Европски парламент тражи суд за ратне злочине не Космету и владавину закона
1 min read
Спољнополитички одбор Европског парламента (ЕП) данас је од власти Космета затражио да се „снажно посвете“ јачању владавине права и независности правосуђа, сузбијању корупције и организованог криминала на свим нивоима и формирању суда за ратне злочине са сједиштем изван Космета. Одбор ЕП је усвојио Предлог резолуције за коју је гласало 45 посланика, седам је било против, а два су се уздржала. У документу се од владе у Приштини тражи да спроведе и структурне економске реформе за отварање нових радних мјеста.
„Mора се дати предност успостављању и сарадњи с посебним судом за ратне злочине, чиме ће се Космету помоћи да се суочи са својом прошлошћу“, наводи се у Предлогу резолуције коју би ЕП у пленуму требало да усвоји у марту.
Такође се каже да треба наставити „Припремаме за потпуни пренос надлежности Еулекса на косметске власти“.
Апел да се примијене споразуми
Спољнополитички одбор ЕП „подстиче преосталих пет држава чланица ЕУ да признају Космет, јер би се тиме додатно омогућила нормализација односа Београда и Приштине“. У документу се наводи да је дошло до напретка у слободи кретања, а Србија и Космет се позивају да наставе с потпуним спровођењем већ постигнутих споразума, укључујући додјелу Космету посебног међународног телефонског позивног броја.
Шопрад: Злочини над Србима; Луначек: И над Албанцима
У расправи је једине оштре примједбе ставио независни француски посланик Емерик Шопрад који је рекао да је против овог документа зато што се нигдје не спомиње да су Албанци починили злочине над Србима и да је у „тој покрајини извршено етничко чишћење Срба“, будући да више од 200.000 српских избјеглице не може да се врати у своје домове.
Аустријска посланица Зелених Улрике Луначек, која је извјешталац ЕП за Космет и која је припремила нацрт резолуције, узвратила је да треба разумјети шта се догодило на Космету, будући да је, како је напоменула, режим бившег српског предсједника Слободана Милошевића такође починио злочине над Албанцима. На опаску Шопрада да је Космет „легло криминала“, Луначек је одговорила да криминал постоји и у другим земљама и навела суђење за корупцију једне банке у Аустрији.
Помаци у правосуђу
Према тексту резолуције, на Космету су постигнути одређени помаци у правосуђу, мада постоји „снажна забринутост у погледу независности, одговорности, непристраности и дјелотворности судија, тужилаца и рада Судског вијећа Космета.
Одбор сматра да „треба наставити рад на припремама за потпуни пренос надлежности Еулекса на косметске власти“.
У резолуцији се „изражава забринутост због изостанка почетног напретка у борби против корупције и организованог криминала, што је знатна препрека за демократски, друштвени и привредни развој Космета“.
Један од приоритета нове владе је стварање оружаних снага Косова, како су отакли парламентарци ЕУ додајући да се „начело територијалне обране схвата као дио националног суверенитета“.
Напредак у односима са Сјевером
Они су указали на то да су „остварени помаци у вези са сјевером Космета, посебно у погледу избора градоначелника одржаних на цијелом подручју Космета и већег броја пројеката на сјеверу који се финансирају средствима ЕУ“.
Спољнополитички одбор ЕП подвлачи да „треба наставити напоре за стварање савеза српских општина, чиме би се паралелне структуре још више учиниле сувишнима, а потребни су додатни стални напори за приближавање албанске и српске заједнице“.
Такође поздравља рад Специјалног истражног тима Еулекса и извештај објављен у августу 2014, „у којем су изнешени увјерљиви докази против одређених бивших виших старјешина Ослободилачке Војске Космета, али не и ОВК у цјелини“.
У циљу истраге доказа о тим злочинима се, како се додаје, „поздравља захтјев за стварање посебног суда који ће дјеловати у склопу косметског правосуђа, али са судским вијећем у Холандији“.
Европски парламент је, каже се у Предлогу резолуције, „забринут због недавних оптужби за корупцију унутар Еулекса, али верује да је Еулекс имао и да би још требало и могао да одигра важну улогу на Космету“.
Гарантовати слободу медија
Стога поздравља брзу одлуку Високе представнице ЕУ Федерике Могерини да се наименује и независтан стручњак са задатком да испита те оптужбе.
ЕП позива Космет да усвоји дјелотворно законодавство за медије „којим ће се зајамчити слобода изражавања, а и даље је забринут због пријетњи и напада на новинаре“.
У Предлогу резолуције се „изражава снажна забринутост због недавног пораста броја грађана који напуштају Космет и одлазе у државе ЕУ, укључујући Роме, Ашкалије и Албанце“.
Зато се „позивају приштинске власти да се дјелотворно боре против злочиначких мрежа које се баве трговином људима и да јасно образложе јавности да је мала вјероватноћа да ће захтјеви за азил бити одобрени“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: