко нашао у Црној Гори да га у претходних 90 година бар површно опише“ у монографији „Бијело Поље“ у дијелу „Међусобни обрачуни и злочини“ управо се описује догађај из 1924. године.
Такође, 14 година прије Растодеровог откривања злочина обавијеног велом тајне и шутње, у студији „Муслимани Црне Горе (од пада Зете 1499. године)“ пише се о догађају у Шаховићкој и Павинопoљској општини.
Наводимо само ових неколико текстова, а било је и других, највише из разлога што се у њима као аутори и рецензенти појављују следећа имена значајних историчара са наших простора: др Жарко Шћепановић, др Ејуп Мушовић, др Јован Бојовић, др Новица Ракочевић, др Олга Зиројевић, др Радоје Пајовић, др Миљана Радовановић, Батрић Јовановић и Мирко Ћуковић.
Као издавачи и финасијери ових публикација појављују се установе и институције: Историјски институт Црне Горе, Општина Бијело Поље, СУБНОР Бијело Поље, Музеј „Рас“ из Новог Пазара, Општина Нови Пазар и Министарство културе Републике Србије.
Дакле, догађај у Вранешкој долини 1924. године од стране еминетних историчара, установа и институција није ни прећутан, ни заобиђен, ни прескочен.
У суморној историји наших простора, на жалост, ређали су се слични догађаји један за другим у мирнодопским или ратним условима. Губљени су недужни животи у мањем или већем броју. Да би сваком од тих догађаја посветили дужну пажњу, односно направили цјелокупан истраживачки подухват и као резултат добили књигу потребно нам је историчара и историчара. Многи догађаји у историји Бијелог Поља као и цијеле Црне Горе и дан данас „чекају свог историчара“. То што се Шербо Растодер прихватио истраживачког посла да расвијетли догађај у Вранешкој долини 1924. године и поклони му пуну пажњу свакако је за похвалу. Треба, наравно, да се расвијетли не само та прича већ и многе тешке и суморне приче у којима су страдали невини и недужни на нашим просторима. Али не начином којим дјелује Шербо Растодер.
(наставиће се)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
POPE MILO J . OVAJ ISTORIČAR Š ….JE POTPALJIVAČ NETRPELJIVOSTI MEĐU NARODOM DANAŠNJICE A O TEMI O KOJOJ TI GOVORIŠ ONA JE ZA NJEGA NEVAŽNA I ZASTARELA ZA NJU JE ODGOVORNA NJEGOVA PORTA IZ STAMBOLA GRADA
Da li neko zna pojedinosti ili ima neku dokumentaciju vezano za ovu temu?
„Али и да кривицу за злочин осим тадашњих учесника пренесе и њиховим потомцима и осталим савременицима бар због прикривања. Тако су сви криви – и они из 1924. године и генерације које стасавају скоро цијели вијек послије тога.“
Moj motiv da se bavim ovom temom bila bi, ne da se demantuje profesor Rastoder, činjenica da su Rastoderove paušalne ocjene ušle u udžbenike za istoriju. To je opasno, jer se nastavlja balkanska tragika sa stalnim potraživanjima za još krvi. Čitao sam knjigu i sam sam primjetio da su ocjene radjene van naučnih standarda, a što je, moramo priznati, vrlo opasno.
O pokolju u Tomasevu se cuti godinama, samo je Djilas o tome pisao. Tesko je kad saznas da su ti sunarodnici zlocinci, a jos teze kad shvatis da bi i ti bio isti da si bio na njihovom mjestu.
Serbo, slavices i ti dan Svetog Njegosa Lovcenskog Tajnovica, i tacka
A sto si ljut?
Jos malo cemo Bitku na Vucjem dou da smatramo za genocid, i posthumno cemo proglasavat nase junake za ratne zlocince
Interesantno je nacionalni identiet muslimana. To me je uvijek zbunjivalo. ko im bre dade da musliman pisu kao nacinalnost, a od skoro su izmizlili Bosnjak ….
A otkad postoji identitet Amerikanac, Austrijanac… nacije nastaju stalno, a neljudi kao sto su zlocinci iz Tomaseva, bice dovijeka.
A sta cemo sa 500 godina klanja , silovanja, otimanja djece, otimanja imanja, tri put spaljenog Cetinja, na hiljadu spaljenih crkvi ????
A otkud sve ove silne crkve koje su pretekle? A okle mansatir Piva, sto ga je Turcin darivao Crnogorcima. Ajde idi, cuvaj ovce po planini.
Onaj Šerbo koji startuje studentkinje? Onaj gdje polažu samo sa dubokim dekolteoom…. A mučenice pojedine i 20 puta izlaze na ispit…. Njega neko da uzme za ozbiljo….Ne vjerujem…
Ljudi su ljudi bez obzira , s kog su meridijana ……
Radije bih čitala umrlice, kič literaturu i sl i sl nego šerbove zapise….
Citaj onda umrlice, pa da uskoro tvoju procitamo.
Ovo su čari postkomunističke politike. Pitam se da li je tito srećan na onom svijetu….
Mislim da je tragično reklamirati šerba….
Мртвима покој, живима истина, за кривце правда.
Ни мање, ни више.
Нека је слава невиним душама убијеним на правди Бога!
Postovano urednistvo ,nadam se da cete ovo u okvirima vasih mogucnosti predstaviti vasim citaocima na nacin kako odgovara pravim ljudima bez pokusaja sakrivanja i izvrcanja istine,to nam je od svega najvaznije
Nama kao narodu nije svoijstveno izvuci bilo kakvi profit iz stradanja, bilo kakvih, a ne iz nevinio pobijenih ljudi,shodno tome nastavite i u drugim slucajevima,ako imate mogucnosti za istrazivanje.
Srdacan pozdrav.
Meni je profesor Šerbo super i OK je prema studentima! A za istoriju me baš briga, samo da diplomiram!
Iskreno se nadam da nećete zastraniti i jednostrano sagledavati dešavanja u Vranešu 1924. Želim da vjerujem da ćete ozbiljno uraditi ovu priču kako bi doprinjeli da generacije koje stasaju ne nose teret koji su im nametnuli njihovi preci i sam Šerbo Rastoder. Želim vam srećan rad i uspjeh na razotkrivanju brojnih tabu tema sa kojima ste se uhvatili u koštac.
Друштво „никада јавно није проговорило“ – koje i čije društvo, Šerbo?
Као издавачи и финасијери ових публикација појављују се установе и институције: Историјски институт Црне Горе, Општина Бијело Поље, СУБНОР Бијело Поље, Музеј „Рас“ из Новог Пазара, Општина Нови Пазар и Министарство културе Републике Србије. – Zaporavili ste Tajipa, on je dao najviše!
Bruka! Ministarstvo kulture Republike Srbije?
lektore, Музеј „Рас“ из Новог Пазара, Општина Нови Пазар и Министарство културе Републике Србије ovo što si naveo može se objasniti…novi pazar je u srbiji, crpe pare od srbije za sve i svašta a nije srpski grad….lakše malo
Sve bi bilo dobro kad bi Šerbo znao šta je to ,,ozbiljan istoričar“???