Насловна Поглед Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (I дио)

Фељтон: Кад су вакат каљали инсани – некад и сад (I дио)

24
ПОДИЈЕЛИ

serbo rastoder01 Фељтон: Кад су вакат каљали инсани   некад и сад (I дио)

Чињенице говоре… – Јеванђеље по Шербу

Пошто  се ради о врло осјетљивој теми потребно је напоменути да сврха овог текста није оправдање, нити у било ком смислу покушај умањивања, а још мање лицитирања броја жртава, dogaђaja у Вранешкој долини 1924. године.

Текст би, прије свега, требало прихватити као допринос што објективнијем сагледавању овог догађаја поготово што, због обиља противрјечних и непоузданих података, пружа простор за извођење паушалних, најчешће погрешних и неутемељених закључака.

Вјерујемо да нам неће бити замјерено што се користи назив – догађај у Вранешкој долини, умјесто већ, од одређених аутора дефинисаних термина (злочин, покољ, геноцид). Разлог томе је неопходна доза опреза да се кроз нова истраживања, користећи се само ваљаним материјалним доказима и документима,  да  допринос и научно ваљаном категорисању и терминолошкој одредници за догађај у бјелопољском срезу из новембра 1924. године.

Приступ овој теми је  реаговање на бројне неправилности, нетачности и закључке у студији, како је сам аутор Шербо Растодер дефинише, „Кад су вакат каљали инсани – Шаховићи 1924“.

Растодер своју студију, уз обавезујући наслов „Чињенице говоре“, почиње на следећи начин: „Можете ли замислити земљу у којој у једном дану буде побијено неколико стотина људи, а да за то не само да нико није одговарао, већ није ни спроведена било каква истрага?“

Од озбиљног историчара се не очекује да одмах испод наслова „Чињенице говоре“ буде неодређен – „неколико стотина људи“. Вјерујемо да му је познато како се у случајевима када нема поузданих података дјелује у историографији. „Неколико стотина људи“ може бити три стотине, али исто тако и девет стотина. Треба, наравно, водити рачуна да одређени аутори наводе 120 жртава, а неки испод стотине.

Ово не треба схватити као лицитирање жртвама или умањење њиховог броја, већ само као напомену ради прецизности и поштовања историографске методологије коју, очито је, Растодер не поштује.

Следећа реченица у студији гласи: „Можете ли замислити друштво које о „највећој мрљи црногорске новије историје“ никада јавно није проговорило.“

Опет, наравно, испод  наслова – „Чињенице говоре…“

„Највећој мрљи црногорске новије историје“ – тврди Шербо Растодер, намјерно пренебрегавајући чак и државни оквир у којем се овај догађај десио, а то је као што је познато Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Друштво „никада јавно није проговорило“ – опет тврди Растодер, док на страни 16. своје студије то поткрепљује: „Ни о овом злочину не бих писао да се бар неко нашао у Црној Гори да га у претходних 90 година бар површно опише.“

Опет Шербо Растодер изневјерава свој наслов – „Чињенице говоре“.

Јер, све закључке које износи у студији, извео је из претходних описа којих је, као што ћемо видјети, било и прије Шерба.

Овако, Растодер жели да истакне своје заслуге у „откривању истине“,  како би нашем незнавеном народу „отворио очи“ и  да буде први који јавно саопштава тешку „истину“ о 1924. години. Али и да кривицу за злочин осим тадашњих учесника пренесе и њиховим потомцима и осталим савременицима бар због прикривања. Тако су сви криви – и они из 1924. године и генерације које стасавају скоро цијели вијек послије тога.

А да то није баш како Шербо каже, говоре чињенице. Догађај у Вранешкој долини је и поменут и описан од неколико аутора и у неколико публикација, у тих протеклих Растодерових 90 година „шутње“.

Пуних 25 година прије Растодеровог вапаја о игнорисању догађаја у Вранешу и шутњи у тексту „Црногорски мухаџири“ у часопису „Историјски записи“ саопштавају се одређени детаљи о томе.

Годину касније, дакле 24 године прије става „да се бар неко нашао у Црној Гори да га у претходних 90 година бар површно опише“ у монографији „Бијело Поље“ у дијелу „Међусобни обрачуни и злочини“ управо се описује догађај из 1924. године.

Такође, 14 година прије Растодеровог откривања злочина обавијеног велом тајне и шутње, у студији „Муслимани Црне Горе (од пада Зете 1499. године)“ пише се о догађају у Шаховићкој и Павинопoљској општини.

Наводимо само ових неколико текстова, а било је и других, највише из разлога што се у њима као аутори и рецензенти појављују следећа имена значајних историчара са наших простора: др Жарко Шћепановић, др Ејуп Мушовић, др Јован Бојовић, др Новица Ракочевић, др Олга Зиројевић, др Радоје Пајовић, др Миљана Радовановић, Батрић Јовановић и Мирко Ћуковић.

Као издавачи и финасијери ових публикација појављују се установе и институције: Историјски институт Црне Горе, Општина Бијело Поље, СУБНОР Бијело Поље, Музеј „Рас“ из Новог Пазара, Општина Нови Пазар и Министарство културе Републике Србије.

vraneskadolina Фељтон: Кад су вакат каљали инсани   некад и сад (I дио)

Дакле, догађај у Вранешкој долини 1924. године од стране еминетних историчара, установа и институција није ни прећутан, ни заобиђен, ни прескочен.

У суморној историји наших простора, на жалост, ређали су се слични догађаји један за другим у мирнодопским или ратним условима. Губљени су недужни животи у мањем или већем броју. Да би сваком од тих догађаја посветили дужну пажњу, односно направили цјелокупан истраживачки подухват и као резултат добили књигу потребно нам је историчара и историчара. Многи догађаји у историји Бијелог Поља као и цијеле Црне Горе и дан данас „чекају свог историчара“. То што се Шербо Растодер прихватио истраживачког посла да расвијетли догађај у Вранешкој долини 1924. године и поклони му пуну пажњу свакако је за похвалу. Треба, наравно, да се расвијетли не само та прича већ и многе тешке и суморне приче у којима су страдали невини и недужни на нашим просторима. Али не начином којим дјелује Шербо Растодер.

(наставиће се)

24 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Као издавачи и финасијери ових публикација појављују се установе и институције: Историјски институт Црне Горе, Општина Бијело Поље, СУБНОР Бијело Поље, Музеј „Рас“ из Новог Пазара, Општина Нови Пазар и Министарство културе Републике Србије. – Zaporavili ste Tajipa, on je dao najviše!
    Bruka! Ministarstvo kulture Republike Srbije?

    • 0
      0

      lektore, Музеј „Рас“ из Новог Пазара, Општина Нови Пазар и Министарство културе Републике Србије ovo što si naveo može se objasniti…novi pazar je u srbiji, crpe pare od srbije za sve i svašta a nije srpski grad….lakše malo

  2. 0
    0

    Iskreno se nadam da nećete zastraniti i jednostrano sagledavati dešavanja u Vranešu 1924. Želim da vjerujem da ćete ozbiljno uraditi ovu priču kako bi doprinjeli da generacije koje stasaju ne nose teret koji su im nametnuli njihovi preci i sam Šerbo Rastoder. Želim vam srećan rad i uspjeh na razotkrivanju brojnih tabu tema sa kojima ste se uhvatili u koštac.

  3. 0
    0

    Postovano urednistvo ,nadam se da cete ovo u okvirima vasih mogucnosti predstaviti vasim citaocima na nacin kako odgovara pravim ljudima bez pokusaja sakrivanja i izvrcanja istine,to nam je od svega najvaznije
    Nama kao narodu nije svoijstveno izvuci bilo kakvi profit iz stradanja, bilo kakvih, a ne iz nevinio pobijenih ljudi,shodno tome nastavite i u drugim slucajevima,ako imate mogucnosti za istrazivanje.
    Srdacan pozdrav.

  4. 0
    0

    Da li neko zna pojedinosti ili ima neku dokumentaciju vezano za ovu temu?
    „Али и да кривицу за злочин осим тадашњих учесника пренесе и њиховим потомцима и осталим савременицима бар због прикривања. Тако су сви криви – и они из 1924. године и генерације које стасавају скоро цијели вијек послије тога.“
    Moj motiv da se bavim ovom temom bila bi, ne da se demantuje profesor Rastoder, činjenica da su Rastoderove paušalne ocjene ušle u udžbenike za istoriju. To je opasno, jer se nastavlja balkanska tragika sa stalnim potraživanjima za još krvi. Čitao sam knjigu i sam sam primjetio da su ocjene radjene van naučnih standarda, a što je, moramo priznati, vrlo opasno.

  5. 0
    0

    POPE MILO J . OVAJ ISTORIČAR Š ….JE POTPALJIVAČ NETRPELJIVOSTI MEĐU NARODOM DANAŠNJICE A O TEMI O KOJOJ TI GOVORIŠ ONA JE ZA NJEGA NEVAŽNA I ZASTARELA ZA NJU JE ODGOVORNA NJEGOVA PORTA IZ STAMBOLA GRADA

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here